Balkan između „velike Albanije“ i „velike Turske“
Turska politika u mnogo čemu će podržavati Albaniju i Kosovo i raditi na objedinjavanju Albanaca pod uticajem Turske
(foto, posle pojave zastave velike Albanije 14. oktobra na stadionu u Beogradu, zbog čega je prekinuta fudbalska utakmica Srbija-Albanija, navijači turskog Bešiktaša objavili su na društvenim mrežama da će razviti zastavu velike Albanije na utakmici između njihovog kluba i Partizana koja se igra u četvrtak 23. oktobra u Beogradu)
Balkan se danas suočava sa procesom uticaja geopolitčkih interesa EU i NATO, s jedne strane, i anahronih koncepcija „velike Albanije“ i obnove turske moći na Balkanu. EU zastupa globalnu politiku integracija koja na Balkanu otvara pitanje balkanskog krila EU.
Etnički procesi na Balkanu nisu završeni. To se najbolje može videti po konceptu „velike Albanije“ koji se odbacuje u zvaničnoj politici, ali realno postoji i deluje pragmatski kada su u pitanju integracioni procesi Albanaca.
Ekspanzija albanske politike
Posle dobijanja statusa kadidata Albanije za EU i članstva u NATO, došlo je do kampanje za stvaranje „druge“ albanske države na Kosovu koja je pod protektoratom NATO i zaštitom SAD sa ciljem ulaska u EU posle 2025. godine. Albanski geopolitički planovi su federalizacija BJR Makedonje u narednih pet godina kao i insistiranje na obliku kulturne autonomije u CG i posebnom statusu na jugu Srbije.
Sve u svemu, radi se o konceptu „velike Albanije“ u više faza. To se najbolje može videti po raznim procesima veliko-albanskog pokreta. Kada se uznemeri ili pokrene albanska politička struktura na Kosovu to se prebacuje na druge delove Balkana.
Zvanična Albanija odbacije „veliku Albaniju“ ali sve političke garniture Albanije teže etničkoj homogenizaciiji Albanaca na Balkanu preko svojih moćnih lobija u SAD, EU i velikog uticaja albanske mafije. Albanski pokret sve više teži islamskim elementima i dobijanju podrške iz islamskih država a pre svega iz Turske.
Turska težna za dominacijom na Balkanu
Na drugoj strani, „večiti“ kandidat za EU - Turska jača panislamistički i neosmanistički koncept politike širenja na Balkan, pre svega u BIH, Sandžaku u Srbiji, Kosovu, BJR Makedoniji, delovima Bugarske. Erdoganova politika je širenje neosmanizma kroz islamizam i pokušaj obnove prvo ekonomske a onda i političke moći u nekadašnjim granicama turske imperije na Balkanu.
“Velika Turska“ i „velika Albanija“ imaju svoje uporište i one se ne sukoboljavaju nego su politički kompatibilne. To se najbolje moglo videti kada je Erdogan na Kosovu govorio „Kosovo je Turska“ kao što je i u BIH govorio „Bosna je Turska“ . Velikoalbanskom pokretu ne smeta turska ekspanzija mada su Albanci na Balkanu vodili ratove za oslobođenje i protiv Turaka ali su bili i turski saveznici protiv drugih balkanskih naroda, pre svega Srba i Srbije.
Određeno neoislamsko širenje na Balknu ima za cilj jačanje Turske preko Albanije, Kosova i Bosne. Nije ni čudo što su magistralni putevi koji povezuju Kosovo i Albaniju bili deo posla kompanije Eknele-Behte. Nova energetsko-gasna strategija TAP upravo ide preko Turske, Grčke i Albanije. Takođe, Turska je zainteresovana za istraživanje gasa u Jonskom moru u vodama Albanije.
Turska politika u mnogo čemu će podržavati, politički i ekonomski, Albaniju i Kosovo i raditi na objedinjavanju Albanaca pod uticajem Turske kao velike države, moćne ekonomije i jake vojne sile u Evropi i na Balkanu. Uz to, Turska je moćna članica NATO i oslanja se na alijansu kada ostvaruje svoje vitalne interese u evroazijskom prostoru.
