Na Balkanu „mrze“ vlast

Galupova studija “Globalno stanje svesti 2014.“ pokazuje da od 12 držva koje “mrze” svoju vlast četiri su na Balkanu. Na prvom mestu to je samo 8% građana u BiH koji podržavaju vlast. Procenat ispitanika koji veruju da je korupcija u vladi raširena je 91% (deli drugo mesto). Stopa nezaposlenosti (2013): 27% (3. mesto). Duboke međunacionalne tenzije ostaju u zemlji, iako su skoro dve decenije prošle od rata u Bosni. Nedavni izbori u BiH pokazuju da je država međuetnički polarizovana, da vladaju visoka korupcija i siromaštvo kao i značajna otuđenost građana od vlasti.

Bugarska, Grčka, Rumunija

U Bugarskoj, koja je nedavno imala izbore i gde još nije sastavljena vlada, već nekoliko godina vlada visoka politička i ekonomska nestabilnost. Po Galupu, to pokazuje procenat ispitanika koji podržavaju vladu: 13%. Procenat ispitanika koji veruju da je korupcija u vladi raširena je 79% (42. mesto). Stopa nezaposlenosti (2013): 13% (22. mesto).

Grčka je već šest godina u recesionoj i političkoj krizi visokog rizika. Procenat ispitanika koji podržavaju vladu: 14%. Procenat ispitanika koji veruju da je korupcija u vladi raširena: 91% (deli drugo mesto). Stopa nezaposlenosti (2013): 27,3% (drugo mesto). Pad popularnosti vlasti u Grčkoj, pokazuje porast ekstremno levih opcija poput Sirize u odnosu na dve tradicinolane vodeće partije Pasok i Nova demokratija.

Na osmom mestu po negativnom odnosu prema vlastima je Rumunija a iz EU su na 11. i 12. mestu Portugalija i Španija. Treba podsetiti da su Grčka, Španija i Potrugalija, sa svojim “demokratskim revolucijama” u okviru “trećeg talasa” promena po Hantingtonu, bile države sa diktatorskim i vojnim huntama sredinom sedamdestih godina.

Ko koga “voli” u Evropi i na Balkanu?

Demokratija u Evropi se meri stanjem ljudskih prava, ekonomskom stabilnošću, delovanjem institucija i demokratskim poretkom. Tokom recesione krize ojačao je antiamerički i antiglobalistički pokret u Evropi i na Balkanu kao i negativni odnos prema SAD. Tako, po istraživanjima Galupa  iz 2013. godine, Srbija i Grčka zauzimaju deveto i desto mesto po negativnim stavovima prema SAD. U Grčkoj od  2009. do 2012, kako se kriza produbljivala, udeo anketiranog stanovništva koje odobrava američko liderstvo opao je sa 41 na 24 odsto. Galupova istraživanja iz 2013. godine za Srbiju pokazuju da je sa povećanjem prihvatanja nezavisnosti Kosova, povećano i prihvatanje američkog liderstva. Oko 20 odsto Srba pozitivno je ocenilo američko liderstvo u 2012, što je veliki skok u odnosu na 2011. godinu kada je taj procenat iznosio svega 8, i kada je Srbija bila među poslednjima na Galupovom indeksu finansijskog blagostanja.

Tokom 2013. godine anketa-analiza pokazuje da je Nemačka najpopularnija zemlja na svetu. Većina od 26.000 ispitanika iz 25 zemalja širom sveta, upitanih da rangiraju 16 zemalja i Evropsku uniju po tome da li je njihov uticaj na svet "uglavnom pozitivan" ili "uglavnom negativan", ocenilo je da Nemačka ima najpozitivniji uticaj. Germanofobija je u porastu u Grčkoj gde je većina Nemačkoj dala negativnu ocenu.

Zapadni “udar” na Rusiju

Nova istraživanja pokazuju porast negativnog odnosa unutar EU prema Rusiji što otvara pitanje dugoročnog odnosa EU i Rusije i  instaliranje novog “hladnog rata” zbog krize u Ukrajini koja će imati dugoročne posledice po stabilnost u Evropi. Ekonomske sankcije EU prema Rusiji nanose globalnu štetu ali se ti odnosi pre svega mogu strateški i geoekonoski odraziti na EU. Analiza nemačke tajne službe BND pokazuje da Rusija može najmanje četiri godine da izdrži sankcije koje joj je uveo Zapad povodom situacije sa Ukrajinom. Novčane rezerve Rusije, prema procenama te službe, u ovom trenutku iznose 619 milijardi dolara, što je 162 odsto od visine državnih rashoda za tekuću godinu, prenosi radio Dojče vele. Rusija bi mogla, samo od tih sredstava, da živi 20 meseci. U BND takođe veruju da, zahvaljujući velikim novčanim rezervama, kao i relativno niskom javnom dugu od 13 odsto, Rusija može tokom četiri godine da izdrži posledice finansijske krize.

Ako se sagledaju svi elementi  međunarodne poliitke, može se sagledati pad demokratskih vrednosti u EU, produbljivanje ekonomske krize i kriza indentiteta, politčkih vrednosti i institucija ali i odnosa prema vodećim državama sveta pre svega SAD, Nemačkoj i Rusiji.