Strategija EU - ucenama oslabiti Ciprasa
Ciprasova vlada pod “baražnom vatrom” Brisela
(Brisel, Belgija, februara 20, 2015 - predsednik Evrogrupe i holandski ministar finansija Jeroen Dijselblum razgovara sa novinarima pre vanrednog sastanka ministara finansija Evrogrupe na zahtev Grčke za šestomesečno produženje ugovora o finansijskom spasavanju radi otplate kredita. Nemačka je u četvrtak odbacila zahtev Grčke da proširi svoj ugovor o kreditu sa poveriocima evrozone, rekavši da grčki predlog nije ispunio prethodno dogovorene kriterijume o kojima će odlučivati članovi Evrogrupe u ponedeljak, foto, Sinhua / Džou Lei)
Ciprasova vlada nalazi se pod „baražnom vatrom“ administraicje i finansijskih oligarhija EU i evrozone i pritiskom Nemačke da prihvati nastavak paketa „trojke“ pa da se onda nastave pregovori. Grčki premijer Cipras i njegov ministar finansija Varufakis koji deluje kao „Robin Hud“ evro-zone, pokušavaju da izbalansiraju sa vladinom politikom i održe dijalog koji je pod znakom pitanja.
Varufakis i Cipras u grčkom parlamentu 18. februara prilikom izbora novog predsednika Grčke
Ono što je Ciprasova politička većina mudro uspela jeste da se voljom parlamenta izabere predsednik Grčke iz redova konzervativaca. Na taj način je postignut politički kompromis da predsednik bude kozervativac a premijer levičar. Grčki parlament izabrao je za predsednika 64-godišnjeg Prokopisa Pavlopulosa, iskusnog konzervativnog političara iz trenutno glavne opozicione Nove demokratije (ND), pravnog stručnjaka, profesora i nepokolebljivog proevropljanina. Pavlopulos je od 2004. do 2009. obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova u vladi konzervativne stranke Nova demokratija.
Imenovanjem Prokopisa Pavlopulosa u skupštini, koga su nazivali „profesorom“ zbog pravničkog obrazovanja ali i „lekcija“ koje je povremeno držao poslanicima i novinarima, Grčka je stabilizovala institucije znatno brže nego što se očekivalo. Sada, međutim, sledi veliki pritisak Evropske unije na Ciprasovu vladu sa opasnostima od stvaranja unutrašnje krize koja bi mogla u jednom času da dovede i do krize vlade Sirize i pozicije njenog lidera i premijera Aleksisa Ciprasa.
Aleksis Cipras i Prokopis Pavlopulos
Nova propaganda protiv Grcke – „GrExit“!
Pred grčkom su veliki unutrašnji izazovi ali i pritisci iz EU koji se kreću od ultimatuma i ucena, pretnji izlaskom Grčke iz EU i bankrotstvom sve do vraćanja na drahmu. Svi ovi pritisci su pre svega političkog karaktera radi izazivanja otpora građana Grčke merama Ciprasove vlade i ostvarenje mogućih namera evrozone.
Ukoliko se ne postigne kompromisni dogovor Brisel ali i Berlin mogli bi kroz evrozonu da odbiju da se dalje pozajmljuje novac Grčkoj. Projekcije su da bi Grčka mogla postati nesolventna i prestati da vraća dugove u proleće ili na leto što bi uticalo na turističku sezonu koja dnoosi novac za preživljavanje grčkog naroda.
Bankrot, ili strah od njega, mogao bi da izazove poremećaje koji bi upropastili grčke banke a to znači i mnoge firme, i povlačenje novca grčkih građana. To bi dovelo do štampanja drahme koja bi imala daleko niži nivo vrednosti u odnosu na evro što bi izazvalo dodatno siromašenje Grčke a to bi se zvalo “novi početak”...
Stvara se atmosfera pretnje od povlačenja evra iz Grčke i zatvaranja banaka i bankomata da bi se sprečili građani da povlače novac pre no što se evro, možda, pretvori u novu, jeftiniju valutu. Računi u bankama i hipoteke bi bili prebačeni u novu valutu. Moglo bi potrajati mesecima do dobijanja novih tekućih računa što bi primoralo ljude da koriste evro za male transakcije ili da pribegavaju bezgotovinskom plaćanju.
Čitava ova priča smišljena je da se u Grčkoj izazovu opšti strah i panika i otpor prema merama Ciprasove vlade ali i da bi se nastavio pritisak bankarskih lobija iz evrozone koji su “orobili” Grčku i osiromaišli građane tako da su sada na dnu po standardu u evrozoni. Sve bi to još poskupelo uvoz mnogih životnih dobara, pre svega lekova, vozila, nafte.
Varufakis sa novinarima u Briselu 20. februara posle vanrednog ministarskog sastanka kada je Evrogrupa odlučila da produži kreditni aranžman sa Grcima na još četiri meseca ali da se o tome, na zahtev Nemačke, još jednom raspravlja u ponedeljak 23. februara
Scenario i modeli “teorije haosa”
Projektanti scenarija bankrotstva opisuju dalji haos koji bi nastao u Grčkoj i doveo do propadanja na desetine hiljada privatnih kompanija pa i do pobune i formi građanskog sukoba. Dodatna kriza bi, po scenarijima teretičara haosa, dovela bi do jačanja korupcije, crne berze i birokratije. Ide se i dalje u pretnjama, sve do preispitivanja članstva Grčke u EU i njene sposobnosti da trguje sa zemaljame Unije.
Kristijan Šulc iz banke Berenberg smatra da, ako bi Grčka izašla iz zone evra, verovatno ne bi bila u mogućnosti da otplaćuje kredite. Ti gubici bi se preneli na poreske obveznike u ostalih 18 zemalja zone evra. Fond evrozone za pomoć potražuje od zemalja 142 milijarde evra, a duguje im 53 milijarde, dok Evropska centralna banka drži 20 milijardi evra u grčkim državnim obveznicama. Isto važi, najverovatnije, za još 50 milijardi evra koje grčka centralna banka duguje ECB i drugim nacionalnim centralnim bankama iz platnog prometa evrozone. Sve je ovo, po podacima eksperata, pogodna situacija za sve vrste političkih i finansijskih špekulacija.
Grčka se nalazi pred velikim izazovima, težim nego pre pet-šest godina kada je utvrđen dug države i kada je Grčka i cela evrozona, ili bar njen veći deo, bila u recesiji. Sada je na delu otpor nove grčke vlade i građana prema merama MMF i EU ali i neka vrsta ekonomskog “hladnog rata” unutar evrozone.
SAD traže od grčke vlade rešenje odnosa sa MMF i EU kako ne bi došlo do unutrašnjeg sloma Grčke i njene ekonomije ali i teže krize unutar EU.
