Evropska unija uzdržana oko vlasti Ciprasa i Sirize

Nova vlada Aleksisa Ciprasa ima deset ministara dok je dosadašnja vlada imala dvadeset. Ova politička racionalizacija nije rezultat velike štednje u aparatu već vladavine jedne patije i njenog malog koalicionog partnera. Članovi su bliski saradnici Aleksisa Ciprasa i ovo predstavlja oblik kancealrskog sistema. Upravo zbog toga Cipras se odlučio da njegov kabinet, zajedno sa potpredsednicima i državnim sekretarima, ima 40 članova, uglavnom malo poznatih javnosti, a u vladi je svega sedam žena.

Cipras računa na ekspertski rad svojih ministara. Formirana su  četiri takozvana superministarstva - finansija, unutrašnjih poslova, kulture i zdravstva.

Glavni ministri

Ministar nacionalne odbrane postao je Panos Kamenos, predsednik desničarske stranke Nezavisni Grci koja je s Ciprasovom levičarskom strankom Siriza u vladajućoj koaliciji. Kamenos je (1965) studirao ekonomiju i psihologiju na Univerzitetu u Lionu i poslovnu škola menadžera u Švajcarskoj. Bio je poslanik Nove demokratije u grčkom parlamentu 1993.  godine a 2007. imenovan je za zamenika ministra trgovačke mornarice u vladi Kostasa Karamanlisa. Dobitnik je više priznanja po crkvenim pitanjima... 

Ministar finansija je grčko-australijski profesor ekonomije dr Janis Varufakis (53) koji je obećao da će pronaći rešenja koja idu u korist svih Evropljana, a ne samo grčkog naroda. Varufakis je dugogodišnji kritičar dosadašnjeg načina rešavanja krize u evrozoni. On je poznat i po tome što je bio protiv dodele paketa pomoći finansijski "posrnulim" članicama evrozone.

Ministar privrede, infrastrukture, trgovačke mornarice i turizma je Jorgos Statakis. Ministar spoljnih poslova je Nikos Kocijas, profesor političke teorije i bivši stručnjak u Ministarstvu spoljnih poslova. 
Još jedan ekonomista imenovan za potpresednika vlade - Janis Dragasakis, partijski kadar više od dvadeset godina, koji će biti zadužen za koordinaciju rada ministara. Novu dužnost - državnog ministra za suzbijanje korupcije, obavljaće Panajotis Nikoludis. Ciprasov kabinet, po svim vidljivim elementima politike, delovaće kao krizni politički menadžment koji će se kasnije proširivati i menjati.

Ciprasova državna politika

Politička strategija nove Ciprasove vlade biće analiza rada dosadašnje vlade i slabosti vlasti i državne uprave kao i analiza mera štednje a, pre svega, otvaranje radnih mesta, odnos prema  procesu privatizacije resusra u Grčkoj, delovanje bankarskog sistema i stvaranje platforme za pregovore sa MMF i EU oko dugova.

”Nerealno je očekivati da Grčka u potpunosti otplati svoje dugove”, izjavio je Euklid Cakalotos, glavni portparol za ekonomiju Sirize. "Niko ne veruje da je grčki dug održiv", izjavio je za britanski BBC Cakalotos. On kaže:

”Još nisam sreo ekonomistu koji bi zaista verovao da će Grčka u potpunosti otplatiti svoje dugove. To je nemoguće. Evropa će postati veoma čudna i opasna, sa veoma jakim centrifugalnim političkim silama, ako pokaže da nije spremna da razgovara sa novom vladom, izabranom na demokratski održanim izborima“, istakao je portparol Sirize.”Brzo po izboru Ciprasa za premijera i pobedi SIRIZE i stava oko produženja roka otplate grčkog duga, Evropska centralna banka (ECB) saopštava da ne može učestvovati ni u kakvom otpisu duga Grčkoj.“

Tokom dužničke krize, ECB je kupila velike količine grčkih hartija od vrednosti, i još uvek neke od njih drži u svom portfoliju.
Otpis duga bi, kako ocenjuje francuska agencija, bio jednak monetarnom finansiranju (štampanju novca radi spasavanja države od dugova), što je prema statutu ECB strogo zabranjeno.

“Suptilna” čestitanja i upozorenja Ciprasu

Nakon pobede Sirize i izbora za premijera Aleksisa Ciprasa, iz EU stižu “stidljive” čestitke novoj grčkoj vlasti.

”Čestitam vam na izboru za premijera. Vi preuzimate dužnost u teškom periodu u kojem ćete se suočiti sa velikom odgovornošću“, navedeno je u čestitki Angele Merkel, uz izražavanje nade da će buduća saradnja dve zemlje ojačati i produbiti prijateljstvo.

„Za nas je važno da mere nove grčke vlade imaju za cilj ekonomski oporavak Grčke, što znači da sve obaveze moraju biti ispunjene", rekao je juče Šteffen Zajbert, portparol Angele Merkel. Nemačka kancelarka jasno stavlja do znanja premijeru   Ciprasu kojim putem Grčka treba da ide u skladu sa politikom EU i obavezama koje je preuzela prethodna vlada.

Evidentno je da će izbor Ciprasa za premijera uticati na izvesnu polarizaciju u EU i evrozoni i da će se voditi “hladna“ politika sa “vrućim” sadržajima između Brisela i Atine. Istovremeno, u Briselu i Vašingtonu postoje sumnje da bi Cipras mogao da ojača svoju poziciju bliskijom saradnjom sa Moskovom i Putinom što bi bilo ravno “zabijanju prsta u oko” SAD i EU.

Cipras i Rusija

Tako je politički i propagandni portal “Moskou tajms” u svom tekstu „Grčki izbori Putinu doneli prijatelja u Evropi“, objavio da će Grčka verovatno nastojati da ojača odnose s Rusijom, ali da neće moći da promeni politiku EU prema Moskvi. Pred dolazak na vlast Siriza se protivila i nedavnim rezolucijama kojima se traže dodatne sankcije Moskvi, osuđuje delovanje Rusije u Ukrajini, poput aneksije Krima i podrške separatistima na istoku Ukrajine. 

Svih 28 članica EU moraju dati saglasnost za obnovu kaznenih mera prema Rusiji, a sudeći prema nedavnim Ciprasovim komentarima, Grčka bi mogla da onemogući konsenzus što bi dovelo do blokade EU i unutrašnje podele oko popuštanja sankcija prema Rusiji. Ipak Siriza će, pre svega, usmeraviti svoju energiju prema EU i kreditorima za nove uslove... 
„Sumnjam da će Grčka imati dovoljno težine u EU da značajnije utiče na njenu politiku prema Rusiji“, rekao je profesor s Univerziteta u Mančesteru Dimitris Papadimitriu. Šef Instituta za globalizacijui i društvene pokrete Vasili Koltašov rekao je da bi Rusija mogla pomoći Grčkoj - da sama nije u ekonomskoj krizi. 

„Nije verovatno da Grčka sada smatra Rusiju korisnim partnerom. Verovatno gleda Rusiju kao partnera u problemu“, smatra Koltašov