Gašenje požara u Grčkoj

Letnji požari u grčkoj postaju mora grčke vlade i stanovništva tokom leta. Pored velikih materiajlnih šteta i ljudskog stradanja,  požari u Grčkoj su i deo politike i odnosa na političkoj sceni, računajući i krizu vlade i borbu vladajućih partija i opizcije.

Grčka se, pored teške situacije u odnosima sa EU i evrozonom posle referenduma i pristanka Ciprasove vlade na teške mere evrozone i kreditora, suočava i sa težinom velikih požara koji su deo klimatskih nepogoda ali i deo političkih igara.

Požari u izbornim kampanjama

Šumski požari su česti u Grčkoj tokom leta, a 2007. godine naneli su veliku štetu i izazvali ljudske žrtve. U najsmrtonosnijoj vatrenoj stihiji 2007, na ostrvu Evija i južnom delu poluostrva Peloponez stradale su 64 osobe. Svi ovi požari 2007 godine imali su burne političke posledice.

„Toliko požara je buknulo odjednom i to gotovo istovremeno u različitim delovima zemlje tako da to ne može biti slučajnost. Država će učiniti sve što može da pronađe odgovorne i kazni ih“, saopštile su tadašnje vlasti. Tada je vladajuća stranka u novom parlamentu posle požara u jesen 2007. godine, uprkos neznatnim gubicima, obezbedila većinu.

Vatrena stihija iz 2007. godine harala je 10 dana i napravila velike štete za Grčku. Na Peloponezu je uništeno 180.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i maslinjaka. Dve godine kasnije, 2009 godine, Karamanlisovi politički protivnici tvrdili su da predsednik vlade nije pokazao dovoljno državničkih veština. Kao primer za takvu tvrdnju navode greške koje je vlada napravila prilikom gašenja razornih šumskih požara u leto 2007.

Kako gasiti finansijske požare u Grčkoj?

Požari su se proširi i sada, 2015. godine, na više od 80 pojedinačnih mesta. Evropska unija je preko mehanizama civilne zaštite poslala prve avione za gašenje šumskih požara u Grčkoj. Požari su pogodili predgrađa Atine i delove Halkidikija i Lakoniju na Peleponezu, a hiljade ljudi su zbog toga morali da napuste svoje domove.

Ciprasova vlada nalazi se pred teškim iskušenjima. Veliki gubici u nacionalnoj ekonomiji, pre svega u trgovini, turizmu, finansijama, blokada banaka, smanjene stranih turista u Grčkoj a sada još pojava vatrenih stihija za koje se misli da nisu sve izazvane vremenskim uslovima već i podmetanjima, kao 2007 godine.

Za Ciprasovu vladu ipak, „najveći požar“ je stanje u grčkim finansijama i stavu MMF da nema izslaka iz krize ukoliko ne bude otpisa grčkog duga, i do 300 milijardi, kako bi zemlja mogla da krene od nule. Ovi stavovi MMF u suprotnosti su sa evrozonom koja ne zastupa takav stav.

„Da bismo mi učestvovali, potreban nam je kompletan program“, rekla je Kristin Lagard, direktorka MMF, precizirajući da se to odnosi na sprovođenje fundamentalnih reformi koje će rasteretiti grčku ekonomiju i pružanje finansijske pomoći uporedo sa restrukturisanjem duga. Ona je naglasila da podržava ideju o produžavanju prispeća za naplatu hartija od vrednosti i grejs perioda tokom kojeg Atina neće morati da plaća ništa, pri čemu treba smanjiti i kamatne stope na minimum, da bi otplaćivanje duga bilo održivo.

U gašenju grčkih finansijskih požara svetski ekonomisti su spremni da pomognu Grčkoj. Tako je dobitnik Nobelove nagrade, Džozef Stiglic rekao da je spreman da pomogne u rešavanju grčke ekonomske krize i da priprema tim vodećih američkih i evropskih stručnjaka koji će da učestvuju u tome. Stiglic je u više navrata kritikovao taktiku međunarodnih kreditora prema Atini i strukturu aktuelnog finansijskog sistema u Grčkoj koji je nastao kao rezultat te politike. On je rekao da je spreman, sa evropskim i američkim stručnjacima, da pomogne grčkoj vladi na svaki način da se okonča politika štednje i da se zemlja oslobodi ekonomske krize.