Nemački diktat Grčkoj i evrozoni

Politika kancelarke nemačke Angele Merkel i njenog ministra finansija Volfganga Šojblea uzdrmala je ne samo Grčku već i evrozonu, uz vidnu kompromitaciju Nemačke sa stanovišta demokratskog kapaciteta. Došlo se do tretiranja sadašnje Nemačke kao gospodara i “korbača” Evrope. Tako je kritikovao nemački filozof Jirgen Habermas kancelarku Angelu Merkel, navodeći da je svojim tvrdokornim stavom prema Grčkoj „prokockala“ napore prethodnih generacija da se obnovi posleratni ugled Nemačke i da je počela da efektivno sprovodi „akt kažnjavanja“ grčke levičarske vlade.

Ocena Habermasa ukazuje na urušavanje integriteta i suvereniteta država članica EU i evrozone što će - “čvrstom” politikom Nemačke, zasnovane na dominaciji i pritiscima - dovesti u pitanje opstanak evrozone ali i EU.

Stiglic podseća na otpis nemačkog duga iz 1953

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. Jozef Stiglic, veliki kritičar politike MMF i globalnog kapitala iako je radio u MMF, napominje da su mere pritiska koje je Nemačka izvršila preko Evrogrupe na Grčku krajnje štetne po demokratski poredak Evrope i EU i kaže:  

„Zadiranje u suverenitet zemlje kakva je Grčka i diktat koji joj se nameće - veoma su opasni. Grčki građani su izabrali vladu koja se zalagala za prekid mera štednje. Na referendumu su se izjasnili protiv plana pomoći koji im nameće još oštrije mere štednje“.

Stiglic podseća da Grčka od EU i kreditora traži ono što je Nemačka za svoj oporavak i privredni rast dobila kao “poklon” a to je veliki otpis nezapamćeno visokog duga 1953. godine. Po oceni Stiglica, Nemačka i njena vlada nisu naučile ništa o saosećanju ni stradanju iz ta dva ključna perioda sopstvene istorije.

Politika dominacije i ponižavanja

Grčka je radila sve što se od nje tražilo, pa i sopstveno  ponižavanje, da bi sačuvala svoju evropsku vrednost i opstanak u globalnoj utakmici unutar EU.

Međunarodni monetarni fond je objavio studiju u kojoj dug Grčke ocenjuje kao „krajnje neodrživ“ dok nemački ministar finansija Volfgang Šojble i dalje poručuje da oproštaj duga nije moguć sve dok je Grčka članica evrozone. Ministar Šojble, koji se ponaša kao finansiski “diktator“ i vlasnik evrozone, kaže: „Nije jasno kako bi se grčka privreda i banke mogli finansijski oporaviti ukoliko zemlja ostane u evrozoni“, i da je bolja opcija za Grčku – „privremeni izlazak“.

Nemačka pokušava da preko grčkog napuštanja evrozone “diciplinuje” članice evrozone i EU, da im ne padne na pamet da svojim odlukama na osnovu nacionalnog suvereniteta ugroze evrozonu, već da budu poslušni i “kooperativni”. Grčka je ponižena i brutalno “zgažena” na način nedostojan uloge EU i njenih političkih i evropskih vrednosti. Sve je to uigrani scenario za disciplinovanje naroda i država i poruka kako će se provesti  bilo koja, pre svega manja i zadužena nacija pred kreditorima kao oličenju moći.

Kriza u Grčkoj se neće tako jednostavno smiriti i ona vodi ka prevremenim izborima. Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj verovatno će biti raspisani za septembar ili oktobar, izjavio je grčki ministar unutrašnjih poslova Nikos Vucis. Po Vucisu, “to će biti proizvod ne samo preispitivanja vlade, već i ukupnog razvoja situacije”.