EU „strahuje“ od predsedničkih izbora u Grčkoj
Opozicija sadašnjoj vlasti posebno otvara pitanje ko je opljačkao i zadužio državu jer podaci govore da je od izbijanja ekonomskih problema, krajem 2009. godine, iz grčkih banaka „otišlo” oko 115 milijardi evra
(foto, Karolos Papuljas: ko će ga sutra naslediti na mestu predsednika Grčke?)
EU podržava dosadašnju koaliciju Nove demokratije i Pasoka na vlasti i smatra da bi na predsedničkim izborima koji su zakazani za 17. decembar prednost trebalo dati kandidatima, odnosno kandidatu vladine koalicije koji treba da pobedi kandidata Sirize i Zlatne zore. Politička i ekonomska situacija u Grčkoj i pored poboljšanja i podrške EU nije stabilna.
Pozicija Sirize ukazuje da će se voditi teška borba za mesto predsednika Grčke nakon “narodnog” vladanja dosadašnjeg predsednika Karolosa Papuljasa koji je na toj dužnosti od januara 2005. godine. Zovu ga ocem nacije, zbog patriotizma u II svetskom ratu i u borbi protiv vojne hunte, zasluga za ulazak Grčke u EU i vođenja racionalne i mudre predsedničke vlasti u vreme najteže krize u Grčkoj od vremena II svetskog rata.
EU ne odogovaraju Siriza, komunisti i Zlatna zora
Zato je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, u strahu za stabilnost evrozone, EU i odnose u Grčkoj, javno upozorio Grke na velike probleme ako budu glasali "pogrešno" i ako radikali pobede na prevremenim izborima u parlamentu za predsednika Grčke. Junker kaže:
„Verujem da Grci, kojima nije lako, posebno velikom broju siromašnih, dobro znaju šta će pogrešan rezultat na izborima značiti za Grčku i evrozonu“, i dodao, “želim da Grčkom upravljaju ljudi koji razumeju male ljude u Grčkoj, kojih ima mnogo, i koji shvataju evropske procese“.
EU, odnosno EK, smatra da bi okretanje Grčke ka ekstremnim političkim rešenjima levice ili desnice dovelo u pitanje stabilnost evrozone i regiona ali i veću političku polarizaciju u Grčkoj koja bi bila na granicama poličkog i građanskog konflikta širih razmera. Zato je grčki premijer Antonis Samaras upozorio da je Grčka u opasnosti da se vrati u katastrofalnu finansijsku krizu ako glasanje za predsednika države u parlamentu 17. decembra ne bude uspešno.
Predsednik Grčke se bira u parlamentu od poslaničke većine. U slučaju da predsednik ne bude izabran u tri glasanja, raspisuju se prevremeni parlamentarni izbori što je jedna od politčkih opcija na koju računaju i Siriza i Zlatna zora ali i anarhisti kao i jedna pristojan broj birača u Grčkoj.
Napetost do usijanja pred predsedničke izbore
Da će biti napetosti u Grčkoj oko izbora predsednika pokazuju i nedavni trodnevni događaji povodom masovnog okupljanja u znak obeležavanja šest godina od smrti Aleksandrosa Grigoropulosa. On je, iako nenaoružan, pogođen hicem grčkog policajca, izdahnuo na rukama svog druga Nikosa Romanosa 6. decembra 2008. u atinskom kvartu Eksarhia. Obeležavanje godišnjice pretvorilo se u snažnu podršku zatvorniku Nikosu Romanosu koji već 28 dana štrajkuje glađu zbog sudske zabrane da nastavi studije.
Mediji prenose da je u Janjini, gradu u centralnom Epiru, grupa mladih ljudi zauzela u ponedeljak ujutru zgradu opštine i proglasila "okupaciju do ispunjenja zahteva Romanosa". Jake snage policije opkolile su zgradu opštine u Janjini.
U isto vreme, grupe mladih levičara zauzele su opštinske zgrade i u Hanji na Kritu i Kavali. U Retimnu je blokiran prilaz opštini, a u više gradova studenti su zabarikadirani u zgradama svojih fakulteta.
Nikos Romanos, koji je uhapšen posle oružane pljačke banke i osuđen na 15 godina robije, sebe smatra političkim zatvorenikom, ne namerava da odustane od štrajka glađu dok se ne promeni zakon i ne omogući mu se da „kroz obrazovanje ostvari svoje životne ideale - slobodu mišljenja i izražavanja“. Jorgos Romanos, Nikosov otac, u pokušaju da odobrovolji vlast i spase život sinu, imao je susret sa premijerom Samarasom, posle koga je rekao da je to bio „jalov sastanak“.
Desetine hiljada ljudi učestvovala je u obeležavanju godišnjice smrti 15-godišnjeg Aleksandrosa Grigoropulosa. Relativno mirne šetnje izrodile su se u sukob kada su anarihističke grupe napale snage reda na mestu gde je 2008. ubijen dečak u atinskom kvartu Eksarhia. Uhapšeno je više od 500 učesnika uličnih nemira, a u pritvoru je zadržano 30 ljudi u Atini i 17 u Solunu. Preko 50 policajaca je ranjeno.
Tokom novembra preko 100 organizacija kontinentalnog dela Grčke i ostrva u Jonskom i Egejskom moru, odazvalo pozivu Komunističke partije i došlo u Atinu na miting prokomunističkog sindikata Svegrčki borbeni front (Panergatiko Agonistiko Metopo, PAME) na centralnom trgu Sintagma. Učesnici protesta su saopštili da „ljudi nisu brojevi i zaslužuju ljudske uslove života“, kao i da je nedopustiva situacija u kojoj osim 1,5 miliona nezaposlenih ima još više od pola miliona radnika koji nekoliko meseci ne dobijaju platu.
Krajem novembra u Grčkoj je bio generalni jednodevni štajk, najvećih sindikata firmi u privatnom i javnom sektoru. Masovna obustava rada „pala“ je na dan važnih pregovora između Grčke i njenih kreditora iz EU i MMF a grčka vlada nije ispunila tražene obaveze u sprovođenju reformi.
Opozicija sadašnjoj vlasti posebno otvara pitanje ko je opljačkao i zadužio državu jer podaci govore da je od izbijanja ekonomskih problema krajem 2009. godine, iz grčkih banaka je „otišlo” oko 115 milijardi evra, od čega je 32,5 milijardi prebačeno u inostranstvo. Sve su ovo bitni događaji i procesi koji će uticati na izbor predsedniika Grčke.
