Ciprasova politika u EU i na Balkanu
Umereni „radikalizam“ Ciprasovg evrosocijalizma
(foto, Aleksis Cipras u grčkom parlamentu)
Politika vlade Aleksisa Ciprasa i koalicije Sirize ima nekoliko važnih osobina. Osnovna je, zalaganje za „politički miks“ koji podrazumeva uvažavanje pravila igre EU oko reformi i vraćanja grčkih dugova i potrebe da se vodi aktivinija socijalna poliitka.
Aleksis Cipras je nemačkoj kancelarki priznao da Grčka ne može da vrati dugove i da ne može da prihvati rigorozne mere štednje.
„Liberalni“ levičar
Pobeda Ciprasa i Sirize bila je sa podozrenjem prihvaćena u EU i na Balkanu ali je, istovremeno, omogućila nove poglede na Balkanu i u južnoj Evropi na posledice ekonomske krize i vladavinu poslušnosti u Evropi prema MMF i birokratiji u Briselu.
Ciprasova spoljna politika se ne razlikuje mnogo od dosadašnje desničarske politike Nove demokratije ili PASOK-a. Cipras sada traga za politčkim istomišljenicima u EU i na Balkanu. On dobija podršku u jednom broju država koje su u krizi ali nailazi i neku vrstu bojkota konzervativnih vlada i političara u Evropi.
Po svojim manirima Cipras nije klasičan levičar „grčkog tipa“ kakvi su viđeni nakon II svetskog rata. Više liči na „liberalnog“ levičara koji je ukrstio forme socijalne i nacionalne politike, upakovane u politički marketing američkog tipa. Po mnogo čemu Cipras obnavlja ideje evrosocijalizma kakav je bio u Italiji i Španiji sedamdesetih i ranih osamdestih godina.
Prioritet spoljne politke Ciprasove vlade je traganje za politikom ravnoteže unutar EU i pokušaj ublažavanja statusa „protektorata“ od strane EU i MMF i velikog pritiska Nemačke na unutrašnju politiku Grčke. U poslednjih šest godina Grčka je bila pod velikim pritiskom EU i kreditora. Sada Cipras pokušava da situaciju „relaksira“ i pokaže značaj nacionalnih interesa Grčke.
Grčki premijer na paradi u Moskvi
Cipras otvorenije ide u poslove zbližavanja na ekonomskom planu sa Ruskom Federacijom. U tom svetlu je njegova najava odlaska na paradu 9. maja, na 70. godišnjicu pobede nad fašizmom. Iako je EU uvela sankcije Rusiji, Grčka to nije uradila.
Ključni lideri EU najavili su da neće prisustvovati paradi u Moskvi. Cipras će ići na paradu ne samo zbog odavanja počasti ruskom narodu u borbi za oslobođenje Evrope nad fašizmom već i radi sećanja na bliske veze Grčke i Rusije koje datiraju iz 1821. godine i borbe protiv Otomanske imperije. Joanis Kapodistrijas, koji je bio ruski carski ministar, bio je i pokretač ustanka i nacionalne revolucije Grka. Povodom Dana ustanka grčkog naroda, 25. marta 1821. Godine, premijer Cipras je rekao:
„Danas se sećamo činjenice da nam ništa nije dato besplatno, sve smo dobili borbom, a kada ste u pravu, onda pobeđujete“. On je dodao da „kada Grci nešto traže, odlučni su po tom pitanju, a kad imaju i pravdu na svojoj strani, onda mogu da postignu sve“.
Cipras će pokušati da se otvori i prema Turskoj, tragajući za političkim rešenjima odnosa Grčke i Turske oko Kipra, posebno i zbog izgradnje „turskog gasovoda“ iz Rusije.
