SAD i Nemačka za ostanak Grčke u evro zoni?

Grčka je u psihozi “vanrednog stanja” kakva se nije manifestovala od pada vojne hunte. Vlada premijera Ciprasa zbog podizanja više od osam miljardi evra gotovine građana iz banaka i bankomata privremeno je zatvorila banke i limiritala uzimanje do 60 evra po transakciji da bi sprečila slom bankarskog sistema do održavanja referenduma 5 jula.

Sada je u Grčkoj velika igra bankarskih mešetara i zenelaša ali i nemir medu građanima koji žele da Grčka ostane u evrozoni ali i da se poštuje minimum nacionalnih interesa socijalne održivosti.

Spoljni i unutrašnji pritisak

Grčka je spremna na ustupke ali one koje ne razaraju već oštećeno socijalno tkivo i obezbeđuju zaštitu grčkih interesa u poreskoj politici, pre svega u turizmu - nasuprot zahtevu MMF i ECB da se enormno podigne PDV sa 6 na 24 odsto. To bi uništilo turizam kao jedinu privrednu granu koja održava radna mesta i donosi prihode.

EU i MMF su krenule sa pritiskom i negativim odnosom prema grčkoj vladi i taj odnos mora da se uravnoteži da bi se ispoštovala pravila igre unutar evrozone i EU. Ucene nisu sredstva politike EU i evrozone među samim članicama. Sada je na delu situacija da i EU i Grčka žele opstanak evrozone ali sa udaljenih pozicija.

Referedum je političko sredstvo odbrane jedne politke a ne ekonomsko, i to je samo prelazna etapa u rešavanju spora “trojke” i Grčke. Grčka vlada sada je na velikom ispitu i proveri: Ili će biti pronađen racionalni kompromis Grčke sa „trojkom“ ili se ulazi u složeniji krizu koja traži „arbitražu” SAD i Nemačke.

Opozicija vidi priliku da kompromituje Ciprasovu vladu i stvori uslove za prevremene izbore.

„Grčki premijer Aleksis Cipras trebalo bi da odustane od plana da održi referendum o predlogu kreditora „Pomoć za reforme“ i pokuša da formira vladu nacionalnog jedinstva”, rekao je  lider opozicije Antonis Samaras. “Naša zemlja treba da ostane u srcu Evrope i u evrozoni. Cipras mora da nastavi pregovore. Ako to ne može da učini sam, trebalo bi da pokuša s velikim nacionalnim konsenzusom", predlaže Samaras.

Američka igra mirenja i kontrole evrozone i EU

Upravo tbog toga američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel saglasili su se u telefonskom razgovoru da je od ključne važnosti da se pronađe način da Grčka ostane u evrozoni. Po mišljenju Bele kuće, „lideri su se složili da je od ključne važnosti da se učini svaki mogući napor i vrati na putanju koja bi omogućila Grčkoj da nastavi reforme i rast unutar evrozone“.

Takav je i stav američkog ministra finansija Džeka Lua koji je pozvao ministre finansija evrozone i Međunarodni monetarni fond (MMF) da nastave da sarađuju kako bi pronašli održivo rešenje za sprovođenje reformi u Grčkoj i njen oporavak u okvuri evrozone. Interes SAD je opstanak evrozone i EU jer unutrašnji potresi i izlazak neke od članica evrozone globalno  slabi i američke intrerese u EU i stvara mnogo veće probeme u globalnim finansijama dok veći deo evrozone i EU klizi ka novoj recesiji ali, više od toga, i velikoj političkoj krizi.

Premijer Cipras je optužuje evropske partnere i Evropsku centralnu banku da vrše pritisak na Grčku.

„Odbijanje zahteva grčke vlade za kratko produženje programa je čin bez presedana, prema evropskim standardima, koji dovodi u pitanje pravo suverenog naroda da odlučuje“, rekao je Cipras u televizijskom obraćanju naciji. „Ta odluka dovela je do toga da ECB danas ograniči likvidnost grčkih banaka i primora grčku centralnu banku da predloži pauzu u njihovom radu i restrikcije na podizanje novca“.

Ekonomski rat jedne institucije kao što je ECB i suverene članice EU i evrozone je znak da grčka nije suverena država i da je iznad jedne članice evrozone i EU jedna institucija koja nema suverenost već samo legitimitet koji proizilazi iz saglasnosti  država i vlada članica zone.

MMF, koji je većim delom i zakuvao globalnu krizu u Grčkoj i u evro zoni u celini, deluje kao moćni arbitar a ne kao podrška ekonomskoj i finansijskoj stabilnosti.

“Naredni dani će biti važni... MMF će nastaviti da pažljivo prati situaciju u Grčkoj i susednim zemljama i spreman je da pruži pomoć ako zatreba“, rekla je Kristin Lagard, ne precizirajući o kojoj vrsti pomoći je reč, tehničkoj ili finansijskoj.