Turska odložila obuku Sirijaca, Vašington je započeo u Jordanu

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je da će planirano obučavanje sirijskih pobunjenika, kako to predviđa dogovor između Ankare i Vašingtona, biti odloženo. Ne radi se o eventualnim razmiricama po pitanju sporazuma, istakao je on, već su u pitanju razlozi tehničke prirode. Čavušoglu, ipak, nije precizirao kada bi trening mogao da počne.

Turska i SAD postigle su dogovor u februaru, nakon nekoliko meseci pregovora, da saučestvuju u treniranju 2.000 boraca. Zvaničnici iz Ankare najavljivali su da će obuka sirijskih opozicionih boraca početi već u martu a kasnije su taj rok pomerili za maj, prenosi Al Arabija. Američko Ministarstvo odbrane ranije je saopštilo da planira da tokom tri godine obučava 5.000 Sirijaca godišnje u Turskoj, Jordanu, Saudijskoj Arabiji i Kataru, kako bi se suprotstavili džihadistima Islamske države koji drže veliku teritoriju Sirije i Iraka.

U Jordanu 3.700 dobrovoljaca

Iako je sprovođenje sporazuma sa Turskom odloženo na neko vreme, američki zvaničici su prošle nedelje obelodanili da je jedan deo obuke ipak počeo, i to u Jordanu, u državi koja je svoju teritoriju i ranije ustupala u ove svrhe. Više od 3.700 boraca se dobrovoljno prijavilo na obuku, piše Arab njuz, a njih 400 je već prošlo proveru. Službe SAD su mesecima proveravali dobrovoljce, kako se u njihovim redovima ne bi našli i ekstremisti ID-a. U četiri kampa za treninge nalazi se oko 350 Amerikanaca i još 100 pripadnika koalicionih snaga. Polaznici bi trebalo da budu obučeni da zaštite sirijske civile od napada ekstremista Islamske države, održe bezbednost u oblastima koje budu kontrolisali i, eventualno, pripreme teren za pregovore o sirijskoj krizi.

Momani: „Pametni ljudi“ u Damasku će razumeti

Jordan je još u martu saopštio da će se krenuti sa treninzima u okviru međunarodne borbe protiv terorističke grupe u pomenutim zemljama. Ministar za informisanje Mohamed al Momani je tada objasnio da „to ne znači da se Aman ne zalaže za političko rešenje sirijske krize“, ali je takođe odbio i da potvrdi ili demantuje da je odluka eventualno doneta u dogovoru sa sirijskim režimom. Momani je rekao da je ovo jordanski doprinos u borbi protiv pretnji bezbednosti regiona, pozivajući, kako je rekao, „pametne ljude u sirijskom režimu“ da prihvate da je Jordan preduzeo ovakav korak zbog svog nacionalnog interesa.

Zvanični Damask, naime, često kritikuje susednu državu zbog obuka grupa i pojedinaca kojima, kako se tvrdi, zatim pomaže da pređu u Siriju, što Aman kategorički demantuje.

Sirijski pobunjenici tokom građanskog rata u ovoj zemlji (Midlist monitor)

Ankara protiv Asada, Vašigton protiv ID-a

Turska je istakla da se nada da će programom sa SAD, oslabljena i razjedinjena sirijska opozicija ojačati za borbu protiv predsednika Bašara al Asada, što Vašingtonu nije glavni fokus. Ankara opozicionu Sirijsku oslobodilačku armiju vidi kao vodećeg učesnika u konfliktu u ovoj zemlji, ali je ova grupa oslabljena podelama i gubicima koje su joj zadale kako režimske snage, tako i rivalske pobunjeničke frakcije, među prvima džihadisti Islamske države.

U toku potpisivanja sporazuma pominjalo se da Turska treba da obezbedi teren za umerene sirijske borce koje podržava SAD, tako što bi specijalne snage iz Ankare pomagale Sirijcima da teritoriju zadrže, dok bi Amerika koristila bazu u Turskoj, pre nego onu u zemljama Persijskog zaliva. Ipak, Turska je podozriva po pitanju rešenosti Vašingtona da budućim operacijama svrgne Asada s vlasti, kao i da preuzme odgovornost za postavljanje sledeće. Spekulisalo se i da SAD ne žele „dublje“ da se obavezuju oko režima u Damasku, i to upravo zbog Irana koji se smatra najjačim saveznikom sirijske vlasti. S druge strane, kako je objavio Midlist monitor, ni Turska tada nije sasvim ulila poverenje američkim sagovornicima da će joj cilj biti borba protiv Islamske države a ne isključivo – Bašara al Asada.