Rano za novi otpis?
Grčka molba EU i MMF za otpis dela duga teško da će biti uvažena
(Atina, 17.11.2014 - obeležavanje godišnjice studentskog protesta iz 1973. godine u grčkoj prestonici)
Vlada grčkog premijera Andonisa Samarasa očekuje i traži od trojke (EU, MMF, ECB) otpis dela dugova kako bi se u što kraćem roku Grčka vratila na put obnove i razvoja. Trenutno Grčka je u deflaciji i “nagrada” otpisa dela duga imala bi pozitivan efekat za grčku ekonomiju i održanje na vlasti kabineta Samarasa.
Grčka traži otpisivanje još jednog dela državnog duga, kao "nagradu" za svoje reformske napore. Deflacija iz oktobra najviša je od decembra prošle godine kada je takođe iznosila 1,7 odsto, navodi grčki Zavod za statistiku, a prenosi list Katimerini. Stopa deflacije prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena u EU takođe je ubrzala u oktobru, na 1,8 sa 1,1 odsto iz septembra. Deflacija je bila na najvišem nivou u novembru 2013, kada su potrošačke cene smanjene 2,9 odsto na godišnjem nivou.
Male šanse za „nagradu“
Inflacija je u 18 zemalja koje kao valutu koriste evro u oktobru blago ubrzala na 0,4 odsto, ali je i dalje dosta ispod željenog nivoa Evropske centralne banke od blizu dva odsto. Premijer Samaras u svom članku u listu Katimerini, bliskom Novoj demokratiji, piše:
"Grčka traži dodatno smanjenje svog javnog duga kao nagradu za uspeh u sprovođenju (evropskog) programa koji će se završiti (krajem decembra)".
Posle šest godina najteže resecije u poslednjih pola veka, Grčka sa privrednim rastom od 1,7 posto i povećanjem BDP za 0,7 procenata u trećem kvartalu 2014, konačno može sa više nade da gleda u budućnost. Zvanične statistike Eurostata ukazuju da je Grčka izašla iz recesije i zato premijer Grčke Samaras traži podršku MMF, EU i ECB.
Mala je verovatnoća da će Grčka dobiti “poklon” od EU i MMF novim otpisom duga kakav je bio aprila 2012. godine kada je došlo do brisanja potraživanja od 105 milijardi evra.
Spor oporavak EU i evrozone
Posledice mera MMF za Grčku su veoma snažne i praćene su padom bruto-domaćeg proizvoda (BDP) za 25 odsto uz visoku stopu nezaposlenih - najvišu u EU i evrozoni. Međunarodni krediti koje je Grčka dobila od EU i MMF iznose 240 milijardi evra čime je javni dug 2013. dostigao 175 odsto BDP i premašio 318 milijardi evra.
Ekonomija EU je u “blagom“ opravku ali su i dalje senke recesije i deflacije prisutne u evrozoni. Svi pogledi su usmereni ka ekonomiji Nemačke i njenom stavu prema velikim dužnicima poput Grčke. Nemačka je u trećem kvartalu imala rast od 0,1 posto, nakon jednakog pada u drugom kvartalu, čime je izbegnuta recesija, a negativan rezultat izbegnut je zahvaljujući snažnom porastu potrošnje građana.
Francuska ekonomija porasla je 0,3 posto čime su nadmašene niske prognoze rasta. Nemačka vlada smanjila je prognoze rasta u 2014. na 1,2 posto s prethodnih 1,9 posto, dok se u Francuskoj očekuje rast do kraja godine od 0,4 posto. Španija je izvestila o rastu od 0,5 posto, ali to je i dalje preslabo da bi znatnije pospešilo zapošljavanje.
Sukobi u Ukrajini i ekonomske sankcije EU prema Rusiji ostavljaju vidne tragove na ekonomiju EU i regiona Balkana. Novca za novi otpis grčkog duga nema, bar u narednih godinu dana. Grčka nema mnogo šanse da dobiije novi otpis duga jer podaci govore da je u 2012. godini u rizičnoj grupi bilo je 124,5 miliona ljudi u EU na granci socijalnog rizika od siromaštva, što odgovara 24,8 odsto populacije - prema 24,3 odsto u 2011. i 23,7 odsto u 2008. godini.
Najveći udeo ljudi kojima preti rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti beleži se u Bugarskoj (49 odsto), Rumuniji (42 odsto), Letoniji (37 odsto) i Grčkoj (35 odsto) a najmanji u Holandiji i Češkoj (15 odsto) i Finskoj (17 odsto).
Situacija u EU se nije drastično promenila pa će Grčka biti prinuđena da trpi dalje posledice pada standarda građana. Mere MMF i ECB su za Grčku dugoročne i teško je očekivati brz oporavak.
