Nemačka na potezu

Nemačka kancelarka Angela Merkel, susrela sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom i naglasila potrebu da Grčka bude jaka i stabilna država evrozone i EU što je više kurtoazni stav nego realnost. Premijer Grčke Aleksis Cipras „obećao“ je Merkelovoj da će raditi na „sveobuhvatnim strukturnim  reformama“ i naglasio potrebu da se stvori jedan novi „politički miks“, kako bi se kriza prevazišla.

Cipras i Merkelova su naglasili dobre odnose između dve zemlje. Očigleedno je da će Cipras morati da promeni retoriku prema EU i Nemačkoj, a Nemačka da smanji pritisak i stvaranje tenzija oko izlaska Grčke iz evrozone. Premijer Grčke i lider Sirize Aleksis Cipras koji je uneo veliku “zabunu” u evrozonu i EU svojim planovima otkazivanja saradnje sa “trojkom” (EU, ECB i MMF) i traženjem odštete od Nemačke iz vremena II svetskog rata - susreće se sa nemačkom kancealrkom Angelom Merkle koja želi da amortizuje sukob Nemačke sa Grčkom i održi ravnotežu u EU.

Cipras i Putin, „remetilački faktor“ za EU

Sve su češći stavovi u Nemačkoj, po analizi medija, koji podržavaju „greksit“, odnosno, grčki odlazak iz evrozone. Ciprasova politka u evrozoni i stanje u Grčkoj nemačko javno mnjenje poredi sa opasnostima od konflikta EU sa Rusijom i Putinom. Po pisanju medija, nemačka javnost Ciprasa smatra “opasnim”. Opasan je zato, kako pišu nemački mediji, “što bi krediti od 250 milijardi evra iz proteklih pet godina mogli da propadnu, sa štetom po Nemačku od oko 70 milijardi evra i što bi, ukoliko bi članice EU izašle u susret Ciprasovim željama, to moglo da animira političare u Španiji ili Italiji da, takođe, traže olakšice”.

Sve su veći politički i socijalni rizici u Grčkoj. Jedan od rizika je rizik od bankrota. Ovaj rizik u Grčkoj raste jer Grci masovno podižu novac sa svojih bankovnih računa, kako prenosi francuski dnevni list Figaro. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, nedavno su Grci, samo u toku jednog dana, podigli iz banaka između 300 i 400 miliona evra kako bi ih sklonili na sigurnija mesta, „pod dušek ili na račun u inostranstvu“.

Britanski list Fajnenšel tajms objavljuje kako je premijer Grčke Aleksis Cipras upozorio u pismu nemačku kancelarku Angelu Merkel da Atina neće biti u mogućnosti da servisira javni dug bez finansijske pomoći Evropske unije. Određena „institucionalna inertnost“ povodom priliva novca može da preraste u veliki problem za Grčku i Evropu.

Ako je verovati Fajnenšel tajmsu, grčki premijer smatra da je inisitiranje Nemačke na strogoj budžetskoj štednji u Grčkoj izazvalo humanitarnu krizu, siromaštvo i masovnu nezaposlenost. Nemačka kancelarka, insistira na tome da prezadužena Grčka mora da „proguta gorku pilulu“ u vidu ograničenja budžetske potrošnje i reformi.

Reforme ili bankrot Grčke?

Dok Cipras pokušava da “omekša” kancelarku Merkel, dotle se šef grčke diplomatije Nikos Kocijas zalaže pre za političko rešenje pitanja ratne odštete koju Grčka traži od Nemačke zbog okupacije u Drugom svetskom ratu. On kaže:

“Mislim da treba da pronađemo način da razumno razgovaramo s Nemačkom o određenim problemima“, uz formiranje  ekspertske komisije, sačinjene od stručnjaka iz dve zemlje.

Grčka vlada traži različite ustupke od Nemačke. Tako grčka vlada traži više od 100 miliona evra nadoknade od nemačkih vojnih kompanija zbog toga što su funkcionerima u Atini plaćale mito da bi pobedile na tenderu za prodaju helikoptera.

Mnoge je konfuzije između Grčke, EU, evrozone i Nemačke. Stav je unutar evrozone da neće vršiti nikakve uplate Grčkoj ukoliko ta zemlja ne usvoji i ne sprovede sve reforme sa kojima se Atina saglasila u februaru. Ovo potvrđuje i španski ministar ekonomije Luis de Gindos. On kaže:

“Videćemo da li je lista reformi dovoljno sveobuhvatna. Međutim, neće biti nikakve tranše pre nego što se ne pokaže da su reforme odobrene i sprovedene. Niko ne može da krši pravila. Izlazak iz evrozone Grčke ili bilo koje druge članice bila bi greška. Ali, prekršiti pravila bila bi slična, ako ne i veća greška.“