Jačanje „hladnog rata“ SAD i Rusije

Prelazni parlamentarni izbori u SAD ojačali su moć republikanaca u Kongresu i Senatu i  oni će kontrolisati i usmeravati spoljnopolitčke i geopolitčke interese SAD u radikalnijoj političkoj  matrici koja će biti prema Iranu, Rusiji, islamskoj organizacij ISIL, odnosima sa EU i Kinom.

Republikanska partija sada može da deluje preko svojih neokonzervativnih "jastrebova“, intervencionista. SAD će u narednih dve godine Obamine vlasti biti u znaku jačeg političkog konzervativizma koji podrazumeva vođenje oštrije real-politike i jače definisanje američkih nacionalnih interesa i ciljeva.

Gaiziunu Training Range/Pabrade, 13.11.2014 - višednevna multinacionalna vežba "Gvozdeni mač 2014" (Iron Sword 2014), od 2. do 14. novembra, u kojoj učestvuje dve i po hiljade oružanih snaga devet zemalja članica Severnoatlantske alijanse: Češke, Estonije, SAD, Velike Britanije, Kanade,  Luksemburga, Mađarske, Nemačke i Litvanije, na poligonu oko 60 kilometara severno ogd Vilnjusa

Putin ispred Obame

Odnosi SAD i Rusije biće znatno obeleženi produbljenim “hladnim ratom” što će se odraziti na stanje u Evropi i EU i na odnose EU i Ruske Federacije ali i na globalnoj nestabilnosti i nastavku sukoba u Ukrajini i tokom 2015. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je, drugu godinu zaredom, potukao američkog kolegu Baraka Obamu na rang-listi najmoćnijih svetskih lidera koju je objavio američki poslovni magazin Forbs. Putin je ostao u samom vrhu najmoćnijih u godini u kojoj je Rusija pripojila Krim, raspirila sukob u Ukrajini i sa Kinom zaključila sporazum o gasovodu vredan više milijardi dolara.

Najveće divljenje čitalaca britanskog lista Tajmsa izaziva osnivač Majkrosofta i filantrop Bil Gejts, a iza njega su američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putin. Tajms je krajem 2013. Vladimira Putina proglasio svojom ličnošću godine. Nešto ranije, krajem oktobra, Putin se našao na vrhu i Forbsove liste najuticajnih ljudi na planeti, potisnuviši Obamu na drugo mesto. Ovakva istraživanja su samo test da Senat i Kongres od Obame traže odlučnije i radikalnije poteze, pre svega u međunarodnoj politici uz veću primenu  “meke”, ”tvrde” i tzv “pametne” moći.

Tvrda politika Vašingtona i Kremlja

Hladnoratvoska politika na tlu evrope je sve jača iako to suštinski ekonoomski ali i politički ne odgovora ni EU niti Evropi u celini. Ukrajinska kriza jača geostrateške interese SAD i NATO u Evropi, pre svega na istočnim i severnim granicama EU prema Rusiji.

"NATO će biti pristuniji na istoku Evrope i to je jasna poruka Moskvi, stav je NATO. Prema ovom stavu, “NATO će održavati konstantno prisustvo na istoku, gde će se naše snage često rotirati, a biće izgrađena i nova postrojenja za prihvat novih jedinica, ukoliko bude potrebno da se one tamo upute”. Ambasador Rusije u NATO Aleksandar Gruško rekao je da namere NATO da pomeri svoje trupe prema ruskoj granici mogu da dovedu do novih tenzija.

“To je direktan način za rasplamsavanje tenzija i podrivanje vojne bezbednosti, kako na regionalnom nivou, tako i na nivou cele Evrope”, istakao je Gruško. Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže:

"Građanski rat u Ukrajini, blizu granice Rusije, ne smiruje se. Uprkos sporazumima iz Minska, granatiranje mirnih gradova se nastavlja. Civili stradaju". Putin je događaje u Ukrajini okarakterisao kao jedan od faktora koji komplikuje geopolitičku situaciju.

"Mnogi lanci saradnje, uključujući one sa ukrajinskim partnerima i poslovnim ljudima, prekinuti su", kazao je Putin. Na drugoj strani, vodeća sila EU - Nemačka preko kancelarke Angele Merel poručuje da "ne postoji nikakva mogućnost ublažavanja ili ukidanja sankcija koje su uvedene" i dodaje:

"Mi treba još jedanput da pogledamo listu ljudi koji sada imaju odgovorne pozicije na istoku Ukrajine, zahvaljujući tim nelegalnim izborima. Nezavisno od toga, trebalo bi da zadržimo sankcije koje imamo", navela je ona.

Karl Geršman (18. februar 2014.) govori povodom dana nezavisnosti Litvanije, gde je dobio visoko državno priznanje za "prmovisanje slobode širom sveta"

Balkan, zona interesa SAD i NATO

SAD su zainteresovae za Balkan i to za BiH i Kosovo, ali i kontrolu Srbije, BJR Makedonije, kretanje ISIL sa Balkana i na Balkan, prema EU. Dakle, Balkan nije nestao sa geopolitičke mape i SAD.

„SAD se ne mogu povući sa Balkana i prepustiti ga Evropi“, kaže Karl Geršman, predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy) sa sedištem u Vašingtonu od njenog osnivanja 1984. Geršman je bio predstavnik SAD u Komitetu UN za ljudska prava u vreme administracije Ronalda Regana.

Na Balkanu SAD će raditi na blokadi ruskih strateških interesa kako ekonomskih i energetksih tako i vojno strateških. Balkan je bio adut u spoljnopoliitčkoj igri SAD u mandatu Bila Klintona kao i Jeljcinove vlasti u Rusiji.

Nova, radikalnija politika američkog Senata i Kongresa biće očito naklonjenija albanskom pitanju na Balkanu, odnosno  daljem prodoru Kosova u međunarodne institucije i uticaju na proširenje EU na Balkanu kao i prijemu Crne Gore u NATO tokom 2015. godine. SAD će pokušati i da deluju na Bugarsku da drže u „zamrznutom“ statusu Južni tok a isto će to raditi i sa Mađarskom koja se suprostavlja blokadi gradnje južnog gasnog toka i favorizovanju TAP-a.