Stratfor na programu projekcija Zbignjeva Bžežinskog

Američka izdavačka i obaveštajna kompanija Stratfor koja svakih pet godina, od 1996, objavljuje predviđanja, za period 2015-2025. procenjuje da će Evropska unija teško preživeti u sadašnjoj formi, kao i Rusija, da rat sa islamistima jenjava, Kina će zapasti u komunističku diktaturu, dok će Sjedinjene Američke Države ostati jedna od najvećih vojnih sila.

Površno i neutemeljeno

Ova projekcija američke agencije Statofor približava se geopolitičkim projekcijama Zbignjeva Bžežinskog ali i sceanrija CIA ali se mora prihvatiti sa značajnim zadršakma.

Zašto? Pre svega, jer SAD pokušavaju da drže pod kontrolom odnose u EU na političkom i ekonomskom planu, mentori su krize u Ukrajini kao i sukoba sa islamskim radikalizmom (jer su pomogli stvaranju ISIL-a) i nemaju jasnu koncepciju poteza Kine na svetskom palnu.

Stratfor po pitanju Bliskog istoka ocenjuje:

“Vidimo da rat SAD-džihadisti jenjava. To ne znači da će islamistički militanti biti eliminisani. Napadi će se nastaviti, neki će biti uspešni. Međutim, dva glavna rata u regionu će se dramatično smanjiti, ako ne i završiti do 2020. Vidimo, takođe, da će situacija sa Iranom biti stavljena pod kontrolu. Da li će to biti urađeno vojnom akcijom ili izolacijom Irana, ili političkim dogovorom sa trenutnim ili budućim režimom - nije jasno, ali nije ni važno za širu geopolitičku situaciju.”

Ovde Stratfor veoma paušalno i neutemeljeno daje analizu budućnosti na Bliskom istoku koja je znatno teža i ta kriza može da se širi po “domino teoriji”. SAD žele da uvuku Iran u rat u bliskoj budućnosti ali opasnost preti i od sukoba Izraela i Irana, kao i od pozicije Turske u čitavom konflktu na Bliskom istoku.

Raspad EU?

Agencija Stratfor usmerava se na unutrašnje, pre svega političke slabosti ali i ekonomska neslaganja u EU i navodi:

“Glavna politička tendencija biće daleko od multinacionalnih rešenja, ka rastućem nacionalizmu kojeg vode razilazeće sile ekonomije, društva i kulture. EU neće biti sposobna da reši svoj fundamentalni problem, što nije evrozona, već slobodna trgovinska zona. Nemačka je gravitacioni centar EU; ona izvozi više od 50 odsto svog BDP a pola toga ide drugim zemljama Unije. EU će možda preživeti u nekom smislu, ali će njeni ekonomski, politički i vojni odnosi biti vođeni bilateralnim ili ograničenim multilateralnim odnosima koji neće biti obavezujući. Neke države će, možda, zadržati članstvo u nekoj veoma modifikovanoj EU, ali to neće definisati Evropu.”

Ovde Stratfor sugeriše mogući raspad EU što je ipak manje verovatno od mogućeg unutrašnjeg reorganizovanja Unije i evrozone. Stratfor vidi i u EU dominaciju SAD kao i u krizi na Bliskom istoku. Slabosti unutar EU realno će biti slabosti SAD. Dezintegracija Rusije?

Statfor razvija model Rusije pre 1989. godine ili u vreme Borisa Jeljcina. Dakle, Stratfor prdviđa za Rusiju unutrašnju politčku i ekonomsku krizu, teritorijalni ekspanzionizam Rusije i remećenje regionalnog mira. Analiza Statfora kaže:

“Rusija će, takođe, hteti da reintegriše bivše sovjetske republike u koherentni entitet kako bi odložila u stranu svoje demografske probleme, proširila tržište i dobila teritoriju. Rusija sebe vidi pod pritiskom, i stoga je u žurbi. To će uzrokovati da bude agresivnija i opasnija.

Malo je verovatno da će Ruska Federacija preživeti u sadašnjem obliku. Ovo će dovesti do ponavljanja iskustva Sovjetskog Saveza ’80-tih i Rusije ’90-tih, sa padom mogućnosti Moskve da podrži nacionalnu infrastrukturu. Ekonomske veze koje vežu rusku periferiju sa Moskvom će oslabiti. Ruski pritisak na Centralnu Evropu neće biti vojni, ali će se Centralna Evropa osećati pod pretnjom. Smatramo da će ovaj konstantan i rastući pritisak pogurati društveni, ekonomski i vojni razvog Centralne Evrope.”

Ovde Statfor kopira Bžežinskog iz knjige „Šahovska  tabla“, oko projekcije podele Rusije. Rusija, međutim, nije u poziciji kao što je bio SSSR do 1989. godine ili u vreme Jeljcina. Pozicija Rusije je znatno poboljšana.

Dikatorska Kina?

Stratfor vidi Kinu očima „hladnog rata“ i kao velikog konkurenta SAD na ekonomskom i geopoliitčkom planu koji osvaja svetska tržišta. Američka politika ima predubeđenje ali  i nepoznavanje dugoročne  strategije Kine.

Stratfor kaže:

„Rastuće diktatorske tendencije Pekinga i antikorupciona kampanja, koja je u stvari širenje moći Pekinga širom Kine, obezbeđuju okvir onog što bi Kina volela da vidi u sledećoj deceniji. Kina sledi hibridnu stazu koja centralizuje političke i ekonomske moći. Postoji i manje verovatan, ali i dalje moguć rezultat, u kome se politički interesi morskog priobalja pobune protiv politike Pekinga koji prebacuje bogatstvo u unutrašnjost da suzbije političke nemire. Naša prognoza je nametanje komunističke diktature, visok stepen ekonomske i političke centralizacije i rastući nacionalizam.”

Ovde se otvara pitanje pobune neoliberalnog prostora Kine uz obalu, gde se favorizuje „kapitalizam na kineski način“, protiv  unutrašnjosti Kine koja čuva tvrdi komunistički model, pa se očekuje sukob „dva sistema“. Tu se može očekivati i sponzorisanje političkih nereda i sukoba, pre svega u Hon Kongu ali i u nekoliko moćnih industrijskih gradova Kine kao što su Peking, Šangaj i drugi gradovi „sa dva sistema“.

Analize Stratfora ne ulaze u geopolitčke interese Kine, pre svega prema Rusiji, Evropi i Šangajskoj inicijativi.

Dominacija SAD?

Stratfor vidi SAD kao svetskog lidera bez ozbiljnih unutrašnjih turbulencija ili međuarodnih konflikata na način koji bi uticao na slabljenje ili usporenje američke moći. Stratfor navodi:

“Što se tiče Amerike, u 2010-tim će se nastaviti rast ekonomske i vojne moći koji je počeo pre više od jednog veka. SAD će ostati glavna, ali ne i jedina vojna sila u svetu, koja proizvodi 25 odsto svetskog bogatstva godišnje. SAD će nastaviti da dominiraju svetskim okeanima i biće jedine sa značajnom interkontinentalnom vojnom silom...

Kako nesigurnosti u Evropi, Rusiji i Kini rastu, čak i da SAD izgube pola svog izvoza, što je ogromna količina, to ne bi bio nerešiv problem. Amerikanci su stekli dobit i od globalne krize. SAD su raj za globalni kapital. Kako kapital odlazi iz Kine, Evrope i Rusije, novac ulazi u SAD, smanjujući kamatne stope i održavajući tržište kapitala.

Amerikanci će postati manje zavisni od tog sistema i suočiti se sa mnogim poteškoćama u upravljaju, posebno umirivanju tog sistema. SAD će sledeće decenije postati selektivnije u političkim obavezama i još selektivnije u vojnim intervencijama.”

Analiza ne govori da SAD ne mogu paraleno voditi sukob i spor sa Rusijom, Kinom i nekim državam pout Irana koje su deo zajedničkog projekta BRIKS-a.