I istočna Evropa bila uključena u mučenje zatvorenika

Tri istočnoevropske zemlje dozvolile su da na njihovoj teritoriji američka CIA otvori tajne zatvore za teroriste i sumnjive članove Al-Kaide i Talibana. Prvi je, što se tiče Poljske, priznao bivši predsednik ove zemlje Aleksandar Kvašnjevski (Kwasniewski).

Litvanija, u kojoj je, takođe, postojao ovakav tajni zatvor, od Vašingtona zatražila je juče da potvrdi (ili demantuje) da li je mučenja bilo u zatvoru na njenoj teritoriji. Postojanje zatvora u Rumuniji otkrio je dnevnik Vašington (Washington) post na osnovu tajnog dela izveštaja demokrata u odboru Senata.

Prema tom dokumentu, objavljenom u utorak, CIA je, posle terorističkog napada 11. septembra 2001, koristila metode prilikom saslušavanja zatvorenika kao što su simuliranje davljenja, kupanje u hladnoj vodi, onemogućavanje sna... Kroz taj program „obrade“ prošlo je 119 zatvorenika, jedan je umro od toga.

CIA je očekivala nove napade na SAD ali mučenje zatvorenika nije omogućilo da se dođe do informacija koje bi sprečile nove napade. CIA se brani da je delovala prema usvojenim pravilima i da je štitila ljudske živote.

Nema razloga da se ne pretpostavi da je u svim zatvorima u istočnoj Evropi sprovođeno mučenje. A to i zato što su tajni američki zatvori u kojima je primenjivano mučenje, osnivani izvan SAD upravo da bi se izbegao otpor amerčkog javnog mnjenja prema takvim metodama.   

Za zemlje istočne Evrope jeste posebno pitanje kako su, s obzirom na svoja iskustva sa totalitarnim režimima, mogle dozvoliti osnivanje tajnih zatvora, iako njihovi odgovorni funkcioneri nisu, možda, znali kakve tehnike saslušanja zatvorenika u njima praktikuju američki istražitelji. Može se pretpostaviti da je ovim zemljama bilo, iznad svega, važno da se pokažu kao verni američki saveznici.

„Neki politički lideri u istočnoj Evropi bili su voljni da prihvate na teritoriji svoje zemlje tajne zatvore CIA. Verovali su da je to potrebno tajnoj službi, jer se sa SAD bore protiv zajedničkog neprijatelja“, izjavio je ovim povodom stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost Mičel Orenštajn (Mitchell Orenstein) sa Severoistočnog  univerziteta u Bostonu. Ali. neki drugi su, prema njemu, smatrali da ovakvi zatvori i tehnike saslušavanja koje su u njima primenjuju, pre svega, moraju biti zabranjeni.   

Ista takva podela, prema Orenštajnu, postoji i u SAD.

„Nema znakova da bi neko zbog mučenja zatvorenika imao grižu savesti. Niko od odgovornih nije istupio i rekao da se grešilo. Čini se da oni koji su ranije bili protiv mučenja i sada su glasno protiv toga. A ti koji su podržavali korišćenje takvih metoda i dalje tvrde da je to bilo ispravno jer protiv Al-Kaide se moramo boriti svim mogućim sredstvima“.

U Poljskoj je postojao tajni zatvor CIA 2002. i 2003 godine. Nalazio se u  poljskom vojnom arealu Stare Kiejkuti (Kiejkuty). Kvašnjevski je, međutim, tvrdio da niko tamo nije bio mučen. Sada se, ipak, zna da je u tom zatvoru bio jedan od glavnih organizatora napada od 11.09.2001. Halid Šeik Muhamed koji je čak 180 puta bio podvrgnut mučenju davljenjem. Tajna tamnica je zatvorena jer bilo sve više otpora prema njoj u liberalnijim vladinim krugovima u Varšavi. Poljska tajna služba dobila je nagradu od 15 miliona dolara za saradnju u ovoj sramotnoj raboti.

U Poljskoj se već nekoliko godina vodi istraga o ovom tajnom zarvoru CIA. Čak je bio okrivljen bivši šef tajne službe Zbignjev Šjematovski (Zbigniew Siematowski) zbog toga što je dozvolio taj zatvor u Poljskoj.

Poljska je suočena i s tužbama zatvorenika. Evropski sud za ljudska prava je nedavno presudio da oni imaju pravo na odštetu. Varšava se žalila na tu presudu.

Istraga o tajnom zatvoru se vodi i u Litvaniji ali bez jasnog zaključka. Viljnus je, ipak, posle objavljivanje izveštaja o mučenju zatvorenika CIA zatražio preciznije informacija od američke strane.

Najmanje informacija ima o tajnom zatvoru u Rumuniji, kao i aktivnosti da se ta stvar istraži u ovoj zemlji.