Predlog za spajanje bescarinskih zona EU i evroazijske ekonomske unije
Ovu zanimljivi inicijativu češkom predsedniku Milošu Zemanu lansirao je Nursultan Nazarbajev, predsednik Kazahstana, zemlje koja sa Rusijom, Belorusijom i Jermenijom čini Evroazijsku ekonomsku uniju (EAEU)
(foto, Miloš Zeman i Nursultan Nazarbajev u ponedeljak u Astani)
Za zemlju - ekonomsko čudo, označio je češki predsednik Miloš Zeman Kazahstan tokom posete ovoj zemlji koja je po tempu ekonomskog rasta u prošloj deceniji bila jedino iza Kine. Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, kao da je hteo da pokaže da ova zemlja bogata naftom, gasom i raznim rudama, prostrana kao više nego četiri Francuske (posle Rusije najveća bivša republika SSSR), ima i velike političke ambicije, prilikom susreta sa Zemanom juče izneo je predlog da se spoje zone slobodne trgovine Evropske unije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU).
Nazarbajev, kako je rekao, očekuje da će tu ideju Prag podržati kada se o tome bude raspravljalo u EU. On se u tom kontekstu čak pozvao na jednu dalekosežnu, mada relativno malo poznatu u svetu, državničku ideju poslednjeg češkog tzv narodnog kralja Jiržija od Podjebrada koji je u 15. veku pokušao da ostvari mirovnu uniju evropskih država.
„Računamo da Češka danas može govoriti tako i o saradnji Evrope i Azije“, dodao je kazaški šef države.
Nazarbajev je novinarima kazao da je s gostom iscrpno razgovarao o spoljnoj politici, posebno o krizi u Ukrajini i sankcijama Zapada prema Rusiji (uzgred rečeno, razgovor se vodio na ruskom koji Zeman odlično govori). U tome mu je Zeman sigurno bio zanimljivi sagovornik, utoliko više što je kritičan prema politici Zapada, posebno SAD, prema ukrajinskoj krizi koja je, po njemu, izazvana, pre svega time što je Ukrajina bezobzirnošću, odnosno krivicom Zapada dovedena u situaciju da se odlučuje da li je za EU ili za Evroazijsku uniju. Od ranije je poznat po ideji, smatranoj za ekscentričnu, da bi trebalo nastojati da se Rusija postupno uključi i stupi u EU. Zbog svega toga češki predsednik bio je od nekih američkih medija nedavno označen za „portparola Kremlja“. (Zanimljivo je da slična gledišta o ukrajinskoj krizi, kritična naročito prema ulozi SAD, iznosi i bivši češki predsednik, prethodnik Zemana na čelu zemlje, Vaclav Klaus)
Nazarbajev je ukazao da sankcije, uvedene prema Rusiji, nikome ne pomažu.
„Neće nikakvu korist doneti ni Evropi ni Rusiji. Tek što smo izašli iz ekononomske krize iz 2008, evo opet ulazimo u novu krizu“, primetio je on i upozorio da politika ne bi smela da se meša u ekonomske odnose.
Kazahstan, u kome živi jaka ruska manjina, i koji ima jake ekononomske i druge veze s Rusijom, izražava zainteresovanost za očuvanje ukrajinske teritorijalne celovitosti. Nije priznao pripajanje Krima Rusiji ali se sankcije Zapada prema Rusiji kritikuju kao mere sa nikakvim političkim efektom. Posle onog što se dogodilo s Ukrajinom, Kazahstan se u izvesnoj meri distancirao od Rusije, na šta je uticala i jedna dosta neoprezna, iako verovatno tačna izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da „Kazahstan nikad do Nazarbajeva nije imao državu“. Ovim povodom mnogi su se prisetli 90-ih i teritorijalnih licitiranja Vladimira Žirinovskog i drugih ruskih nacionalista koji su tvrdili da u severnom Kazahstanu nikad nisu živeli Kazaši i da ta teritorija treba da pripadne Rusiji.
S druge strane, sankcije prema Rusiji mogle bi da donesu korist Kazahstanu jer se bar deo stranih investitotra u naftno-gasni sektor u Rusiji okreće prema ovoj zemlji. Takođe, trgovina s Kazahstanom, koji je u bescarinskoj uniji s Rusijom, može biti za mnoge firme sa Zapada ulaz u Rusiju „na zadnja vrata“. Na to su neki odmah danas ukazali pošto je objavljen podatak da su češki biznismeni, koji su pratili u Astani predsednika Zemana, sklopili poslove sa domaćinima u vrednosti od skoro pola milijarde dolara.
