Južni tok živ ili mrtav ?
Evropski komesar za energiju najavio nastavak pregovora EU i Rusije o gasovodu. EU i SAD više zainteresovani za azerbejdžanski gas preko Južnog koridora kao i projekat transporta tečnog gasa preko platforme na hrvatskom ostrvu Krk
(foto, sa svečanog otvaranja Južnog toka u Srbiji prošle godine: da li će poduhvat doživeti sledeći korak?)
Da li je gasovodni projekat "Južni tok" živ ili mrtav ? - pitaju se evropski mediji posle izjave Maroša Šefčovića, evropskog komesara za energiju, da će pregovori sa Rusijom biti ipak nastavljeni 9. decembra i to posle izjave ruskog predsednika Putina koji je objavio napuštanje projekta.
Primetno je da u poplavi komenatara i analiza u svetskim medijima, uključujući i ruske i srpske, niko izričito ne govori o onome što svi znaju: da se SAD suprotstavljaju Južnom toku - još od 2007. godine kad je potpisan prvi osnivački ugovor između tada dva poludržavna preduzeća, italijanskog Enija i ruskog Gasproma - kako bi se sprečila energetska, a to znači i bezbednosna, zavisnost EU od Rusije. Smrt Južnog toka italijanski mediji najavljuju još od pada "Putinovog prijatelja" Berluskonija.
Blokada Južnog toka je strateški cilj američke administracije. To eksplicitno potvrđuju i depeše, objavljene na sajtu Vikiliks, koje je američka ambasada u Rimu upućivala u Vašington od 2007. godine, optužujući Berluskonija da deluje protiv ključnih američkih interesa u Evropi u koje se ubraja i nezavisnost Kosova (serija "Vesti" : gasni rat Rusije i SAD, od 3 do 7 novembra 2014. http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/446692/Gasni-rat-Rusije-i-SADa-4-Rusija-i-Evropa-medusobno-zavisne)
Evropski mediji su 2. novembra (dan posle Putinovog odustajanja od ovog gasovoda) uglavnom prenosili komentare da je Putin odustao od Južnog toka jer je ovaj projekat od osnivanja 2007. godine pa do danas poskupeo za 1,2 milijarde evra. "Južni tok transport" je mešovito je preduzeće ruskog Gasproma (50%), italijanskog Enija (20%), francuskog EDF-a (15%) i nemačkog BASF-a (15%). Rok da se prikupe fondovi ističe do prvog tromesečja iduće godine. Rusi nisu uspeli da nagovore Kineze da investiraju, dok su Italijani smanjili svoje učešće za više od 600 miliona evra. Uz to, Eni će iskoristiti sigurnosnu klauzulu iz ugovora koja mu da je pravo da proda svoje akcije Gazpromu ukoliko Južni tok bude doveden u pitanje. Poznavaoci kažu da je vlada u Rimu odahnula jer se tako otarasila američkog pritiska.
Uz to, ekonomska situacija u Rusiji nije dobra - Moskva je i zvanično pre neki dan priznala da je u recesiji, odnosno da nema privrednog rasta, a godišnji prihodi Gasproma pali su za petinu početkom ove godine.
Predstavnici za štampu u Evropskoj komisiji nastavili su novinarima da ponavljaju da "kao bilo koji drugi projekat i Južni tok mora da bude u skladu sa evropskim zakonima" što znači sa takozvanim trećim evropskim energetskim paketom koji propisuje da onaj koji eksploatiše gas ne može da bude i vlasnik distribucije tog gasa. Ruski izvori u Briselu međutim tvrde da je EK odugovlačila s pregovorima i da je na kraju Rusima bilo nemoguće da zakažu sastanak u Briselu.
Šta ako je Južni tok stvarno "mrtav"? Brisel za sada ima dva politički podobna odgovora koje SAD podržavaju. Prvi je TAP - gasovod iz Kaspijskog mora koji bi stizao linijom: Azerbejdžan - Gruzija - Turska - Bugarska - Grčka - Albanija - Jadransko more - južna Italija. Drugi je, izgradnja platforme za tečni prirodni gas na hrvatskom ostrvu Krk. Tankeri bi gas dovozili iz Katara, Alžira i eventualno iz SAD. Odatle bi gas bio transportovan u Mađarsku i ostatak Balkana.
Za sada ostaje otvoreno pitanje kako je moguće da su lideri EU dozvolili da dođu u zavisnost od ruskog gasa u kakvoj se sada nalaze? Zašto na vreme nisu razvijali različite vrste energetskih izvora i sproveli strategiju što većeg broja snabdevača kao što su Azerbejdžan i severna Afrika? Malo je verovatno da će iko ikada u EU o tome sprovesti istragu.
objavljeno: 3. novembra 2014. Vesti.rs
