SAD Parošenku izdiktirale ustav

Petar Popović

Leteća misija i noćna redaktorska intervencija pomoćnika državnog sekretara Viktorije Nuland, koja je prisustvovala i u dvorani zasedanja sačekala da ukrajinska Rada usvoji ono što Vašington sada traži - odredbe u korist Donjeck-Luganjska
(foto, Viktorija Nuland, pomoćnik američkog državnog sekretara Viktorija Nuland i Džefri Pat američki ambasadaor u Kijevu, na sednici ukrajinske Rade 16. jula 2015.)

U Ukrajini, Vašington je prošle nedelje uskočio u sedlo i preuzeo uzde direktnog upravljanja potezima vlasti u Kijevu – doslovno, izdiktiravši šefu države Pjetru Parošenku u pero, naoko mali, ali ključno važan deo izmena i dopuna ukrajinskog ustava.

Reč je o tekstu kojim se, budući da je ugrađen u najviši zakon, uvodi u život do sada nepostojeći autonomni entitet Donjecka i Luganjska – teritorija ruski govorećeg življa u rukama ustanika koji ne priznaju vlast dovedenu u Kijev američki pomognutim pučem. “Upisani u ustav”, Donjeck i Luganjsk imali bi pravo da, takođe, sami organizuju lokalne izbore i da vlast koju žele izaberu po svome.

Izmena u ustavu asocira na klicu ukrajinske eventualne konfederalnosti, sa regionima Donjeck i Luganjsk statusno naspram teritorije pod kontrolom Kijeva. Predsednik Pjetro Parošenko, i većina kojom nova vlast kontroliše Radu, odbijali su takve promene. Ustavno priznanje Donjecka i Luganjska, podrazumevalo bi da ustanička strana dobija mesto za stolom, da u buduće na ravnoj nozi odlučuje o svemu što se tiče Ukrajine – od ustavnog uređenja do vođenja zemlje.

Poslednja nada Moskve

Ideja o dve paralelne, međusobno ravnopravne komponente ukrajinske vlasti je ruski zamišljeno rešenje – posle “bezbednosnog stresa” koji je Moskvu zadesio kada se potvrdilo da se SAD već više ni javno ne libe da preotimaju geostrateški važnu ukrajinsku teritoriju, u kontekstu daljeg političkog i vojnog pritiska na Rusiju.

Rusi drže da bi proruski orijentisan istok otezao ugradnju Ukrajine u bedem “renoviranog” NATO pakta, sa Poljskom, baltičkim državama i Rumunijom u rovu prema Moskvi. U taj rov ubrzano se pokušava sada ubaciti još i Moldavija, a na Kavkazu, još iz vremena Sakašvilija - Gruzija.

Preduslov obustave rata u Ukrajini

Zahtev Donjecka i Luganjska da se njihov traženi status utvrdi izmenom u tekstu važećeg ustava, istaknut je u formi preduslova za svako dalje ratno dezangažovanje na istoku Ukrajine. Saglasno sporazumu o prekidu vatre (zimus u Minsku), od ispunjenja “ustavnog zahteva” zavisi produžetak procesa dezangažovanja duž “linije prekida vatre” oružja krupnog kalibra, a onda i sve što bi u tom pravcu trebalo očekivati dalje.

“Minsk” je čedo političkog zauzimanja “Normandijske četvorke” – kluba sekundanata - na jednoj strani kancelarke Nemačke Angele Merkel i predsednika Francuske Fransoa Olanda, na drugoj predsednika Rusije Vladimira Putina, ali i šefa Ukrajine Pjetra Parošenka.

Ipak, kada je trebalo sprovesti to o čemu su se unutar “četvorke” usaglasili, Parošenko je bojkotovao obavezu. Šef države i lideri većine u Radi, načinili su izmene kojima nije isporučeno to što se od Kijeva traži.

Umesto najviše autonomnosti, Donjecku i Luganjsku spremljen je surogat oblasne samouprave podređene državnom centru.

Rusko-evropska osovina

Stanje stvari vraćeno je na ivicu obnove sukoba. Ne slučajno. Uz Parošenka je, s pozicije “daljinskog upravljanja” Kijevom, bio Vašington – ključni spoljni faktor, međutim, uočljivo odsutan u procesu vezanom za Minsk.

Nastojanje Amerike da se u sastav “normandijskih” četiri uključe i SAD nije prihvatila Moskva. U uslovima opšte, američki diktirane anti-ruske kampanje i, kod Evropljana pritiskom isforsirane blokade, Kremlju je svakako dragoceno što je pod “normandijskom haubom” puštena u rad rusko-evropska politička osovina.

Dva puta su Angela Merkel i Fransoa Oland pokušali da zajednički, u oči izglasavanja ustavnih promena (16. jula), privole Parošenka, šefa parlamenta i šefa ustavne komisije, na korekcije u korist “opcije Minsk” – tefonirajući im, prvi put 10. a onda i 14. jula. Čestitali su što se počelo s “ustavnom reformom”. Međutim, i zahtevali su – da reforma “odgovara paketu Minska, i obuhvati specijalni status određenih oblasti Donjecka i Luganjska u ustavnom nacrtu”.

Zahtev lidera dopunjen je i posebnim naglaskom da bi “sporazum Kijeva i Donjeck-Luganjska” bio “u interesu stabilizacije ukrajinskog istoka i očuvanja integriteta zemlje”.

nuland pat majdan

Viktorija Nuland i Džefri Pat među demonstrantima na kijevskom Majdanu decembra 2014.

Onako kako je izdiktirala Nuland

Onda je Vašington demonstrirao u čijim su rukama u Ukrajini, bilo mir bilo ratna eskalacija, pojavom Viktorije Nuland u Kijevu, baš veče pre parlamentarnog izjašnjavanja.

Nuland je ona gospođa, glavni instruktor na terenu na Majdanu među jurišnicima u vreme udara protiv Janukoviča, koja telefonira američkom ambasadoru u Kijevu, pa kaže:“Fuck the EU!” U to vreme, to je bilo najlapidarnije objašnjenje šta o saveznicima u Evropi misli Amerika, nezadovoljna njihovom trapavošću i oklevanjem tokom puča. Poenta psovke gospođe Nuland je – otpiši. Prioni, a od njih diži ruke, ne računaj!

U tom trenutku, to je značilo da se više ne čeka nego da se požuri sa prevratom. Sada, Nuland je takođe upala na teren da, umesto tandema Merkel-Oland koji Parošenko ne vidi potrebu da posluša, jer iz Vašingtona je sve do danas usmeravan sasvim drugačije, da ne popušta, i da na kraju stvar sredi vojničkim sredstvima – da naredi da se za nokat pođe u susret separatistima. Uveče je stigla (15. jula), iste večeri, u susretu s Parošenkom i nadležnima 

“inspirisala noćnu redakturu” već spremljenog  ustavnog nacrta, a sutradan, sedeći u parlamentu, lično nadzirala kako Rada poslušno usvaja ono čemu se do tada protivila – odredbe u korist  Donjeck-Luganjska.

Sada je pitanje čemu obrt u američkom stavu? Procena je da o Ukrajini Vašington želi da direktno pregovara s Moskvom. Nema se poverenja u Nemačku i Francusku, koje Amerika vidi kao saveznike sklone, kada je reč o Rusiji, kompromisu. Osim toga, povodom Irana aktiviran je diplomatski “šalter” Nuland-Karasin, što po procenama posmatrača omogućuje da se na račun zaoštravanja ili popuštanja u Ukrajini postižu Americi korisni sporazumi i o možda drugim stvarima.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...