Katarski emir pozvao na jače udare na Asada i šiite u Iraku

Vazdušni napadi američke koalicije u Iraku i Siriji nisu dovoljni da bi se zaustavili terorizam i ekstremizam, istakao je katarski emir, pozivajući međunarodnu zajednicu da preduzme dodatne korake protiv „elemenata koji potpiruju radikalizam“ u ovim zemljama. Ovaj predlog odnosi se i na obaranje sirijskog režima.

Šeik Tamim bin Hamad al Thani obratio se Šura veću u Dohi, ističući da su najvažniji faktori koji doprinose ekstremizmu u pomenute dve zemlje upravo politika sirijskog predsednika Bašara al Asada i „pojedine jedinice u Iraku“, odnosno šiitske snage koje uživaju podršku Irana.

„Svaka borba protiv terorizma u Siriji i Iraku koja ovu činjenicu ne uzme u obzir, predstavlja tek smirivanje krize“, naveo je Al Thani a prenosi saudijski dnevnik Arab njuz.

Članice Veća saradnje zalivskih zemalja

Zatezanje odnosa u Zalivu

Katar je jedna od pet arapskih zemalja koje su pružile podršku međunarodnoj vojnoj koaliciji koju predvodi Vašington u borbi protiv džihadista Islamske države, stavljajući na raspolaganje veliku vazdušnu bazu Al Udeid. Pored Katara, to su učinile i Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan i Bahrein. Iako je emir i u septembru pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku pozvao na jače udare i „sprečavanje sirijskog režima da uništi zemlju“, Vašington je saopštio da meta neće biti Bašar al Asad, već džihadisti ID-a koji su zauzeli trećinu Iraka i Sirije.

Doha je poznata kao prestonica zemlje koja je dostavljala značajnu pomoć sirijskim pobunjenicima, kako u oružju, tako i u drugim potprepštinama, i pridružila se drugim arapskim zemljama koje pozivaju na ozbiljniju akciju protiv Asadovog režima. Našla se na udaru kritika jer je, pored Saudijske Arabije, označena kao glavni finansijer islamističkih grupa, što Doha demantuje i tvrdi da nikada nije naoružavala borce ID-a.

Ipak, podrška grupama poput Muslimanske braće (MB), učestalo „mešanje u situaciju u regionu“ i lansiranje „neprijateljskih medija“ (misli se na katarsku TV stanicu Al Džazira), već dugo iritira zalivske susede. Naime, Saudijska Arabija, UAE i Bahrein zbog ovoga su povukli svoje ambasadore iz Dohe početkom godine, čime su se zategli odnosi između šest članica Veća saradnje zalivskih zemalja, u kojem su i Kuvajt i Oman.

Katarski emir je pokušao da ublaži „nesuglasice“, istakavši u poslednjem obraćanju Šuri da Veće za Dohu ostaje „prvi dom u regionu“. Usledio je iznenadni sastanak u nedelju i ponedeljak u Rijadu a u susret samitu Veća početkom decembra, na kojem je ipak dogovoreno da diplomatski predstavnici budu vraćeni u Dohu.

Mohamed Morsi sa katarskom delegacijom u Kairu 2012. (AFP)

Muslimanska braća (ni)su teroristi

Da se „nesporazumi“ oko Muslimanske braće među zemljama Zaliva neće tek tako razrešiti govori i podatak da je UAE upravo prošlog vikenda označio 86 islamističkih grupa kao terorističke organizacije, među kojima je i MB. Emirati su među teroriste uključili i Međunarodnu uniju muslimanskih učenjaka, koja je bazirana u Kataru i na čijem čelu se nalazi duhovni vođa MB-a šeik Jusuf al Karadavi. Na spisku se nalaze sunitske grupe povezane sa MB-om, Al Kaidom, te sirijski Al Nusra front i Islamska država, Federacija islamske organizacije u Evropi i druga muslimanska udruženja u Britaniji, kao i šiitske jedinice Hezbolaha u Iraku, Saudijskoj Arabiji, Huti pokret u Jemenu. Libanski Hezbolah nije na spisku, prenosi bejrutski dnevnik Al Akhbar.

UAE je treća arapska zemlja, posle Egipta i Saudijske Arabije, koja je MB okarakterisala kao terorističku grupu. Katar na pritiske Zaliva povodom MB-a odgovara da zemlja podržava „sve Arape, ne samo članove Muslimanske braće“. Međusobne optužbe stižu sa obe strane. Tako je Habib al Sajegh, glavni urednik emiratskog dnevnika Al Khalidž isticao da je glavni problem odnosa zalivskih zemalja u Veću upravo katarski stav, koji se razlikovao od Rijada i Abu Dabija po pitanju „arapskog proleća“, odnosa sa Turskom, krize u Gazi...

Medijski rat Zaliva i Dohe

„Odnosi Katara i Muslimanske braće dostigli su vrhunac kada je procurela neobična glasina da Saudijska Arabija, UAE i Egipat podržavaju Izrael u agresiji na Gazu. Glasine je inicirao britanski novinar Dejvid Herst na svom blogu, koji upravo finansira Katar. Herst je u više tekstova ponovio ove optužbe, kojima su se onda bavili zapadnjački mediji... Očigledno je da Doha ima dva izlaza. Jedan je da mladi emir shvati da Katar mora da izvuče iz izolacije, pošto je ostavljen samo sa dva saveznika – Turskom i MB. Drugi je da shvati da su njegove odluke isuviše pod uticajem ideologije MB-a“, piše Al Sajegh u komentaru koji su prenele i druge emiratske novine.

S druge strane, u jednom od priloga o zategnutim odnosima u Zalivu, Al Džazira je objavila da oni između Rijada i Dohe datiraju još iz 1992. kada je u sukobima na granici poginulo dvoje ljudi, te iz 2002. kada je Saudijska Arabija povukla svog ambasadora iz Katara zbog sadržaja koji je objavljen na ovoj TV stanici. Trebalo je da prođe nekoliko godina da se odnosi poprave, navela je ova stanica, ali oni nikada nisu postali sasvim „jasni“.

Neslaganje oko situacije u Egiptu

Članice Veća (koje zajedno raspolažu trećinom naftnih rezervi sveta i snabdevaju 20 odsto ovog tržišta), osim Bahreina, uspele su da izbegnu proteste „arapskog proleća“ na svojim teritorijama, ali su se Rijad i Katar razišli po pitanju stavova o ustanku koji je počeo 2011. u regionu. Saudijci su tada predožili čvršću uniju, jer je Veće formirano 1981. kao odgovor na pretnje iz nove revolucionarne šiitske republike Irana i pošto su se diktatorski režimi suočavali sa protestima u regionu. Ovo, međutim, nije naišlo na konsenzus Veća. Oman, inače jedan od „tiših“ članica, odbio je da se suprotstavlja Iranu, želeći da zadrži korektne odnose sa Teheranom. Kuvajt se takođe nije složio, navodi Al Džazira.

Neslaganje Rijada i Dohe, koje pojedini stručnjaci nazivaju „hladnim ratom Zaliva“, posebno je došlo do izražaja po pitanju situacije u Egiptu. Nakon što je prošle godine Mohamed Mursi svrgnut s vlasti vojnim pučem, Egipat je proglasio Muslimansku braću, grupu kojoj je pripadao i Mursi, za terorističku organizaciju, te povukao ambasadora iz Katara. Doha je bila najznačajniji Mursijev saveznik i stavila na raspolaganje pomoć i zajam od osam milijardi dolara. Nakon što je pao Mursi, Rijad, Abu Dabi i Kuvajt pritrčali su Egiptu u pomoć sa oko 12 milijardi, dok je Doha za to vreme Mursiju pružala utočište. Danas, kako je Balkanmagazin već objavio, Rijad i Abu Dabi planiraju formiranje specijalnih jedinica na teritoriji Egipta a kako bi se slomio dalji protest i napredovanje pojedinih grupa, prevashodno u Libiji i Jemenu.