„Sultan Erdogan“ uvodi osmanski jezik u škole
Novi korak turskog predsednika u nastojanju da se ukinu tekovine Ataturkove revolucije i oživi tradicija osmanske imperije
(foto, Redžep Erdogan stiže na samit lidera zemalja G20 u Petrogradu 2013.)
Redžep Tajip (Recep Tayyip) Erdogan, turski predsednik, koga politički protivnici zbog autoritarnih sklonosti nazivaju „Sultan“, ponovo je ovih dana, kako javlja agencija AP, demonstrirao svoju vezanost za osmanizam i islamizam. On, naime, hoće da oživi prošlost, od koje je nekadašnje Osmanlijsko carstvo pre 90 godina otrgao osnivač moderne, sekularne turske republike Mustafa Kemal Ataturk, uvođenjem osmanskog jezika kao obaveznog predmeta u srednje škole.
Osmanski turski jezik bio je službeni jezik Osmanskog carstva sve do 20-ih godina prošlog veka. Potom je Ataturk taj jezik, koji je koristio mnoštvo arapskih, persijskih i grčkih izraza i tursku varijantu arapskog pisma, zamenio takozvanim grubim turskim jezikom. Od jezika, kojim je govorio običan narod, postao je književni jezik, oslobođen tuđih nanosa. Arapsko pismo je zamenjeno latinicom koja je više odgovarala novoj, evropskoj orijentaciji zemlje i otklonu svetovne republike od islama kao državne religije.
Erdoganova odluka da osmanski uvrsti u školske osnove izazvalo je oštro protivljenje pristalica sekularizma koji šefa države optužuju za islamizaciju društva.
“Ako pokušate da na silu zavedete osmanski, niko, čak ni vaša armija, neće moći da prinudi moju kćer da ide na te časove”, poručio je predsedniku, u listu Zaman, opozicioni političar Selahatin Demirtaš.
Predsednik računa s otporom ali ističe da ga to neće zaustaviti.
“Ima i takvih koji neće da se to uči. To je veoma opasno”, izjavio je on na sastanaku predsedničkog Saveta za religiju u Ankari. “Sviđalo im se to ili ne, osmanski jezik će se u ovoj zemlji učiti”, dodao je on.
“To nije tuđi jezik, to je varijanta turskog jezika koja nikad neće biti zastarela”, tvrdi Erdogan. Prema njemu, poznavanje osmanskog pomoći će Turcima da ponovo otkriju svoju prošlost, da čitaju stare dokumente i natpise na grobovima.
“Istorija počiva u tim grobovima. Može li biti veće slabosti nego ne poznavati to”, retorički se zapitao on i uporedio Ataturkovu reformu sa “presecanjem naših vratnih žila”.
Kritičari Erdogana tvrde da se radi o još jednom pokušaju potiranja sekularnih Ataturkovih reformi, zasnovanih na strogoj odeljenosti religije i države. Premijer Ahmet Davutoglu odbacuju ove kritike.
“Zašto su tako alergični na istoriju? Zašto mrze tu kulturu? To se ne može razumeti”, citira Zaman predsednika vlade.
Erdogan je još lane ukinuo dugogodišnju zabranu pristupa devojkama i ženama u škole i druge javne ustanove sa muslimanskim marama preko lica. Prošlog meseca uznemirio je feministkinje izjavom da položaj žena ne može biti jednak s položajem muškaraca jer bi to bilo protiv islama. Tražio je, takođe, da izučavanje islamske religije i časovi Korana budu obavezni “kao što je to fizika”. A učiteljima je naložio da đake uče da su Ameriku otkrili muslimanski moreplovci mnogo pre Kolumba...
