Slom kapitalističkog modela u Grčkoj

Cipras je morao da prihvati mere evrozone i kreditora koji su ne samo uveli punu kontrolu nad  finansijama Grčke već i urušavanje tržišnog i kapitalističkog modela poslovanja tako da sve podseća na period Grčke iz vremena II svetsog rata, uz ekonomiju trampe ili „barter  ekonomiju“.

Stub svake tržišne i kapitalističke slobodne eknomije je berza. Atinska berza   počinje da radi posle mesec dana obustave trgovanja što je ugrozilo tržišni sistem i dovelo Grčku u punu izolaciju.

Ekonomija u Grčkoj podseća ovih dana na doba okupacije u II svetskom ratu

Proizvodnja lažnih predstava

Na Grčku u državama EU gledaju kao na “državu pariju”, odnosno državu koju treba kazniti uz medijsku i javnu  satanizaciju i širenje straha zato što su Grci javno protestvovali protiv pritiska Nemačke na grčku državu. Po modelu “totalne crne propagande” stvoren je strah kod stranih turista koji su u značajnoj meri otkazali svoje posete Grčkoj. Oni koji su došli, stigli su sa predubeđenjem da će, kao Nemci ili drugi građani EU, biti maltretirani od grčkih građana. Po pisanju Dojče velea, iz kazivanja nemačkog turiste  Petera Valtera koji je prvi put  Grčkoj, vidi se propagandni uticaj.

„Došao sam, uveren da ovde ništa ne funkcioniše, da vlada haos i da ljudi umiru od gladi“, kaže Valter. U krugu njegovih kolega vlada izuzetno negativna predstava o Grčkoj. „Oni misle da ovde niko ne radi normalno, da niko ne plaća porez i da samo traže više para od Nemaca.“

Ali sada, na licu mesta, uverio se da se retko ko odmara u vreme ručka.

„Pred bankama jedva da postoje redovi, niko se ne žali zbog većih dugova koje svi treba da vraćaju“, kaže Valter, prilično iritiran zbog svojih pogrešnih predstava o Grčkoj.

„Jedini koji je ovde u krizi sam ja, jer ne mogu da shvatim koliko malo znamo te ljude i koliko se oslanjamo na sliku u nemačkim medijima. Ako se ovako postupa sa držvama članicama EU i evrozone onda je to jasan pokazatelj da se i unutar EU vode propagandni, psihološki i ekonomski ratovi za dominaciju, uticaj i potčinjavanje.“  

Zbog ograničenja raspolaganja gotovinom u bankama Grci prinuđeni da se bave trampom: policija ispred Nacionalne banke Grčke

Naturalna, umesto tržišne ekonomije

Aktiviranje „barter ekonomije" ili trampa robe i usluga sve je zastupljenija u Grčkoj nakon što je zatvaranje banaka bacilo male privrednike u probleme zbog ograničenja raspolaganja gotovinom. Ovo je vid suspendovanja ekonomskog i finansijskog suvereniteta Grčke i svođenje države na oblik ratne,  okupacione i protektoralne ekonomije i politike. Britanski "Indipendent" navodi da se, ipak, čak i oni koji su se odlučili na trampu umesto novčanog plaćanja - plaše da to sve podseća na vreme nacističke okupacije.

Grčka vlada je 28. juna privremeno zatvorila banke usled dužničke krize, plašeći se navala na podizanje novca. Nakon što su banke ponovo otvorene, uvedena je striktna kontrola podizanja novca kako keš ne bi napustio platni sistem. Ovo su mere okupacionog karaktera jer ograničavaju slobodu kretanja  novca i robe na način kakav postoji u EU i svakoj otvorenoj ekonomiji.

Prinudne mere ukazuju na oblik vanrednog stanja ili prinudnih mera. Grcima je uvedeno ograničenje za podizanje najviše 60 evra dnevno sa bankovnih računa, a usluge u poslovnicima su ograničene na najosnovnije, poput plaćanje komunalija. Po oceni grčke javnosti “trampa je nešto čemu ne bi trebalo da težimo i nešto što bi trebalo da bude deo prošlosti, pošto smo je poslednji put u većem obimu imali kada smo bili pod okupacijom”.

Grci  su trpeljivi narod ali „barter ekonomija“ ne može biti model otvorene kapitalističke ekonomije već okupacione i kolonijalne, gde se svaki evro kontroliše od strane kreditora na ponižavajući način za poziciju jedne države u EU i evrozoni.