Armada za Donbas

Na ratnom polju unutar istočne Ukrajine naslućuje se zaokret. Urušava se pat-pozicija u kojoj su se snage Kijeva i Rusi Donbasa hvatali za grlo, činilo se bez značajnijeg pomaka u jednu ili drugu stranu, uglavnom duž linije položaja markiranih “sporazumom u Minsku” – a oživljava borbena aktivnost i upisuju se pojedini značajni dobici. Za sada, pretežno u korist ruski govorećih “novo-republikanaca”, federalista.

Ne znači da će to sve vreme biti tako. Na primer, pobunjenici su uspeli da zauzmu i sve do ovog časa zadrže Aerodrom Donjeck. Borbe za Aerodrom vođene su u više navrata i s promenljivom srećom. Objekat je osvajan i gubljen. U tom smislu, Aerodrom je simbol vojnog uspeha ili neuspeha. Međutim, nezamenljivo je važan u svakom razmišljanju da se u Donjeck eventualno, u nekom trenutku, dopreme teško oružje, masivniji ratni materijal ili pojačanja u borbenom ljudstvu.

U slučaju da Kijev, uz aktivnu pomoć SAD, pokuša da i u Ukrajini izvede etničko čišćenje, uz ratni inženjering kakav je Amerika doturila Tuđmanu, pomogavši mu da iz Krajine protera Srbe, a to je sasvim sigurno u pripremi (“Kijev i Vašington kroje ‘oluju’ za Donbas”, Balkanmagazin, 30.09.2014.), Aerodrom bi mogao poslužiti kao trambulina za lak otskok prema granici s Rusijom.

Tačke sukoba duž linije prekida vatre (mapa-Rojters)

Bitka za prugu

Drugo važno mesto okršaja minulih nedelja su Dobalceve, glavni pršljen u kičmi železničkog saobraćaja Donjeck-Luganjsk, gradova u kojima su sedišta istoimenih “republika” autonomaša-federalista. Početkom nedelje, snage federalista istrajno su nastojale da zatvore krug i Dobalceve uzmu u opsadu, s pretenzijom da zauzmu i mesto. Železnica Donjeck-Luganjsk je činilac homogenizovanja “oslobođenog Donbasa”, razbijenog u dve celine, ali hoće li Dobalceve pasti,  neizvesno je. Žestoke borbe još nisu krunisane obrtom.

Neizvesno je, najzad, i pitanje Mariupolja. Federalisti su uspeli da uzmu pod kontrolu teritoriju u širokom pojasu uz granicu Ukrajine sa Rusijom, dužine 300 kilometara. Osigurali su “leđa”. Međutim, sam Mariupolj, industrijski grad sa pola miliona stanovnika i istoimena luka, pod kontrolom su Kijeva. U njemu je baziran krajnje desničarski, delimično profašistički Azovski bataljon, jedna od pesnica pri prevratu na Majdanu, i posle, pesnica vlasti u ratu sa federalistima.

Marijupolj, luka

Minulih dana, bilo je nekoliko salvi iz težeg naoružanja, ispaljenih u zoni predgrađa Mariupolja, za koje strane u sukobu za sada optužuju jedna drugu. Pokušaj je navodno od pro-ruske strane, pa je to tobože izazvalo reakciju Zapada, i pridodalo opravdanjima Evrope da, prikladno stavu Vašingtiona, Rusiji produži sankcije. Od Rusije se traži, da pruži ruke i sama pridavi ruskigovoreći živalj Ukrajine, da blokira pomoć i da im zatvori granicu. U svakom slučaju, za sada, ofanzivnog pokreta federalista na Mariupolj nema. Ne može se isključiti da im je takva suzdržanost savetovana iz Moskve. A ni da im suzdržanost, ili možda taktiku, došaptava sopstveni proračun moći i nemoći za poduhvat.

Jake snage ukrajinske vojske u Marijupolju avgusta 2014. radi sprečavanja federalista da zauzmu ovu južnu luku

Mariupolj i Krim

Ipak, grad i luka su ključna strateška tačka Donbasa, i teško je zamisliti da pokušaj zauzimanja Mariupolja može izostati. Mariupolj je jedina kapija za pristup Krimu s kopna. S Mariupoljem, koji bi i definitivno kontrolisala Ukrajina, nikako ne bi moglo biti teritorijalno dovoljno logično uobličenog “federalnog” Donbasa. Niti bi se bezbednim mogao smatrati ruski Krim. Bez obzira što su ruske snage na poluostrvu, stručnjaci tvrde da bi Krim bilo teško braniti, u okolnostima kada su gazde Mariupolja Kijev i NATO.

Marijupolj na Azovskom moru, važan i za odbranu Krima

Tri pomaka na frontu u korist snaga za federalnu Ukrajinu, zaposedanje Aerodroma Donjeck, ofanziva na Dobalceve i prilaz Mariupolju, nisu bez značaja. Međutim, nešto bolje pozicije uz tri kote, daleko su od cilja teritorijalne zaokruženosti. Od Donjecka na sever, i dalje u pravcu Slavjanska još zjapi oslobođeni pa onda izgubljeni prostor sada pod kontrolom Kijeva.

Sve što je nabrojano, navedeno je u kontekstu argumentovanja utiska da stanje u polju sukoba ni za jednu od strana ne deluje kao okončano. Istok traži federalnu Ukrajinu, i u takvom zahtevu uživa snažnu podršku Rusije. Federalna jedinica istočne Ukrajine, tesno oslonjena na Rusiju, bila bi još jedina slabašna uteha Moskve, da oružje NATO pakta ipak nije na samoj ruskoj granici. Međutim dogovor o tome Kijeva i federalista, i jednih i drugih sa sekundantima iza leđa, nemoguć je – ukoliko se pitanje priznanja još jednog entiteta i teritorijalnog razgraničenja dva entiteta ne reši pre toga na bojištu. Rat će okončati činjenica nečije pobede, a granica će biti na liniji, na kojoj nastupajuće trupe budu zaustavljene za njih nesavladivim otporom.

Linija prekida vatre verifikovana dogovorom u Minsku

Inženjeri etničkih čišćenja

Iluzija da će spor rešiti diplomatija - bila je iluzija. Diplomatija je maskirala vojničku nemoć, u kojoj ni Kijev ni oponenti, svaka strana iz svojih razloga, nisu imali snage da značajnije prekorače demarkacionu liniju borbenog kontakta.

Novina ovih oklonosti je to što počinje da ponestaje osnova za očekivanje da će pat-stanje potrajati.

Komandant američke armije u Evropi, general Ben Hodžis, posetio je prošle nedelje Kijev i objavio dolazak u Ukrajinu pripadnika američke armije, vojnih instruktora. Oficiri SAD će početi pripreme i, u saradnji s vojnim funkcionerima vlade Arsenija Jacenjuka, oni će razraditi plan “čišćenja” istočne Ukrajine.

Sekretar vojske SAD Džon Mek Hjudž u ukrajinskoj bazi Javoriv pozdravlja američke vojnike 19. septembra 2014.

Jacenjuk, koji je tronu vlasti u Ukrajini priveden tokom puča, rukom zamenika državnog sekretara SAD za Evropu Viktorije Nuland lično, dok je u trenucima Majdana usmeravala pritisak na Janukoviča – ni jednom do sada nije pristajao na ideju da se unutar-ukrajinski spor rešava političkim sredstvima. Jacenjukova namera je da se političko pitanje Ukrajine reši ratnim sredstvima. To nije napamet. Obamina administracija je dodelila desetine miliona dolara prvih fondova za takvu pripremu. Amerikanci će uvežbavati ukrajinsku Nacionalnu gardu. Prepušten im je poligon Javoriv, na zapadu Ukrajine, kod Lvova. Garda je regrutovana od dobrovoljaca, sve desničarski raspoloženih rusofoba iz zapadnih krajeva zemlje, pozvanih pod zastavu kada se videlo da sastav regularne armije Ukrajine nije pokazao volju za učešće u građanskom ratu.

Vojna baza Javoriv na zapadu Ukrajine, ustupljena američkim snagama za brza dejstva koje tamo od prošle godine izvode vežbe "radi promovisanja stabilnosti i bezbednosti"

Pre dolaska instruktora američke armije, u Ukrajini su već startovali njeni demobilisani profesionalci angažovani u kompaniji Blekvoter – kod ozloglašenog privatnog partnera CIA u prljavim poslovima Amerikanaca u Iraku, Avganistanu i Pakistanu. I jedno i drugo plaća Vašington.

Pitanje je još kratkog vremena i snage vlade Arsenija Jacenjuka će biti spremne za “čišćenje” Donbasa. Hoće li Moskva čekati da to počne, ili će svoje štićenike, federaliste ohrabriti da požure?