Posledice odsustva rusko-američkog dijaloga mogu biti strašne

Mihail Gorbačov, poslednji sovjetski predsednik - nosilac Nobelove nagrade za mir, kao najzaslužniji političar za okončanje „hladnog rata“, predložio je Moskvi i Vašingtonu hitno sazivanje rusko-američkog samita o globalnim problemima čovečanstva bez ikakvih prethodnih uslova. Takav isti samit on je u komentaru za list Rosijskaja gazeta predložio i između Rusije i Evropske unije.

Ukrajinska kriza dovela je međunarodnu situaciju do krajnje nezdovoljavajućeg  stanja.

„Napori za rešenje situacije na istoku Ukrajine su u nesrazmeri sa opasnošću koja svima nama preti“, upozorio je Gorbačov koji je upravo za udeo u okončanju hladnog rata i poboljšanju međunarodne situacije 1990. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Rusija bi, prema Gorbačovu, morala iskoristiti svoj uticaj na istočno-ukrajinske ustanike, Zapad i ukrajinsku vladu s ciljem da se okonča nasilje i počnu politički razgovori. Režim primirja narušavaju obe strane, i Kijev i tzv narodne republike krše ljudska prava i koriste posebno opasne vrste oružja, konstatovao je on.

Strategijski zadatak, prema poslednjem sovjetskom lideru, jeste obnavljanje poverenja u Evropi i postavljanje mehanizama za odvraćenje od sukoba i za ispitivanje njihovih uzroka.

Zapad i Rusija bi se, po njegovim rečima, morali istovremeno vratiti zajedničkoj borbi protiv globalnih pretnji.

„Šta bilo kome može doneti napuštanje borbe protiv terorizma, klimatskih promena ili epidemija“, pita se Gorbačov.

„Predlažem liderima Rusije i SAD da se zamisle nad sazivanjem samita sa širokim programom i bez prethodnih uslova. Obe zemlje imaju posebnu odgovornost i ukoliko se nje odreknu svet će se suočiti s teskim posledicama. Isti takav samit treba sazvati i izmedju Rusije i EU. Gubitka obraza i propagandnog poraza se ne treba bojati. To sve pripada prošlosti, treba misliti na budućnost“, zaključio je Gorbačov.