Grčka bira opcije za opstanak
Berlin i Vašington pritiskaju Ciprasa da se ne približava Rusiji
(foto, Grčki premijer Aleksis Cipras pred teškim odlukama o spasavanju Grčke)
Ciprasova vlada, u želji da se održi i obezbedi izvesnu ekonomsku stabilnost koja je na granici bankrotstva i spora sa EU, pokušava da „koketira“ sa Putinovom vladom. Borba za opstanak na vlasti Ciprasa tera u tešnje verze sa Rusijom koja se nalazi pod sankcijama EU i SAD.
Ipak, Cipras razmišlja da „popusti“ pred EU na način koji izgleda kao kompromis a u stvari je prihvatanje nužnih poteza. Ciprasova vlada, dok se upušta u verbalne sukobe sa zvaničnicima EU i Nemačke, vodi i neku vrstu tajne diplomatije sa Nemačkom ali i sa Rusijom.
Grčka i Turska – sa Rusijom?
Cipras „igra na žici“ između Nemačke i Rusije jer ove dve države mogu biti spasioci njegove politike i vlade. Grčki premijer prihvatio je poziv nemačke kancelarke Angele Merkel da poseti Berlin ali će, po svemu sudeći, biti i gost Kremlja i Vladimira Putina 8. aprila.
Svega nekoliko sati nakon te izjave, moćna američka diplomatija, koja želi da kontroliše EU i Grčku, preko Viktorije Nuland saopštila je, na sastanku sa grčkim ministrom spoljnih poslova Nikosom Kocijasom u Atini - „da grčka dužnička kriza prerasta u geopolitički sukob i pretnju međunarodnim odnosima“. Američka diplomatija na ovaj način šalje upozorenja Ciprasovoj vladi da se ne okreće prema Rusiji i da sledi upustva EU. SAD izražavaju bojazan da bi Grčka u sporu sa EU mogla da uđe u „geopolitički levak“ Rusije i da postane, sa Turskom, remetilački faktor u Evropi u odnosu na kriznu politiku prema Rusiji.
SAD imaju vitalne interese kroz NATO strategiju u Grčkoj i Turskoj i neće dati „zeleno svetlo“ bližem povezvanju Atine sa Moskvom kao i Turske sa Rusijom. Bliže veze Grčke i Turske sa Rusijom slabe južno krilo NATO u sporu i geostrateškom nadmetanju sa Rusijom na Mediteranu, Balkanu i crnomorskom basenu. Zato britanski list Gardijan piše, „Rusija bi raširenih ruku dočekala svoju pravoslavnu braću, uprkos sopstvenim finansijskim brigama“.
Ciprasove teške odluke
Ciprasova vlada u svom planu „A“ vidi dogovor sa EU i evrozonom a u planu „B“, kao oblik odbrane nacionalnih interesa, realizaciju plana sa Rusijom i Kinom. Upravo zbog toga SAD i Nemačka pokušavaju da uravnoteže odnose sa Atinom pre nego što nastane jači konflikt i realizacija plana „B“. Taj plan „B“ je pun neizvesnosti za Grčku ali i po odnose unutar evrozone i EU.
Amerikance na jugu Evrope „plaši“ izolacija Grčke i njeno okretanje Rusiji preko čega bi Rusija „bušila“ EU. SAD će prvo pritiskati Ciprasa, a onda će pokušati da ga „kupe“ da bi održali poziciju na jugu Evrope i sprečili prodor Rusije. Ukoliko ni to ne uspe moguć je i politički prevrat protiv Ciprasa i njegove vlade.
Profesor političkih nauka na atinskom univerzitetu „Panteon“, Dimitris Keridis kaže da bi „Rusija imala veliki interes ukoliko bi se kriza u odnosima Grčke i EU produbila. Kremlj podržava stranu koja lobira za odbacivanje evra i povratak drahmi, iz prostog razloga što bi izlazak Grčke iz EU značio slabljenje evrozone i udaljavanje Grčke od Zapada“.
