Južni tok ponovo?
Orban i Putin potopili slovački projekt gasovoda Istring? Za Mađarsku bi, prema Orbanu, bila dobra takva investicija, zahvaljući kojoj bi plin tekao kroz Grčku, Makedoniju i Srbiju do Mađarske
(foto, Orban i Putin u Budimpešti)
Slovačka firma Eustrim (Eustream), koja upravlja tranzitnim gasovodima kroz ovu zemlju, ponudila je projekat Istring (Eastring) kao alternativu projektu gasovoda Južni tok, od koga je odustala Rusija, tako što bi se Balkan povezao sa zapadno-evropskom gasovodnom mrežom. Taj plan ove firme, koju kontroliše češki milijarder Daniel Kretinski (Kretinsky), nije, međutim, kako tvrdi najugledniji češki list Lidove novini (Noviny), dobio podršku na nedavnom sastanku u Budimpešti ruskog predsednika Vladimira Putina sa domaćinom-premijerom Viktorom Orbanom.
Jedna se stvar, ipak, prema LN, može smatrati gotovo izvesnom – tojest da će se ruski gas cevima transportovati u Evropu - iz Turske, kroz koju namerava da plin šalje Evropi ne samo Rusija, nego i druge zemlje, izvoznice gasa iz kaspijskog regiona i Bliskog istoka. Dok bi Eustrim hteo da poveže Bugarsku i Rumuniju sa slovačkom mrežom gasovoda, u Budimpešti se, izgleda, diskutovalo o sasvim drugačijim trasama...
“Za Mađarsku bi bila dobra ona investicija zahvljujući kojoj bi gas tekao preko Grčke, Makedonije i Srbije do Mađarske”, izjavio je Orban posle sastanka sa Putinom. Za Srbiju bi ta trasa mogla biti čak i povoljnija od Južnog toka jer bi vodila s njenog krajnjeg juga na krajnji sever, tj na granicu s Mađarskom...
Ukoliko bi se prihvatio mađarski predlog, to bi, naravno, bila loša vest za Eustrim, odnosno firmu EPH Kretinskog, koja kontroliše slovačke gasovode, i slovačkog glavnog partnera u frmi milijardedra Patrika Tkača. Glavni pregovorač Eustrima u vezi Istringa jeste niko drugi nego bivši češki premijer Mirek Topolanek koji je, još u vreme dok je bio na čelu vlade, optuživan za sumnjive i preterano bliske veze s poslovnim ljudima ne samo iz Češke i Slovačke.
“Radi se očito o dva konkurentska projekta gasovoda”, potvrduje ovim povodom ugledni mađarski ekspert za Rusiju Gabor Štir (Stier). Budimpešta, prema njemu, daje prednost planu o kome je govorio Orban, a koji izgleda preferira i Moskva. Svakako, dodaje on, i zato što Rusi sada sigurno osećaju mnogo više predusretljivosti od strane Atine, Skoplja, Beograda i Budimpešte nego od drugih evropskih partnera.
Prema ruskom serveru Gazeta.ru, mađarska podrška novom gasovodu jeste i posledica kompromisa o kome se manje zna. Naime, Rusi bi Budimpešti “oprostili” ugovoreni (ali dosad neplaćeni) plin koji bi oni morali platiti prema poznatom principu iz dugoročnih gasnih ugovora take or pay. Kremlj bi se, u ustvari, saglasio da se taj gas može preuzeti i kasnije...
Štir tvrdi da postoji još jedan razvog za mađarsku nepoverljivost prema Istringu. Orban, naime, ne veruje mnogo privatnom kapitalu kada su u pitanju ovakvi ključni projekti za energetsku bezbednost zemlje.
U vezi sa “Orbanovim gasovodom” otvara se, naravno, odmah mnoštvo drugih pitanja, na primer, kako će ga finansirati Grčka koja je faktički u bankrotu, prezadužena Srbija, nejaka Makedonija...? Gazprom to ne sme jer ne odgovara evropskim pravilima, EU bi možda mogla da uskoči ali kako kada ni Srbija, ni Makedonija nisu članice EU? Itd
