Politička groznica u Grčkoj

Sve je realnije da će Grčka u 2015. godini imati preveremene parlamentarne izbore. Grčki parlament ni u drugom krugu glasanja nije uspeo da izabere novog šefa države čime je vladajuća koalicija dobila "žuti karton" a država se našla pred velikom poliitčkom krizom koja je praćena i sporim oporavkom od recesije sa tendencijom pojave njenog novog talasa.

Kandidat konzervativne vlade Nove demokratije i partnera Pasoka Stavros Dimas dobio je 168 glasova poslanika, a za izbor je potrebno 180 do  200, koliko je dvotrećinska većina.

Mala je šansa da će u trećem krugu glasanja, zakazanom za 29. decembar, Grčka dobiti novog predsednika države. Treći neuspešni izbor biće uvod u prevremne parlamentarne izbore. Moguća je i pogodba da opozicija podrži izglasavanje predsednika države Dimasa, ako se postigne sporazum da se parlamtarni izbori održe tokom 2015. godine.

Važno je da Grčka ima poluge institucionalne vlasti, kao što je šef države, jer nestabilna vlada bez predsednika nije povoljna za ekonomiju i podršku EU i strane investicije. Ukoliko šef države ne bude ni 29. decembra  izabran, parlament će biti raspušten i u roku od mesec dana sazvani vanredni izbori.

EU je svojim merama mnogo pritiskala vladajuću koaliciju koja je kroz reforme osiromašila grčko društvo i, ujedno, ojačala opoziciju, pre svega Sirizu ali i Zlatnu zoru.

Levičarska partija Siriza koja, prema anketama, uživa najveću popularnost, traži da izbori budu smesta raspisani pošto država mora da ponovo razmotri program za izlazak iz krize. Grčka se nalazi na prekretnici nove još teže situacije kada bi mnoge dosadašnje mere štednje i odnosi sa EU, MMF i ECB mogli da budu osporeni ili ukinuti ukoliko bi na vlast došla Siriza. Poliitčka nestabilnost u Grčkoj odraziće se na stanje na berzama u Evropi ali i svih onih koji trguju ili kreditiraju grčke dugove i obveznice.