Kriza demokratije u Evropi
Prema istraživanju EIU, Evropu čekaju veliki potresi jer se našla u dubokoj političkoj krizi pošto su vladajuće političke elite izgubile kontakt sa svojim biračima
(ilustracija, Ekonomist intelidžens junit - EIU)
Evropu, možda već ove godine, očekuju veliki potresi. To je glavni zaključak analitičkog istraživanja poznate, nezavisne analitičke grupe Ekonomist intelidžens junit (Economist Intelligence Unit – EIU) za potrebe Bi-Bi-Si-ja (BBC).
Prema analitičarima, Evropa se našla u dubokoj političkoj krizi jer su vladajuće političke elite izgubile kontakt sa svojim biračima. A Evropljani se, pri tome, sve više okreću ka populističkim strankama...
Rastuća popularnost populističkih stranaka može bar nekima od njih doneti pobedu u izborima ili prinuditi dosad vodeće stranke da s njima sklapaju savezništva kakva su do pre nekoliko godina bila nezamisliva. Kako ukazuje EIU, “kriza demokratije” počiva upravo u sve većem jazu između elita i birača.
“U srcu evropske politike, tamo gde bi morale biti velike ideje, zjapi velika praznina”, dodaju analitičari. Ključni faktori u tome jesu slab odziv na izborima i nagli pad broja članova tradicionalnih stranaka. V. Britanija, čiji će građani prvi izaći na izbore – već u maju ove godine - je na “ivici potencijalno dugog perioda političke nestabilnosti”. Verovatnoća da će iz izbora proizaći nestabilna vlada je znatno veća nego što je to dosad bilo. Analitičari predviđaju da će populistička Stranka nezavisnosti Ujedinjenog krajevstva (UKIP) “loviti svoje birače i među konzervativcima i laburistima”. Usitnjenost glasačkih preferencija, zajedno s britanskim većinskim izbornim sistemom, prema EIU, komplikovaće realizaciju tradicionalnog modela vlade, tojest vladavine jedne stranke s parlamentarnom većinom, što je u Britaniji dosad bilo uobičajeno.
Neposredni politički izazov (i test koliko se rastući populizam može izraziti u uspešnom izbornom rezultatu) predstavljaju skorašnji izbori u Grčkoj. Tamo će se održati, u nedelju, 25.januara, prevremeni parlamentarni izbori, raspisani zato što se u decembru nije mogao izabrati novi predsednik.
Istraživanja javnog mnjenja u Grčkoj naznačuju da bi sa izbora, kao najjača stranka, mogla izaći populistička koalicija radikalne levice (SYRIZA). Ako bi se to i desilo i ako bi Siriza uspela da formira vladu, to bi, prema analitičarima, moglo izazvati šokove u talasima u celoj EU i postati katalizator sličnih političkih preokreta i u drugim zemljama.
“Pobeda na izborima i formiranje vlade Sirize moglo bi biti destabilizujuće kako na domaćem, tako i regionalnom polju. Skoro sa sigurnošću to bi izazvalo krizu između Grčke i njenih stranih poverilaca jer otpisivanje dugova spada među glavne tačke političke platforme Sirize”, ocenjuje EIU.
“Slične stranke, koje se formiraju i postavljaju protiv dosad vladajućih formacija, dobijaju brzo podršku i u drugim zemljama u kojima će se 2015. održavati izbori. Posledice nastavljanja onog što se događa u Grčkoj mogle bi veoma teške”, zaključuje su u izveštaju EIU.
