Taktičko “popuštanje” tvrdog nemačkog stava?

„Ako zakaže evro, zakazaće Evropa“ – ova rečenica je teatralna, preterana i pogrešna, čak i kada dolazi od nemačke kancelarke Angele Merkel, piše u svom komentaru Rolf Venkel, urednik u ekonomskoj redakciji DW. Evro ne može da propadne sve dok postoji neko ko ga priznaje kao sredstvo plaćanja. A priznaju ga Amerikanci, Azijati, Rusi, Brazilci i ostatak sveta – sa Grčkom ili bez nje, piše Rolf Venkel.

Više od monetarne politike

Ovde se radi o nečemu što je više od monetarne politike EU i evrozone. Reč je o padu i kolpasu politike evropskih vrednosti, integracija, monetarne solidarnosti i odgovornosti ali i imidža evrozone u odnosu na ekonomsku snagu američkog dolara i drugih svetskih valuta.

Atina, 29.06.2015 - protesti na atinskom trgu povodom aktuelne finansijske situacije i nametanja mera štednje Vladi Grčki

Problem Grčke je više od same monete i grčkog duga. Otvaraju se pitanja gubitka državne i ekonomske suverenosti u totalitetu unutar EU i evrozone, definisanju centara moći unutar  evrozone i nametanju modela moćnih i jačih prema malim i slabijim članicama. To je početak kraja koncepta EU i evrozone i uvođennje modela dominacije i ekonomsko-političke hegemonije pojedinih država EU prema drugim članicama.

„Ako propadne evro, propada i Evropa”, izjavila nemačka kancelarka Angela Merkel i, istovremeno, pozvala na kompromis jer je Grčka suočena sa ozbiljnom krizom nakon kolapsa pregovora sa kreditorima o rešavanju problema grčkog duga. Kancelarka Merkel svesna je otvaranja dublje krize u EU i evrozoni i poručuje:

„Evropa mora biti u stanju da pronađe kompromis, ali isto tako mora ostati pri svojim principima“.

Urušavanje evropske ideje i atlantizma

SAD znaju da slabljenje EU i evrozone može privremeno biti u korist jačanja američke politike i moći dolara, ali u daljoj  budućnosti sledi urušavanje globalne američke politike u Evropi, EU i evrozoni u periodu postrecesije i deflacije kada nastaju moćne države EU i evrozone koje su u fazi opravka. Pošto je moćna Nemačka odnos prema Grčkoj postavila na nivo protektorata to dovodi do daljeg razvoja odnosa evrozone i EU prema Grčkoj kao državi - pariji. Tako se stvara status države-žrtve pred pritiskom “trojke” što je razlog unutrašnjih lomova evrozone i EU.

Pod teretom mnogih ozbiljnih kriza, počev od imigrantskog talasa prema Evropi, delovanju ISIL-a i sankcija EU prema Rusiji i stanja koje vodi Ukrajinu u bankrot – nameće se izbor opcije za dezintegraciju EU i evrozone. Da bi se to izbeglo odnosi EU prema Grčkoj moraju da se uravnoteže.

„Nemačka kancelarka Angela Merkel i dalje je spremna za nastavak razgovora sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, uprkos kolapsu pregovora o rešavanju problema grčkog duga proteklog vikenda“, izjavio je portparol predsednice vlade Štefen Zajbert. „Naravno da je i dalje spremna da razgovara sa Ciprasom - ako on bude želeo“, izjavio je Zajbert u Berlinu.

Sa druge strane, i Francuska kao moćna ali i rovita država evrozone, preko predsednika Fransoa Olanda poručuje da je njegova zemlja „uvek na raspolaganju“ za pregovore sa Grčkom i da je još moguće postići dogovor o programu pomoći za tu zemlju.

Velika Britanija, veliki kritičar evrozone i EU sa tendencijom  i pretnjom referendumom o istupanju iz EU, preko premijera Dejvida Kamerona kaže da želi da Atina i EU postignu dogovor radi stabilnosti i da je ova kriza pokazala da evropski blok treba da bude „fleksibilniji“.

Grčka kriza je mnogo teža no što se misli i posledice grčke drame biće duboke i unutar evrozone i EU. Zato treba mirne i hladne glave podržavati diplomatiju koja vodi u “zdrave” a ne u “trule” kompromise ili u konflikte.