Orbanu spremaju “revoluciju”?

U Budimpešti, u 2015. se kročilo s parolama protiv Viktora Orbana i optužbom sa ulica da vlada Mađarske “naginje Moskvi”, a “udaljava se od demokratije”, rezimirao je nemački Dojče vele, sažimajući vesti o demonstracijama 2. januara, prispele od AP, AFP i dpa (http://www.dw.de/hungarians-protest-orbans-ties-ladu to-russia/a-18168459 ). Orbanovi glasni oponenti okupili su se u središtu prestonice. Nije ih izgleda bilo previše ( “hiljade”, neodređeno kaže Dojče vele ), ali glas o “nezadovoljstvu Mađara Orbanovom politikom” pronet je širom Zapada. Možda zbog toga što protest u Pešti nije bio prvi takav. Jedne demonstracije protiv vlade i vladine politike održane su i prethodnog novembra, a to su bile već četvrte uzastopno. I nisu priređene samo u glavnom gradu nego i u nekoliko drugih mesta, pa čak i u Berlinu, Londonu i Stokholmu. “Obnovljeni protesti izazov mađarskom Orbanu”, obavestio je i tom prilikom nemački Dojče vele.

Vuče ka Kremlju a voli da ne voli Brisel

Dakle, šta to, ovaj u svakom slučaju manji broj Mađara, zamera premijeru čija vlada uživa poverenje dve trećine birališta, s glasovima položenim u kutije u dva navrata 2014, na evropskim i na opštinskim izborima – i četiri godine pošto je s istim brojem glasova “za” i “protiv” izglasana i na mađarskim nacionalnim izborima? Prema zapadnim agencijama, zamerke se svode na koktel poznatih sadržaja – od “centralizacije”, “siromaštva” i “korupcije”, kao relativno uobičajenih, do pojedinih, za članice EU neobičnih. Recimo, “približavanje Kremlju”, “evroskepticizam”, “netrpeljivost prema inostranim kompanijama”, “ograničavanje slobode štampe”, “slabljenje nezavisnosti sudstva”.

Septembra 2014, horu unutrašnje kritike na račun Orbana, priključio se i vrlo moćan glas predsednika SAD Baraka Obame. Šef Amerike optužio je mađarske vlasti za uznemiravanje civilnih organizacija. Orban je, preneto je, “izazvao zabrinutost SAD i EU, politikom čiji kritičari kažu da kažnjava krupan biznis, ograničava demokratske slobode i vuče Mađarsku bliže orbiti Kremlja”.

U članku “Mađarski Orban voli da ne voli Brisel”, aprila 2014. (http://www.dw.de/hungarys-orban-likes-to-dislike-brusseles/a-17587537 ) nemački radio je primetio da prvi ministar “ne skriva svoj kritički stav prema Briselu”. Govoreći masi građana Mađarske, Orban je rekao da se Mađarska “bori protiv neprijatelja većih i od same zemlje, što je aluzija na sedište EU u Briselu”. “Njegova vlada, dodao je, treba da zaštiti mađarske porodice od ‘profitera, monopola, kartela i imperijalnih birokrata’ – to poslednje su komesari i zvaničnici EU”, naveo je nemački radio.

Radio je objavio da je vlada Mađarske dva puta za manje od godinu dana smanjivala izdatke građana za komunalije, da Brisel ispituje ni je li to suprotno paragrafima EU, a da je Orban demagog koji za to vreme praktikuje “nacionalističku retoriku naciljanu na inostrane energetske korporacije i EU”. Prvi ministar “govori kako strane kompanije u Mađarskoj zgrću nezaslužene profite”, a u isto vreme Budimpešta “gleda da poslovne veze širi na istok”.

Orban je januara 2014. putovao u Moskvu, i s Putinom potpisao posao od deset milijardi evra, preuzimajući da Rusi, uz rusku tehnologiju, unaprede mađarsku nuklearnu elektranu.

“A samo nekoliko nedelja kasnije, Orban je putovao u Peking da promoviše više kineskih investicija u Mađarskoj, obećavši da se zemlja neće mešati u kineska unutrašnja pitanja”, primetio je nemački radio. Radio je citirao sagovornike Poljskog instituta za međunarodne odnose, da bi dopunio kako predsednik vlade Mađarske dejstvuje u korist evroskeptika EU, da Kina i Rusija koriste Budimpeštu da bi oslabili Brisel, da se Orban zalaže za “Evropu nacija”, umesto centralizovane EU, i da Orban procenjuje da je “EU danas dezorijentisana”.

Amerika Amerikancima, liberalizam Evropi

Elem, počelo se s “korupcijom” i navodno “centralističkim” nadahnućem Orbanove vlade a stiglo se u nabrajanju mađarskih, u Briselu, Vašingtonu ili Berlinu uočenih političkih “boljki” mnogo dalje – još malo pa do optužbe za zaveru protiv Evropske unije. O čemu je reč, moglo bi možda da osvetli i ono što o stanju stvari na Zapadu i u Evropi misli Viktor Orban, a što je zapravo i pokrenulo optužbe. Neke od tih pojedinosti, predsednik vlade Mađarske  izložio je jula 2014, govoreći političkim pristalicama posle dobijenih izbora (XXV Slobodan letnji univerzitet i Omladinski kamp, http://budapestbeacon.com/public-policy/full-text-of-viktor-orbans-speech-at-baile-tusnad-tusnadfurdo-of-26-july-2014/). Orban je zastupao tezu da od finansijske krize 2008. na dalje, liberalizam Zapada nije više taj o kojem se inače govori, već da je od liberalizma Zapada ostala ljuštura dogme. Ponudio je u tom smislu nekoliko zapažanja i o Americi.

“Predsednik SAD kaže da će Amerika izgubiti svoje mesto u svetskoj ekonomiji, ako naporno radeći Amerikanac mora sve vreme da bira između karijere i porodice. Ili, predsednik otvoreno govori o ekonomskom patriotizmu. I on kaže stvari zbog kojih bi se moglo biti i batinan i kamenovan u današnjem provincijalnom javnom životu Mađarske. Na primer, on otvoreno govori da kompanije koje zapošljavaju strance treba da plate fer udeo u porezu. Ili, otvoreno govori da bi kompanije koje zapošljavaju Amerikance trebalo da budu pomognute pre bilo koga drugog. Sve su to glasovi, ideje i rečenice, koji se šest ili osam godina ranije ne bi mogli ni zamisliti”, primetio je Viktor Orban.

“Da produžim, saglasno vrlo priznatom analitičaru, snaga američke ‘meke moći’ se smanjuje, zato što danas liberalne vrednosti uključuju korupciju, seks i nasilje, i tim liberalnim vrednostima diskredituju Ameriku i američku modernizaciju.

Takođe, Fondacija otvorenog društva, objavila je nedavno studiju koja analizira Zapadnu Evropu. U njoj smo mogli pročitati rečenicu koja kaže da je Zapadna Evropa toliko zaokupljena rešavanjem situacije s imigrantima da je zaboravila na vrednosti bele radničke klase. Ili, britanski predsednik vlade, rekavši da su kao posledica promena u Evropi mnogi na grbači sistema socijalne sigurnosti ilegalno.

Jedan od najbogatijih Amerikanaca, koji je bio jedan od prvih investitora u kompaniju Amazon, izjavio je da živimo u društvu koje je sve manje i manje kapitalističko a sve više i više feudalno, i da će ako ekonomski sistem sebe ne reformiše srednja klasa nestati, i da će, kako on kaže, ‘bogati biti napadnuti vilama’. Prema tome, misli on , umesto vrh-nadole, sredina-naviše je ekonomski model koji je potreban.

Nije mi namera da tumačim ove rečenice, već prosto da ih citiram, kako bih ukazao na novinu ideja o kojima se pre otprilike šest godina nije moglo ni razgovarati. Ili, slično iz Amerike, broj nezaposlenih mladih drastično je porastao, a u slučaju najprestižnijih karijernih opcija, daleko najveće prednosti dobijaju deca iz bogatijih porodica – to se kaže o postojbini socijalne mobilnosti.

Ili, da nešto drugo citiram: jedan drugi uvaženi analitičar kaže da je internet, podrazumevan mnoge godine od liberalnog sveta za najveći simbol slobode, kolonizovan od velikih korporacija. Njegova izjava sugeriše da je veliko pitanje hoće li krupne kapitalističke kompanije, u smislu međunarodnih korporacija, biti uspešne u eliminaciji neutralnosti interneta.”

Zbogom dogmama Zapada, Mađarska svojim putem

Posle još nekoliko u istom kontekstu citiranih rečenica, Orban je zaključio da različiti, uglavnom poznati postulati o tržištu i konkurentnosti, te i o Evropskoj uniji, jesu važni – ali za državu, koja je zapravo samo “metod organizovanja jedne zajednice”, najvažnije je da sama nađe način organizovanja koji će naciju te države učiniti najkonkurentnijom.

Orbanova jeres jeste izgleda u tome što se kao predsednik vlade Mađarske otvorenim očima, a ne u slepilu idealizma, zagledao u Ameriku – a posle toga utvrdio da postoje trend-uzori “u razmišljanju i razumevanju sistema” koji ovog trenutka čak “i nisu zapadni, niti liberalni, ni liberalno-demokratski, pa čak ni demokratski, ali ipak te nacije čine uspešnim”.

“Danas, zvezde međunarodnih analiza su Singapur, Kina, Indija, Turska, Rusija. I ja verujem da je naša politička zajednica ispravno prihvatila taj izazov (...) Mi tragamo za oblikom organizovanja zajednice (i mi sve preduzimamo da nađemo način rastanka sa zapadno-evropskim dogmama, čineći sebe nezavisnim od njih), podobnim da nas učini kompetitivnim u ovoj velikoj svetskoj trci”, rekao je Viktor Orban.

U nastojanju da se do toga dođe, u Mađarskoj je 2010. moralo da se “hrabro izgovori rečenica”, slično onim citiranim tuđim, “bogohulna u liberalnom svetskom poretku”.

“Bilo nam je potrebno da kažemo da demokratija nije obavezno liberalna. A da zato što samo nešto nije liberalno, ne može biti razlog da to i dalje ne bude demokratija. Štaviše, moglo bi se reći i potrebno je reći, da društva zasnovana na principu liberalnog organizovanja države neće u narednim godinama moći da održe svoju svetsku konkurentnost I, verovatno, podleći će nazadovanju, ukoliko ne uspeju da sebe značajno reformišu.”

Slabiji je taj po kome se gazi

Orban je rekao da postoje tri dosad poznata načina organizacije države, kao nacionalne, kao liberalne i kao države blagostanja, “a pitanje je šta je sledeće?”, rekao je. “Mađarski odgovor je da bi era države rada mogla biti sledeća”, a što će možda naložiti “da napustimo liberalne metode i principe organizovanja društva, kao takođe i liberalni pogled na svet”, rekao je. Forum nije prilika da se upusti u potanko razjašnjavanje, rekao je Orban ali ilustrovao je tezu, navodeći liberalni princip organizacije društva, u kome je jedinka “slobodna da čini sve što ne krši slobodu drugog čoveka”. U periodu koji je prethodio 2010, mađarsko okruženje je dvadeset godina bilo zasnovano “na toj teoretskoj, konceptualnoj startnoj tački”. Prihvaćen je princip koji je opšti princip Zapadne Evrope. “U Mađarskoj nam je međutim trebalo dvadeset godina da bi smo bili u stanju da artikulišemo problem – da ta ideja, osim što je vrlo atraktivna na intelektualnom nivou, još ne razjašnjava ko će, i na kojoj tački, reći da je moja sloboda prekršena. A kako to ne dolazi samo po sebi, onda to od nekoga mora da bude utvrđeno i odlučeno. I kako niko nije imenovan da to reši, onda nam iskustvo svakodnevnog života sugeriše da je onaj koji je jači taj koji o tome odlučuje. Sve vreme smo osećali da je slabiji taj po kome se gazi.”

Jači sused je taj koji će reći gde vi parkirate svoja kola. Banka propisuje kamate na stambene kredite, i menja ih kako hoće. Siromašne porodice su te koje su tokom dvadeset godina imale slabiju ekonomsku zaštitu. To ne bi trebalo da bude princip organizacije mađarskog društva. Nije princip, može se sve što ne ugrožava slobodu drugog. “Princip, umesto toga, treba da bude – nemoj drugima činiti ono što ne bi učinio sebi.”

“Možemo pouzdano izjaviti da je liberalna demokratija u Mađarskoj bila nesposobna da zaštiti javnu svojinu koja je suštinska u održanju nacije, čak i u poređenju s drugim zemljama. Zatim, liberalna demokratija nije zemlju zaštitila od prezaduženosti. I – a ovde mislim prvenstveno na sistem spoljnih deviznih zajmova – nije uspela da sačuva porodice od dužničkog ropstva”, rekao je Orban.

Tumačeći izborne pobede svoje partije, Orban je rekao da su mađarski birači time pokazali da oni od svojih lidera očekuju da iznađu “jednu novu formu državne organizacije” koja će zajednicu Mađara još jedanput učiniti kompetitivnom, “posle ere liberalne države i liberalne demokratije”, i koja će “razumljivo, uvažavati vrednosti hrišćanstva, slobode i ljudskih prava”.

Ono što se sada događa u Mađarskoj, to je pokušaj političkog vođstva “da harmonizuje odnos između interesa i postignuća pojedinaca – što se mora uvažavati – i interesa i dostignuća zajednice i nacije”, rekao je predsednik vlade.

“Što znači, mađarska nacija nije prosto skup pojedinaca, nego zajednica kojoj je potrebno da bude organizovana, jačana i razvijana, i u tom smislu, nova država koju gradimo je a-liberalna, jedna ne-liberalna država. Ona ne poriče osnovne vrednosti liberalizma, kao slobodu, itd... Ali ne čini tu ideologiju centralnim elementom državne organizacije, već primenjuje specifičan, nacionalni, poseban pristup tome”, rekao je Orban.

Koji se likovi kriju iza maski

Govoreći o političkom radu na tome i o preprekama, Orban je pomenuo i “odnos između profesionalnih političara i članova društvenih organizacija”, rekavši da “država zahteva da bude organizovana od izabranih i profesionalnih državnika i zakonodavaca”. Mada će se u tome pojavljivati i nevladine i građanske organizacije, ali na periferiji političkog života. Građanski političar, kao kontrast profesionalnom, trebalo bi idealno gledano da bude organizator iz društvene osnove, finansijski nezavisan, a priroda njegovog rada trebalo bi da je dobrovoljnost.

Međutim, rekao je Orban, kada se zagleda u organizacije civilnog društva u Mađarskoj, i zaviri u debatu vođenu povodom Norveškog fonda, “ja vidim da mi tu imamo posla s plaćenim političkim aktivistima”.

“I ti politički aktivisti su, štaviše, politički aktivisti plaćeni od stranaca. Aktivisti plaćeni od određenih interesnih krugova. Teško je zamisliti da ti krugovi imaju na umu socijalnu agendu. Mnogo je verovatnije da bi oni voleli da projektuju uticaj kroz taj sistem instrumenata na mađarski javni život”, rekao je Orban. On je rekao da su to “politički aktivisti koji promovišu inostrane interese”. Zbog toga je dobro što je u Parlamentu Mađarske obrazovan komitet koji to prati, “kako bi smo znali koji su likovi skriveni iza maski”.

Orban je u istom kontekstu pomenuo i stotine državljana Mađarske, angažovanih na izradi finansijskih sporazuma Budimpešte i Brisela, a plaćenih iz Evropske unije. I to pet, šest, pa i osam puta više nego u slučaju da platu primaju od vlade Mađarske. Sada se između EU i Mađarske vodi debata, zbog toga što je Mađarska “na neliberalan način” odlučila da se takva praksa mora prekinuti, odredivši da na finansijskim i sličnim ugovorima moraju raditi službenici mađarske administracije, zaposleni od strane mađarske vlade i plaćeni kao i svi drugi državni sužbenici Mađarske.

Sve se može dogoditi

U završnici izlaganja predsednik vlade Mađarske se iznova dotakao Amerike, rekavši kako se “u buduće sve može dogoditi”. “Sve”, u smislu da je to čak teško i definisati. Da “jedan komercijalni avion bude oboren u vazdušnom prostoru semlje susedne Mađarskoj”, da Kongres SAD odlučuje “da tuži predsednika za produženu uzurpaciju njegovih ovlašćenja”...

”Zamislite to u Mađarskoj, da je Parlament hteo da tuži prvog ministra za uzurpaciju njegovih ovlašćenja, pa ga čak i sud osudio! Koliko bih dugo ja još mogao da budem na vlasti u situaciji kao što je ta? Ja vam samo navodim primere da shvatite da se u svetu u kome živimo sve može dogoditi.” Ali to nije razlog za posustajanje. Može se dogoditi i da Mađari dobiju novac od svoje jednom izgubljene a onda povraćene banke. “I kao i drugo, može se lako dogoditi da dođe i naše vreme”, završio je izlaganje Viktor Orban.    

U Orbanovim tezama ima nečeg što vladu Mađarske dovodi u položaj da mora da se brani pred centrima zaduženim za idejnu disciplinu u “liberalnom” zapadnom lageru. Pogotovo od kada je Orban izjavio da su američke optužbe protiv mađarskih javnih ličnosti za korumpiranost “naslovna priča”, uz koju SAD nastoje da sebi pribave veći uticaj u centralnoj Evropi, u vreme rusko-ukrajinske krize (http://www.reuters.com/article/2014/12/23/us-hungary-usa-idUSKBN0K11VE20141223). I još dodao da je novo doba počelo otkad se Sjedinjene Države “ne samo mešaju, nego i uzimaju aktivnu ulogu u unutrašnjoj politici i centralno-evropskim državama”, preneo je Rojters.

Rojters primećuje da premijer Mađarske te reči izgovara usred konflikta Rusije i Ukrajine i “u toku pregovora EU i SAD o slobodnoj trgovini, sa američkim interesima naročito uočljivo obeleženim u energetskoj i trgovinskoj politici”. Orban je apostrofirao oba.

“Oni hoće da nas uvuku u sukob koji bi za nas bio samo rđav. Nazire se raspoloženje hladnog rata SAD i Rusije i mi u tome ne želimo da učestvujemo”, citiran je Viktor Orban. Premijer je dodao da su Amerikanci želeli da grade nuklearnu elektranu, da nisu dobili posao, i da ih to “boli”, preneo je Rojters. “Tražim partnere za promenu EU politike sankcija, za koju mislim da je bila nepromišljena”, izjavio je o sankcijama Rusiji.

Slučajno ili ne, tek tada su nekako i počele maltene uzastopne demonstracije proiv vlade u Mađarskoj. Upitan, šta to znači, i ne sprema li se ukrajinski Majdan i u Budimpešti, predvodnik Partije za bolju Mađarsku (Jobik) Gabor Vona priznaje da je “situacija na žalost uznemirujuća”.

“Mađarska je neposredni zapadni sused Ukrajine. Mađarska ima odlučujući značaj za Sjedinjene Države u nastojanju da potpuno izoluju Rusiju, u slučaju tekućeg hladnog rata ili u slučaju mogućnog pravog rata (http://www.regnum.ru/news/polit/1883359.html). Sagovornik ruske agencije Regnum potseća da je sadašnja vladajuća partija Mađarske dvadeset godina sledila evroatlantsku politiku i da je Orban bio saveznik SAD i EU ali da je Mađarska poslednjih godina nastojala da slabi jednostranu zavisnost.

“To se, prirodno, ne sviđa Vašingtonu koji danas čini sve što može da saveznika prizove ‘ispravnom’ponašanju ili, ako ne uspe, onda i svrgne”, citiran je predvodnik Jobika. On kaže – nije teško nazreti “podstrekačku aktivnost američkih tajnih službi” u vreme učestalih mađarskih demonstracija.