Profesije budućnosti u Francuskoj – čistači, spremačice, kućne pomoćnice, magacioneri, konobari, prodavci, vatrogasci...

U svom izveštaju o profesijama 2022. godine u Francuskoj, France Strategie, državna agencija koja se bavi društveno-ekonomskim analizama francuskog društva za potrebe šefa vlade, izračunala je broj radnih mesta koje će biti slobodna na tržištu rada. Prema njihovim predviđanjima, u periodu 2012-2022. biće nuđeno oko 800.000 radnih mesta godišnje, od čega će 78 odsto biti u neposrednoj vezi sa odlaskom zaposlenih u penziju, dok će 22 odsto biti nova radna mesta i ostalo.

Analiza je rađena u makroekonomskom kontekstu progresivnog izlaženja iz ekonomske krize sa uzimanjem u obzir javnih finansija i ritma predviđenog programom stabilizacije i ekonomskog rasta.

Pomoć u kući, deficitarna struka u Francuskoj

Traženi ali ih nema: čistači i pomoć u kući

Prema njihovom izveštaju, najviše će se tražiti nekvalifikovana radna snaga. U deceniji od 2012. do 2022. godine biće potrebno 387.000 raznih čistača. Ova profesija nije, do sada, bio najdinamičnija, ali u narednih sedam godina, 375.000 zaposlenih će otići u penziju. Već u ovom trenutku, agencija za nezaposlene nudi, isto kao i prošle godine, 57.000 mesta čistača, ali niko se ne javlja. Razlog je jednostavan – nezanimljiva profesija, niske plate, noćni rad, naseckano radno vreme...

Potom, za pomoć u kući biće potrebno 322.000 osoba, gde će biti ostvaren i najveći godišnji rast (2,6%). Razlog je vrlo jednostavan – francuska populacija je sve starija i treba joj sve više nege. Uzevši u obzir da u medicinskoj profesiji postoji numerus clausus koji ne dozvoljava povećanje broja lekara, deo nege će preći na pomoćno osoblje.

Istovremeno, povećava se broj porodica u kojoj je prisutan samo jedan roditelj a žene, straije od 45 godina, više su u radnom odnosu nego ranije, što takođe, zahteva zapošljavanje osoblja za pomoć u kući (čuvanje dece, čišćenje, kuvanje...). Agencija za nezaposlene ne uspeva da zadovolji potražnju za ovom profesijom. Naime, ponuđenih 40.000 mesta ne nalaze nikakav odziv među nezaposlenima.

Takođe, velika je tražnja nekvalifikovanog osoblja za različite poslove u hotelijerstvu i restoranima – 40.000. Mesta ostaju nepopunjena zbog niskih plata, naseckanog radnog vremena, noćnog rada, udaljenih mesta na kojima se traži osoblje i nepovoljnih uslova života.

Inženjer informatičar, deficitarna struka na francuskom tržištu rada

Država kao poslodavac

Od radnih mesta koja traže visoke kvalifikacije, najviše ponuda će se javiti u državnoj službi. Odlasci u penziju, do 2022. godine, biće vrlo značajni u školstvu, oko 256.000, dok će potrebe biti nešto veće, oko 300.000 mesta. Velike potrebe će biti i u državnoj administraciji (knigovodstvo i finansije), oko 244.000 radnih mesta, dok će narednih 169.000 biti ponuđeni višim kadrovima i šefovima službi.

Od drugih profesija biće vrlo traženi inženjeri, posebno informatičari (komunikacije, nanotehnologija...), a oni su već i danas u manjku (25.000 radnih mesta), posebno u domenu čistog inženjerstva i projekata. Naime, zbog viših zarada, oni se češće opredeljuju za rad u bankama ili za posao konsultanta.

Pored već navedenih profesija, biće tražene sve vrste komercijalista i prodavaca, potom vatrogasci, kao i kvalifikovana i nekvalifikovana radna snaga u građevinarstvu.

Iz analiza i predviđanja agencije France Strategie, dobro se vidi da je Francuska, nalik drugim visko razvijenim zemljama, krenula putem potpune globalizacije. Naime, Francuska će zadržati samo one domene koji ne mogu da budu delokalizovani. Inženjeri i menedžeri, među visoko-kvalifikovanim kandidatima, ne mogu da budu delokalizovani jer je njihovo prisustvo strateški neophodno na nacionalnoj teritoriji. Slično je i sa državnom administracijom, kao i sa školstvom. Potom, neophodna je armija nekvalifikovane ili nisko-kvalifikovane radne snage, jer je njihovo fizičko prisustvo na radnim mestima nezamenjljivo.

Sva ostale profesije nemaju značajniju budućnost u Francuskoj, jer su one već delimično delokalizovane u siromašne zemlje, frankofonsku severnu i podsaharsku Afriku (usluge na daljinu), ili u Aziju (proizvodnja).

Francuska stvarnost

Novi privredno-ekonomski sistem u potpunosti umanjuje mogućnost napredovanja u okviru preduzeća. Nekada je bilo moguće da se krene od nižih mesta i da se stigne i do sâmog vrha. U novom ekonomskom poretku, osobe bivaju zaposlene bez veće mogućnosti evolucije, delimično jer je deo radnih mesta delokalizovan, a delimično zato što se za radna mesta na vrhu traže vrlo specifična znanja i veštine, te se namenski zapošljavaju novi stručnjaci.

Istovremeno, francuska preduzeća, sve više, zaposlenima nude ugovore na određeno vreme. U zadnjih nekoliko godina, četiri petine potpisanih radnih ugovora bili su na određeno vreme, od nekoliko dana do nekoliko meseci. Sasvim prirodno, banke i finansijske organizacije ne odobravaju ikakve kredite osobama zaposlenim na određeno vreme, jer nisu sigurni da će krediti biti otplaćeni. Ovakve prilike su izuzetno nepovoljne za mlade ljude koji su na početku karijere.

Analiza France Strategie ništa ne kaže o produžavanju radnog veka u Francuskoj, niti o izuzetno visokoj nezaposlenosti osoba starijih od 50 godina. Na taj način, osobe na kraju karijere, u privatnom sektoru, sve češće se nalaze u neprijatnoj situaciji da traže posao, znajući da ne mogu da ga nađu.

Trenutna stopa nezaposlenosti u Francuskoj, nalazi se na svom istorijskom vrhu, bez izgleda da se bitno smanji. Istovremeno, razlika između prosečnih plata i plata generalnih direktora i vlasnika preduzeća, nalazi se na svojoj istorijskoj visini od 1 : 200, sa tendencijom uvećavanja te razlike. Političari, koji imaju mogućnost da unesu promene u sistem, nezainteresovani su dugoročnim rešenjima, nego gledaju samo kako će dobiti naredne izbore i održati se što duže na vlasti ili osvojiti vlast. Tako Francuska, od nekadašnje zemlje socijalnih pravdi, sigurno ulazi u najdublje vode svestkog neoliberalnog kapitalizma.