Lideri zaliva ignorisali Obamu, poslali mu zamenike
Sa dvodnevnog sastanka sa američkim predsednikom u Kamp Dejvidu u Merilendu izostali su ključni zvaničnici arapskih monarhija, članica Veća saradnje zalivskih zemalja. Samo su Kuvajt i Katar potvrdili učešće najviših funkcionera, dok je saudijski kralj ostao u Rijadu zbog jemenskog prekida vatre i poslao prestolonaslednika, vladari Omana i UAE su se opravdali lošim zdravstvenim stanjem a Bahrein se poveo za saudijskim primerom. Stručnjaci ocenjuju da je Zaliv poslao jasnu poruku Vašingtonu povodom nuklearnog sporazuma sa Iranom
(foto, Sastanak sa saudijskim predstavnicima u Beloj kući - SPA-Al Arabija)
Američki predsednik primio je lidere Saudijske Arabije u Beloj kući u sredu, rekavši da su dve zemlje razvijale bilateralne odnose „tokom vremena punog izazova“. Prijem se odigrao kao uvod u veliki dvodnevni sastanak Baraka Obame i zvaničnika Veća saradnje zalivskih zemalja u Kamp Dejvidu u Merilendu a na koji, kako je najavljivano danima unapred – arapske monarhije nisu poslale svoje najviše zvaničnike, već samo zamenike.
Monarhije traže veću podršku u regionu
Na Bliskom istoku se spekuliše da su arapski lideri zapravo „ignorisali“ Obamu zbog potpisanog sporazuma sa Iranom, očekujući da će na samitu u Kamp Dejvidu jedna od tema biti i sam Teheran, te da će ih Vašington uveriti da Zaliv može da se osloni na američku pomoć po pitanju nemira u regionu. Prvi čovek SAD, međutim, nije pomenuo pregovore oko iranskog nuklearnog programa tokom pomenutog sastanka sa saudijskim zvaničnicima, koji, pored džihadističke Islamske države i nestabilnosti u Jemenu, najviše zanima zalivske nacije.
Arapske monarhije očekuju od Bele kuće da im pruži i veću vojnu pomoć, uključujući izvođenje zajedničkih vojnih vežbi i koordinacije balističkih raketnih sistema.
Obama je planirao da se sastane sa saudijskim kraljem Salmanom bin Abdulazizom, ali je iz Kraljevstva saopšteno nekoliko dana ranije da kralj neće otputovati u Vašington. I Bela kuća i Rijad su zvanično istakli da ovakva odluka ne znači da ima nesuglasica između dvojice lidera, ali su analitičari već naznačili da kraljev izostanak dovodi u pitanje efekte koje će sastanak imati.
Barak Obama dočekao saudijskog princa Mohameda bin Najefa u Vašingtonu (Rojters-Al Arabija).
Salman nije došao zbog Jemena, lider UAE bolestan
Nekoliko arapskih lidera je, zapravo, unapred saopštilo da neće prisustvovati samitu. Saudijski kralj je kao razlog naveo petodnevno privremeno primirje u Jemenu zbog kojeg je neophodno da ostane u Rijadu, te je poslao prestolonaslednika princa Mohameda. Mala kraljevina Bahrein, koja je vrlo bliska saudijskoj vladajućoj porodici, takođe je u Vašington poslala princa Salmana bin Hamada al Khalifu. Sultan Omana i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata obelodanili su da neće doći u Kamp Dejvid, jer su obojica sprečena bolešću. Od ukupno šest monarhija, članica Veća, samo su Kuvajt i Katar potvrdili da će se njihovi najviši zvaničnici sastati sa Obamom.
Portparol Bele kuće Džoš Ernest izjavio je ovim povodom da postoje „pojedine spekulacije“ da je ovim poslata određena poruka Sjedinjenim Državama:
„Takva poruka nije stigla, jer su sve reakcije koje smo primili od Saudijaca bile isključivo pozitivne.“
„Mali ratovi“ sa Iranom – protiv Huta i Asada
Midlist monitor, ipak, podseća da su sunitske monarhije Veća vrlo nezadovoljne jačanjem uticaja šiitskog Irana u regionu, koji je na strani sirijskih režimskih snaga „dok Zaliv podržava pobunjenike“, kao i Huta u Jemenu, protiv kojih arapska koalicija od 26. marta sprovodi vazdušne napade. Rijad i Zaliv zapravo vode „male ratove“ sa Iranom na više frontova, te je dogovor Vašingtona i šiitskog Teherana uključio lampicu za alarm.
Nuklearni sporazum, koji bi trebalo da bude finalizovan u junu, za posledicu će imati i ukidanje ekonomskih sankcija Iranu i upliv sredstava od oko 100 milijardi dolara. Lideri Zaliva strahuju da bi Teheran ovaj novac mogao da iskoristi i kako bi finansijski i oružano pomogao šiitske grupe u regionu.
Očekivalo se da će Bela kuća uveravati lidere Zaliva da neće napustiti svoje saveznike u arapskom svetu, uprkos sporazumu sa Iranom. SAD već ima široku saradnju sa državama Veća. Naime, u regionu se nalazi 35.000 američkih vojnika a Vašington je ovim zemljama glavni snabdevač oružja. Veće se nada dodatnom naoružanju, dok su pojedini bliskoistočni mediji objavili da će monarhije tražiti i odbrambeni sistem kakav ima Izrael.
Zaliv traži veću podršku u odmeravanju snaga sa šiitskim Hutima, odnosno - Iranom (Al Arabija)
„Džentmenski dogovor“ nije više dovoljan
Što se tiče političkih zahteva, Zaliv se nada i jačoj podršci opozicionim snagama u Siriji. Iako se Vašington zalagao za smenu režima Bašara al Asada, ovaj stav je umnogome ublažen, naročito otkad je počela vojna intervencija predvođena SAD-om protiv uporišta Islamske države u Iraku i Siriji, koja je dovela i do nevoljne vrste „savezništva“ sa Asadom koji takođe pokušava da istera džihadiste iz svoje zemlje.
Američki zvaničnici su istakli da će samit u Kamp Dejvidu biti ključan a ne tek simboličan, ali analitičari procenjuju da ne treba očekivati ništa više od nekoliko saopštenja o „posvećenosti zalivskoj bezbednosti“. Ovakav „džentlemski dogovor“, ovoga puta, međutim, kako smatraju stručnjaci na Bliskom istoku, neće biti dovoljan i treba očekivati da će Veće tražiti „konkretnije poteze“.
