Brisel strahuje da će Kina podvojiti EU
U porastu je strah EU da će investicije doneti Pekingu povećani uticaj i da se u budućnosti, njene članice mogu protiviti ukoliko Brisel pokuša da uvede anti-damping regulativu protiv Kine, kaže analitičar stanice Dojče vele
(Beograd, 16.12.2014 - premijer Kine Li Kećiang na otvaranju 4. ekonomskog foruma Kine i zemalja centralne i istočne Evrope)
“Dok Brisel, Pariz i Berlin igraju opasne igre s Moskvom, Peking je na terenu, potpisujući nove investicione poslove”, piše jutros za nemački Dojče vele Frank Sieren, predstavljen publici glasila kao jedan od nemačkih vodećih eksperata za Kinu – razume se, ukazujući na značaj posete premijera Li Kećijanga Beogradu, u koji su sva istočna Evropa i Balkan požurili za sto na kojem je deset milijardi evra kineskih para za ulaganje, te je i centralna figura, dabome, dostojanstvenik Pekinga.
Komentar je pod pečatom onog što Nemačku, pa i Evropu, žulja, pošto autor već na početku zapaža da Kina ovim poslom otvara sebi prolaz u Evropu (ne mareći za Berlin i Brisel, sledi iz konteksta). Jer, Peking investira neštedimice, a kada bude vreme da se iz toga profitira – “region će bez sumnje iskazati zahvalnost” (http://www.dw.de/eastern-europe-as-beijings-gateway/a-1813317).
Trn u oku Brisela
Mnogo u tom smislu dočarava i foto-ilustracija članka, s ministrom Ivicom Dačićem, u rukovanju s jednim od gostiju, naspram zadovoljnog i nasmejanog lica, lidera oko kojeg su se Evropljani sjatili. Narastajući odnosi ovih članica i nečlanica EU sa Kinom su trn u tkivu Brisela, veli nemački stručnjak za Kinu.
Političari Unije “s konsternacijom” slušaju kako premijer Kine još pre samita u Beogradu objavljuje da se nada da će se trgovina Pekinga sa šesnaestorkom zastupljenih, do 2018. Godine, udvostručiti – a razmena je dosegla 60 milijardi dolara već prošle godine. Tokom prošle dve godine, vlada Kine “zaorava u region milijarde” i utemeljuje brojna nova prijateljstva, a da “Zapad i ne primećuje”, navodi komentator.
Skoro da nema zemlje u regionu koja je u stanju da sama renovira svoju infrastrukturu, od popravke mostova do renoviranja propalih šina, ili da unapredi telekomunikacije.
“Čak ni tih koje pripadaju EU. Brisel ih drži na kratkom povodcu, naspram ekonomske krize. Bez kineske pomoći mali su im izgledi da stanu na noge.” Te, tako, “marginalizovane zemlje imaju osećaj da je u toku potera za zlatom”. Mimo deset milijardi kredita za infrastrukturu, one očekuju i koristi od kineskih planova za finansiranje gradnje “Novog puta svile”, ulaganjem milijardi dolara u obnovu interkontinentalnih kopnenih i morskih puteva pravcem kroz centralnu Aziju.
Makedonija zahvalna
Na dužu stazu, Peking je rešen da smanji zavisnost Kine od transportnih linija kojima dominiraju evropski transporteri, a i da razvije nova tržišta za kinesku robu, nabraja nemački stručnjak. Pominje kako je Kina samo u Srbiji investirala već više od dve milijarde dolara, gradeći ne samo most, nego i ulažući u železnicu između Beograda i Budimpešte. Onda, kako je Crnoj Gori dala 690 miliona evra da izgradi 110 kilometara savremenog auto-puta, Makedoniji 375 miliona evra, takođe za put, te se, kaže, “ne treba čuditi kada lider Makedonije Nikola Grueski i hvali i veliča” najveću investiciju u infrastrukturu zemlje za 50 godina, “koja se nije dogodila zaslugom EU”!
Komentator potseća da su Kinezi, pre Beograda, sa istom toplinom dočekani i u Rumuniji, i da je premijer te zemlje Viktor Ponta, ponudio da Rumunija, članica EU, posluži Pekingu “za ulaz Kine u Evropu”. Takva ponuda “neće ga učiniti popularnim u Briselu”, koji “Peking (inače) ne upliće ni u jedan od svojih poslova”, mada Li Ćijang naglašava poštovanje evropskih zakona.
“U porastu je strah (Brisela) da će investicije doneti Pekingu povećani uticaj i na kraju podvojiti EU. U budućnosti, njene članice se mogu itekako protiviti, pokuša li Brisel da nastoji da uvede anti-damping regulativu protiv Kine. Izlišno je i kazati da će one težiti da štite svog bogatog prijatelja iz Azije, naspram sitničavih rođaka u Evropi”, kaže nemački stručnjak za Kinu.
