Nova alijansa: Egipat i zalivske zemlje obučavaju specijalne jedinice

Veze između Egipta i članica Veća saradnje zalivskih zemalja (osim Katara), postaju izuzetno značajne u oblasti ekonomije i vojske, i to u momentu sve veće nestabilnosti Jemena i egipatske zabrinutosti zbog haosa u Libiji koji se ne smiruje. Egipatski i zalivski zvaničnici istakli su da se razmatra opcija da Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt uspostave vojni sporazum kako bi se suprotstavili ekstremistima u regionu, naročito u Libiji i Jemenu, s mogućnošću stvaranja zajedničkih snaga koje bi intervenisale na Bliskom istoku. Ovakva alijansa nastupala bi zasebno i odvojeno od američkih vazdušnih operacija upravljenih protiv džihadističke grupe Islamska država (ID).

Ovakav pakt bi doneo najviše Egiptu, piše bejrutski Al Akhbar, koji se povezuje sa šiitskim Hezbolahom. Saudijci bi finansirali ugovore o naoružanju u ime Egipta, dok su druge zalivske zemlje već istakle da bi rado dale sredstva za oružje i naftu koje Kairo mora da uvozi. Iako još nije zvanično saopšteno da je ovakva alijansa uspostavljena, izvori libanskog dnevnika tvrde da je o tome počelo da se razgovara već nakon sastanka vojnih lidera međunarodne koalicije protiv ID-a polovinom oktobra u Vašingtonu. Takođe, postoje navodi da je komandant egipatske vojske, general Mahmud Hidžazi već prosledio predlog Visokom veću Vojske i predsedniku Abdelu Fatahu al Sisiju.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi drži govor na vojnoj vežbi 3. novembra u Kairu (foto, AFP-Al Akhbar)

Sredstva iz Rijada i Abu Dabija

Prema ovom sporazumu, planirane su zajedničke vojne vežbe gde bi saudijske i emiratske snage bile obučavane u Egiptu. Jedinice bi bile obučene da sruše pobunjeničke grupe u Jemenu i izvrše napade u Libiji, uzimajući u obzir da su zalivske zemlje naročito zabrinute zbog pretnji koje dolaze iz Jemena i Iraka. Isti izvori tvrde da bi UAE i Saudijska Arabija potpuno preuzeli finansiranje ovih operacija, dok bi Egipat davao logističku podršku. Tako bi egipatski vojni aerodromi na zapadu zemlje poslužili za polazište vazdušnih napada na Libiju, ukoliko to bude potrebno, a u kojima bi učestvovali egipatski, saudijski i emiratski vojni avioni.

Predsednik Al Sisi je svestan implikacija osetljive faze kroz koju prolazi egipatska vojska, navodi list, ali istovremeno želi da pojača uticaj svoje zemlje u arapskom regionu. Naime, egipatska vojska trenutno ne može da učestvuje u bilo kakvim kopnenim operacijama izvan države, osim kao deo mirovnih misija. S druge strane, egipatska javnost za vojsku vezuje i „mrlju“ zbog učešća u oslobađanju Kuvajta 1991. godine.

Konvoj saudijskih i emiratskih snaga u vojnoj intervenciji u Bahreinu 2011. godine

Vojni savez kao „prirodna posledica“

„Razgovori o formiranju egipatsko-zalivskog vojnog saveza je prirodna posledica, ako se uzmu u obzir izazovi sa kojima se arapske zemlje suočavaju zbog ekstremističkih elemenata, kao i haos koji strane sile nastoje da prošire u pojedinim državama pod kapom ’arapskog proleća’. Libijsko iskustvo odvelo je zemlju u vrtlog čije aktere i elemente nećemo saznati u skoroj budućnosti“, rekao je egipatski stručnjak za bezbednost, general major Mahmud Abdel Aal.

Treba podsetiti da Veće saradnje zalivskih zemalja okuplja bogate sunitske monarhije na Arabljanskom poluostrvu koje su, naročito od početka takozvanog arapskog ustanka krajem 2010, bile najglasnije u pozivanju na strane vojne intervencije u Libiji, Siriji, i nastojanjima da se osujeti uticaj šiitskog Teherana u Persijskom – kako ga „krsti“ Iran, odnosno Arapskom zalivu – kako ga zovu zemlje Veća. U poslednje četiri godine sve češće se čuju i pozivi da arapski lideri „uzmu stvar u svoje ruke“, s obzirom na razočaranje Zapadom, odnosno kolebanje američkog predsednika Baraka Obame, na primer, da preduzme vojni napad na režim Bašara al Asada.

Takođe, ne spori se uticaj (ponajpre Saudijaca) u stvaranju otvorene antišiitske atmosfere u arapskim državama na severu Afrike. Jemen, sa uticajnom šiitskom većinom, jedina je zemlja Arabljanskog poluostrva koja nije članica Veća i koja na razmatranje svog zahteva za članstvo, čeka od 1999. godine. Režim ove zemlje, između ostalog, zamerio se Rijadu i Vašingtonu i kada je 1990. pritekao u pomoć tadašnjem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu.

Modernizovana avijacija Ujedinjenih Arapskih Emirata

UAE, nova oružana sila u regionu

Zanimljiva je i činjenica da se UAE sve češće pojavljuje kao učesnik vojnih dogovora i operacija. Abu Dabi kupuje sve više vojne tehnike a ovog leta je uvedeno i obavezno služenje vojnog roka za muškarce od 18 do 30 godina. Država koja ima manje od deset miliona stanovnika, pokazuje da je voljna da se uključi u akcije u regionu. Tako su se snage UAE u avgustu udružile sa Egiptom u bombardovanju islamističkih jedinica koje su napale prestonicu Libije. Emirati su 2011. učestvovali sa desetak aviona u međunarodnoj koaliciji koja je s vlasti zbacila Muamera al Gadafija. Iste godine poslate su trupe da intervenišu i uguše ustanak u Bahreinu a sada predstavljaju deo vojnih operacija protiv ID u Iraku.

Interesantan je i podatak da su UAE prošle godine bili 15. država sveta po novcu odvojenom za vojsku, dok su ta ulaganja za poslednjih deset godina duplirana. Prema vojnom budžetu od 14 milijardi dolara, UAE se u odnosu na druge zalivske zemlje, nalazi na drugom mestu – odmah iza Saudijske Arabije. Emirati su, takođe, i treći u svetu po uvozu oružja.