Mirović: Ako nećete u EU dobijete rat

„Ako ne pristajete da potpišete sporazumo pridruživanju sa EU onda vam se desi ono što se desilo Ukrajini“. Ovako opisuje ulogu Evropske unije u sukobima u Ukrajini Dejan Mirović docent na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ističući da s druge strane članstvo u EU nije mnogo dobrog donelo ni onim zemljama Istočne Evrope koje su ušle u Evropsku uniju.

On se na predstavljanju svoje knjige “Posledice EU integracija” u Institutu za evropske studije osvrnuo na grčku krizu i njene uzroke.

“Problem Grčke nije u krizi 2008. godine, već proces rastakanja Grčke traje od Mastrihta 1992. godine, a kulminirao je kreiranjem Evropske monetarne unije i ulaskom Grčke u evrozonu 2001. godine. Za vreme vlade Papandreua dug je skočio sa 30 milijardi na 500 milijardi dolara. U knjizi sam pobio dve ustaljene teze: da su za dug krive Olimpijske igre i da su Grci lenji Balkanci pa su se zato zaduživali. Olimpijske igre su koštale 20 milijardi dolara, što je daleko manje od iznosa duga. Za ovu situaciju su pre svega krivi Evropska centralna banka i gubitak geopolitičkog značaja nakon pada Berlinskog zida”, smatra Mirović koji je i bivši narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije.

Ni zemlje iz nekadašnje SFRJ, prema rečima Mirovića nisu se usrećile članstvom u Uniji. On je citirao Rastka Močnika, slovenačkog sociologa koji je rekao da je Slovenija “kolonija Evropske unije”.

“Nakon odlaska Jože Mencingera iz vlade nastalo je rastakanje slovenačke privrede. S druge strane Hrvati nikada nisu otišli tako daleko da kažu kako su kolonija Evropske unije, ali su oni pristali da ugase sva brodogradilišta, iako neka imaju tradiciju od 250 godina još iz Austrougarske, koja su sa povezanim preduzećima zapošljavala 250.000 ljudi, a na insistiranje Velike Britanije i Holandije kojima su konkurenti u tom poslu”, objašnjava Mirović.

U Bosni i Hercegovini stopa nezaposlenosti iznosi 40 odsto. On ističe da nigde u Evropi nema takve nezaposlenosti, a može se naći samo među afričkim zemljama. “U BiH je glavna politička figura visoki predstavnik međunarodne zajednice i istovremeno visoki predstavnik Evropske unije koji na terenu primenjuje EUstandarde. Kao rezultat imamo afričku nezaposlenost”, zaključuje on dodajući i da se crnogorski eksperiment sa uvođenjem nemačke marke, a zatim i evra ne može nazvati uspešnim.

“Uprkos uvođenju evra u Crnoj Gori su negativne ekonomske tendencije. Beleži rast deficita, rast duga i nezaposlenost što ukazuje na to da ni uvođenje evra ne znači nikakav prosperitet”, kaže on.

Mirović ističe da Srbija treba da odustane od evrointegracija koje joj ne donose ništa dobro.

“Istražujući po dokumentima Skupštine našao sam podatak da je 2008. godine prihod budžeta od carina iznosio 800 miliona evra, a u budžetu za 2015. godinu projektovan je prihod od 200 miliona evra. Svake godine mi dajemo zemljama Evropske unije 600 miliona evra za finansiranje njihovog socijalnog mira dok naši građani i privreda grcaju u dugovima. Ima načina da se carine vrate na pravi nivo”, smatra on.

Mirović i ukazuje na IPA fondove od kojih navodno imamo 200 miliona evra godišnje, ali u stavrnosti to je negde između 150 i 170 miliona evra.

“Međutim te pare oni daju svojim preduzećima da rade u Srbiji i nevladinim organizacijama koje propagiraju evropske vrednosti. Taj novac ne ide domaćim firmama ili u socijalu, tamo gde treba. Takođe, naišao sam na podatak da je stopa ubistava u baltičkim zemljama veća nego na Kosovu ili u Crnoj Gori. Iz Poljske, baltičkih zemalja, Rumunije, Bugarske se odseljava dva, tri miliona ljudi godišnje da bi u zapadnoevropskim zemljama radili najgore moguće poslove. Recimo po Srbiji imamo Bugare nadničare. Kako je to moguće ako je u EU dobar životni standard”, pita se Mirović.

Među istaknutim ličnostima evroskepticima Mirović ističe dvojicu državnika. Bivšeg predsednika Češke Vaclava Klausa koji se borio i opstruisao proces evropskih integracija koliko je mogao u toj zemlji i Viktora Orbana, premijer Mađarske koji je bez ikakvog istorijskog kompleksa rekao da su sankcije EU Rusiji “pucanj u sopstvenu nogu”.

“To su primeri na koje bi mogla da se ugleda sadašnja vlast da zaustavi pogubnu politiku EU. Moram reći i da je Evropska unija donela i dosta dobroga, ali zapadnoevropskim zemljama. Francuskoj odgovara poljoprivredna politika, Nemačkoj da bude jedan od najvećih izvoznika na svetu, ali istočnoj Evropi ništa dobro nije donela”, napominje Mirović.

On kaže i da je dobijao primedbe, kako je moguće da BDP raste i u zemljama istočne Evrope članicama EU ako je tako loše u EU.

“BDP uključuje i usluge i proizvodnju stranih firmi koje svoje prihode transferišu u maticu. To se knjiži kao rast BDP-a, ali zemlja od toga nema koristi. Najvažniji ekonomski indikatori su nezaposlenost, spoljni dug, budžetski i spoljnotrgovinski deficit i linija siromaštva. I oni pokazuju da li je ekonomija dobra ili nije”, kaže Mirović i dodaje da je Evropska unija je politički i pravni sistem kakav nije postojao u modernoj istoriji.

“Evropska komisija je trećerazredni organ odlučivanja u EU. Veći značaj ima Coreper, telo koje čine ambasadori zemalja članica. Pravi nosioci moći su i Evropska centralna banka i Savet EU koji čine šefovi vlada članica. EU nema nikakav demokratski kapacitet već ima demokratski deficit. Evropski parlament je primer parlamenta koji se ništa ne pita. Toliko o podeli na izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast”, kritičan je Mirović prema ustrojstvu EU.

Međutim, postavlja se pitanje šta bi bilo ako bi Srbija odustala od evrointegracija i ako bi EU zemlje uvele tihe sankcije Srbiji. Da li bi možda šteta tada bila veća nego od vođenaj sadašnje politike.

“Pitanje je da li ćete čekati slom, gledati kako raste spoljni dug, nezaposlenost, kako odlazi Kosovo ili da se oduprete. Slažem se da nije jednostavno, ali Siriza će pokazati da li je to moguće. S druge strane, Rusija je sada jača nego 90-ih, ipak postoji neka alternativa. Za tako nešto potrebno je staviti opšti interes ispred ličnog, a ne verujem da sadašnju vlast to zanima”, zaključuje Mirović.