Iran između savezništva i suparništva zbog gasa
Zapad pregovara s Iranom o nuklearnom kompromisu radi okončanja sankcija prema ovoj zemlji koja se pojavljuje za Evropu kao mnogo bolja alternativa za ruske isporuke od tečnog plina iz Katara i SAD
(mapa: gasno Polje Južni Pars nalazi se na dnu Persijskog zaliva, na morskoj granici Katara i Irana - obeleženo crvenom bojom)
Kod ljubitelja opere magična reč Nabuko već vekovima izaziva oduševljenje. Poslednjih godina ta reč, kojom je nazvan i projekat gasovoda iz Azije za Evropu, pominjana je mnogo češće nego opera, ali od tog projekta nije bilo ništa, zbog natezanja Zapada sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa. A bez iranskog gasa od Nabuka nema (i ne može biti) ništa...
Danas je zbog ukrajinske krize ponovo u igri iranski gas. Zapad pregovara s Teheranom o nuklearnom kompromisu kojim bi se okončale sankcije prema ovoj zemlji. A Evropska komisija, prema nezvaničnim informacijama, smatra veoma izglednim snabdevanje gasom iz ove zemlje, potencijalne političke i ekonomske sile Bliskog Istoka. Iran ima druge najveće rezerve gasa na svetu (posle Rusije), a prema nekim izvorima čak i najveće. Sigurno je jedno – najveće svetsko nalazište gasa – Južni Pars pripada Iranu (deli ga s Katarom).
“Znatan deo iranske ekonomske i političke elite, baš kao i zapadne firme, već se priprema za kraj sankcija”, izjavio je ovih dana, kako prenosi Rojters, Frank Umbah (Umbach), šef istraživanja u energetici na Kings Koledžu u Londonu.
Iranskko gasno izvorište Južni Pars: avgusta 2014. završena je i puštena u rad 12. faza sistema za isporuku gasa
Zajednička nastojanja Turaka i Iranaca
Bilo bi, naivno, i uzaludno očekivati da bi iranski gas već ove ili naredne godine mogao da zameni isporuke Gazproma, koje bi zbog ukrajinskog konflikta mogle biti još više smanjene što bi najteže pogodilo zemlje Balkana i samu Ukrajinu (zemlje srednje i zapadne Evrope su mnogo manje zavisne od ruskih isporuka preko Ukrajine). Ali, u horizontu od nekoliko godina iranski gas se pokazuje kao najbolja alternativa i konkurencija ruskim isporukama, mnogo povoljnija od često spominjanog dopremanja tečnog gasa (LNG) tankerima iz SAD i Katara.
„Transport LNG bio bi mnogo skup“, tvrdi Bahruz Abdolvand, kordinator berlinskog Centra za studije kaspijskog regiona.
Iranski plin bi u Evropu ekonomično mogao da se transportuje samo plinovodima kroz Tursku. A zbog toga se ne mora oživljavati zamrli projekt Nabuko, jer Iranci i Turci već rade na povezivanju gasovodima, a perspektiva izvoza u Evropu bi njihova nastojanja samo podstakla. Iran već sada isporučuje Turskoj 12 do 14 milijardi kubnih metara plina godišnje. Teheran nudi Ankari popust ukoliko počne da kupuju najmanje 20 milijardi kubika (time motivišu Turke na gradnju gasovoda).
Iranci sada igraju veliku geopolitičku i ekonomsku igru na Biskom Istoku jer postaju važan faktor u borbi protiv sunitskog radikalizma, oličenog u Islamskoj državi, a ukrajinska kriza im otvara nove šanse u toj igri.
Na Zapadu, ipak, moraju računati s tim da će Teheran nastojati da se zbog toga ne sukobi s Moskvom. Dve zemlje sada spaja i to što su obe postale žrtve zapadnih sankcija. Svetske agencije su nedavno informisale da je iranski predsednik Hasan Ruhani u Njujorku, pred sastanak s austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom (Heinz Fischer) izjavio:
„Iran može biti siguran energetski centar za Evropu“. Pre nekoliko dana Ruhani je za televiziju Rusija 1 izjavio da „Iran sada nije spreman da zameni Rusiju kao ključnog isporučioca gasa Evropi“.
Mapa bušotina i gasovoda koji iz Persijskog zaliva vode ka Iranu
Zajednički neprijatelj
Da bi postao veliki isporučilac gasa Iran mora investirati u svoju gasnu infrastrukturu koja je zaostala i slabo održavana, upravo zbog nedovoljnih investicija sa Zapada. Ne isključuje se, međutim, da se pojave i drugi veliki kupci i investitori u iranski gas, na primer, Kina.
Činjenica je, takođe, da su Iranci i u vreme najžešće konfrontacije sa Zapadom, veoma aktivno lobirali za isporuke gasa Evropi iz nalazišta plina u Južnom Parsu. Oni pritom nisu pominjali Nabuko, nego su govorili o sopstvenom projektu Persijskog gasovoda koji bi vodio kroz Tursku. U svakom slučaju, plin iz Irana bi se preko Turske i potom preko Balkana i dalje, preko Italije ili direktno, dopremao u srednju i zapadnu Evropu.
Amerikanci, koji su, pre svega, politički i vojno zaniteresovani za sve što je u vezi sa Iranom, od nedavno sa Irancima imaju zajedničkog neprijatelja – Islamsku državu. Skeptici tvrde da Vašington ne teži poboljšanju odnosa s Teheranom tako da izgledi za ukidanje zapadnih sankcija prema Iranu nisu ružičasti. U poslednje vreme se situacija vidljivo menja tj otkad je Iran postao saveznik, po nekim mišljenima najvažniji, protiv Islamske države.
Mnogo toga zavisi, naravno, i od unutrašnje-političkog razvoja u Iranu. Ipak, može se reći da je verovatnoća da će situacija na Bliskom Istoku i u Ukrajini doprineti deblokiranju ekonomske saradnje sa Iranom - u porastu.
Nalazište Južni Pars Iran deli s Katarom. To je bez konkurencije najveće nalazište gasa na svetu. Time bi se mogle pokriti sve potrebe zemalja EU u narednih 100 godina.
