Još jedan front u regionu: Jemen pod saudijskim bombama

Pokret Ansarulah jemenskih Huta odbacio je odluku Arapske lige da podrži „besramnu invaziju“ Saudijske Arabije na ovu zemlju na krajnjem jugu Arabljanskog poluostrva. Portparol Ansarulaha Mohamed Abdulsalam kaže da nije iznenađen odlukom dvadesetdvočlanog tela, koja je, kako navodi, „u saglasju sa stavom izraelskog režima“, jer Arapska liga „nikada nije preduzela nijedan korak“ da oslobodi Palestince. Abdulsalam je dodao da je odbegli jemenski predsednik Abedrabo Mansur Hadi počinio izdaju, tražeći od stranih sila da napadnu njegov sopstveni narod.

Naime, kako podseća iranska PresTV, Hadi je 28. marta u Rijadu apelovao da se napadi na Jemen nastave dok god se Huti ne predaju i povuku, tvrdeći da ovu šiitsku grupu podržava direktno Teheran. Nekoliko dana ranije, od Saveta bezbednosti UN tražio je da legitimizuje vojnu akciju protiv pobunjenika. S druge strane, egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi obelodanio je u nedelju, posle sastanka Arapske lige u Šarm el šeiku, da su se zemlje članice saglasile u načelu da formiraju zajedničke vojne snage kako bi se suočile sa „pretnjama po bezbednost“. Prema rezoluciji sa ovog samita, ujedinjene arapske trupe moći će da budu poslate na zahtev bilo koje arapske države koja tvrdi da joj je ugrožena nacionalna bezbednost.

Abedrabo Mansur Hadi u gostima kod saudijskog ministra odbrane prošle nedelje u Rijadu (SPA)

Borba za vraćanje Hadija na vlast

Čelnik Arapske lige general Nabil el Arabi u ponedeljak je saopštio da ovo telo podržava saudijsku kampanju protiv Jemena, koja je počela 26. marta, u pokušaju da se vlast vrati u ruke Hadiju, koji je poznat po bliskim vezama sa Rijadom. Arabi je dodao da će se invazija nastaviti dok šiitski pobunjenici ne polože oružje i povuku se iz delova Jemena koje su zauzeli, prenosi saudijska TV stanica Al Arabija.

Prvi čovek Arapske lige objasnio je i da bi zajedničke trupe prvenstveno imale za cilj da se bore protiv sunitskih džihadista koji drže velike delove Iraka, Sirije i jako uporište u Libiji. Regionu prete „uništilačke sile“ koje ruše „etničku i versku raznolikost“, rekao je on na samitu u Egiptu.

Jemenski predsednik pobegao je u februaru iz kućnog pritvora u Sani, u drugi grad – Aden, odakle se obratio Rijadu za pomoć a zatim i otišao u Saudijsku Arabiju. Huti su od jeseni prošle godine, kada je raspuštena vlada, preuzeli vlast u zemlji, o čemu je Balkanmagazin već pisao. Šiitski pobunjenici tvrde da je Hadi izgubio legitimitet od momenta kada je pobegao iz prestonice. On je prvo tražio da Rijad posreduje u pregovorima sa pobunjenicima, a dok se čekalo da li će se Huti odazvati pozivu, usledila je i vazdušna intervencija prošle nedelje.

Protest Huta na ulicama Taeza za vikend protiv vojne invazije iz Rijada (AFP-PresTV)

Pakistan i Indija evakuišu svoje državljane

Iranski mediji podsećaju da je saudijska intervencija započeta bez mandata UN, te da je nekoliko desetina civila u Jemenu već stradalo. U međuvremenu, otkako su počeli vazdušni napadi, brojni civili, većinom stranci evakuišu se iz Sane. Pakistan je u ponedeljak poslao avion po svoje državljane i diplomatsko osoblje, nakon što je prethodnih dana u te svrhe bilo uposleno 16 autobusa.

Indija je za vikend saopštila da će svakodnevno prevoziti svoje sunarodnike iz Sane, uprkos bombardovanju u blizini glavnog aerodroma. Kranji deo piste bio je oštećen, ali je šteta sanirana. Prema zvaničnim procenama iz Nju Delhija, oko 4.100 Indijaca se trenutno nalazi u Jemenu.

Saudijski ambasador u Vašingtonu Adel al Džubeir saopštio je da se deset država pridružilo koaliciji u vojnoj vazduhoplovnoj interveniji na Jemen a protiv šiitskih pobunjenika, prenosi Midlist monitor, baziran u Londonu. Ova odluka, kako navodi list, puna je „strateških mana i predstavlja dugoročan rizik po nacionalnu bezbednost Saudijske Arabije i ostatka Zaliva“.

Strah od promene na političkoj sceni

„Treba podsetiti da Huti nisu jedina pretnja koja iz Jemena dolazi Saudijskoj Arabiji. Samo par meseci pre nego što su Huti postali dovoljno moćni da izazovu zabrinutost u zalivskom regionu, najveća pretnja Zalivu iz Jemena bilo je Muslimansko bratstvo. Saudijska Arabija naložila je da se MB kazni, stavljajući ga na listu terorističkih grupa, zajedno sa Al Nusra frontom i Islamskom državom“, piše Midlist monitor, podsećajući i da su Rijad, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein opozvali svoje ambasadore iz katarske Dohe zbog podrške MB-u.

Razlog ovakvih akcija zapravo je „saudijski strah od promene u strukturi sunitske političke moći“, gde se i MB nametao kao izvesna nova sunitska hegemonija. Ono što je američko mešanje u situaciju u Jemenu pokazalo, a što će se, smatraju stručnjaci, ponoviti i u ovom slučaju, jeste činjenica da će stradati civili, koji će zatim tražiti način da se priključe borbi a što će svakako za posledicu imati i negativno raspoloženje prema Rijadu. Ovakvo stanje može da uzme i veće razmere upravo zbog stanja u zemlji, siromaštva, nestabilnosti i opšteg nezadovoljstva.

Verska pozadina sukoba

Sa stanovišta Irana, ocenjuju analitičari, ovo je udar na njihov uticaj u regionu. Ministar spoljnih poslova iz Teherana Džavad Zarif osudio je napade i istakao da će oni samo dovesti do krvoprolića u Jemenu i povećati nestabilnost. Stručnjaci iz regiona ne očekuju da će Iran otvoreno krenuti u pomoć Hutima, već da je verovatnije da će nastaviti sa starom praksom delovanja kroz određene vojne šiitske grupe, kako to čini u Siriji, Libanu i Bahreinu.

Ovom poslednjom vojnom intervencijom otvorio se još jedan front na Bliskom istoku, koji sve više poprima oblike prevashodno verskog rata, odnosno borbe sukobljenih strana za dominantnim uticajem. Sunitske naftom bogate države Zaliva i članice Arapske lige otvoreni su saveznik Zapada u borbi protiv (sunitskih) ekstremista u Siriji i Iraku, gde su na vlasti šiiti, te i moćnog šiitskog Irana koji sarađuje i finansijski podržava grupe u Libanu, Siriji, Iraku, Bahreinu, Jemenu, svim državama regiona koje imaju brojnu šiitsku populaciju.