Demokratima u kampanji za kongres smeta “potrošeni” Obama
Od svog predsednika, čija je popularnost pala na svega 40 posto, demokrati traže da se pred izbore drži što više po strani
(foto, Barak Obama)
Umesto da krstari po zemlji i drži velike mitinge, kao u vreme svog prvog mandata na čelu SAD, američki predsednik Barak Obama se uoči predstojećih kongresnih izbora naglašeno drži po strani. Samo nekoliko dana pred poslednje važne izbore u svojoj predsedničkoj karijeri Obama se, uglavnom, posvećuje traženju para za finansiranje Demokratske stranke čiji članovi izbegavaju da se mnogo pokazuju u javnosti s nepopularnim predsednikom.
Desetine velikih mitinga demokratskh kandidata za kongresne i senatske izbore u državama gde je, prema istraživanjima, stanje izjednačeno, imaju jedno zajedničko – političari jako paze da se u njhovim redovima slučajno ne pojavi Obama. Razlog je sasvim jednostavn i razumljiv: popularnost Obame pala je na svega 40 posto, tojest na minimum.
Javnost, uprkos aktuelnijim, relativno zadovoljavajućim rezultatima američke ekonomije, ima bojazni kako će se dalje razvijati privreda. Obami na omiljenosti ništa ne dodaje famozna reforma zdravstva, koju i dalje prate veliki problemi, novi imigracioni zakon koji se još ne primenjuje kao ni, po mnogim mišljenjima, mlaka reakcija na nove, pojačane islamističke pretnje.
Posebno su demokratski kandidati za Senat, u kome republikanci nastoje da dobiju šest novih mesta i tako, pored donjeg, ovladaju i gornjim domom Kongresa, oprezni pa i odbojni prema pojavljivanju Obame u javnosti ovih dana.
“Svaki put kada demokrati pokušaju da se distanciraju od Obame, napominjemo glasačima da njihove kandidate finansira njihov predsednik koji je prikupio sredstva za kampanju, kao i da su kandidati podržavali dosad u svakom trenutku njegovu politiku”, objašnjava protivstrategiju Republikanske stranke njena portparolka Kirsten Kukovski.
Obama se sada gotovo isključivo u javnosti posvećuje sponzorskim VIP večerinkama na kojima prikuplja pare za svoje stranačke kolege. Večerinike se drže u luksuznim stanovima u Njujorku, salama hotela u Vašingtonu ili u jevrejskim četvrtima u Balitímoru. U domu glumice Gvinet Paltrou (Gwyneth Paltrow) za večeru sa Obamom se plaćalo 15.000 dolara, a u njujorškom domu finansijskog magnata Marka Galoglija (Gallogly) čak 32 hiljade...
Prema računici Rojtersa, šef Belog doma, u okviru skupljanja novca za kongresnu kampanju demokrata, bio je na oko 60 takvih akcija i pomogao da se skupi ne malo miliona dolara.
No, Obama svakako nije prvi američki predsednik koji je pri kraju drugog mandata morao, zbog pada popularnosti, da izbegava pojavljivanje u javnosti kako ne bi štetio svojoj stranci. Još u težoj poziciji bio je pre osam godina njegov predsednik Džordž Buš mlađi (George Bush) koji se nije pojavljivao ni na jednom skupu republikanaca jer je bio krajnje neomiljen zbog neuspešne ratne avanture u Iraku.
