Tenkovi SAD (prvi put) na granici Rusije

U dugom periodu konfrontacije Moskve i Vašingtona, tokom Hladnog rata a delimično i kasnije, tenkovi SAD su od ove nedelje prvi put pred samim vratima Rusije, u Letoniji – da Moskvi “pokažu da će NATO održati granicu”, kako to “poučno” kaže američki Militari tajms (http://www.militarytimes.com/article/20141016/NEWS08/310160047/U-S-soldiers-tanks-train-Eastern-Europe-show-Russia-NATO-will-hold-line). Pažnja sveta je možda fokusirana uz ebolu i Islamsku državu, ali američki vojnici i oklopna vozila počinju u Istočnoj Evropi vežbe, “da Rusiju podsete da će NATO braniti svaki inč teritorije pakta”, navodi Militari tajms.

Naslov američkog egzercira je “Atlantska olučnost” – sročen i sam propagandno svrsishodno, da nekadašnje nacističke kolaboratore, a onda pokorene i bez pitanja integrisane enklave Sovjetskog Saveza, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, uvere da su u današnjem, ovoga puta američkom NATO postrojavanju Evrope protiv Rusije, mnogo bezbedniji. “Atlantska odlučnost” razigraće se po teritoriji sve tri, ali i na prostoru Poljske, koja je ključni stub američkih projektovanih ofanzivnih utvrđenja prema Rusiji, linijom Baltik - Ukrajina - Modavija – Rumunija - Turska, u slučaju da Ankara ne zaključi da neprijateljstva s Rusijom jesu u američkom ali nisu u turskom interesu.

Američki vojnici raspoređeni u Letoniji, tokom vežbe u bazi Adazi, 14. oktobar 2014. 

Lagerovanje teškog naoružanja

Broj prebačenih američkih borbenih mašina i vojnika nije veliki, ali je simboličan, s obzirom na plan Vašingtona da se borbena posada na severu uvećava pod ljušturom NATO savezništva. Prvi američki kontingent iskrcan je u Letoniji – petnaest “abrams” tenkova, 22 “bredli” i 16 “strajkers” borbenih kola i 800 vojnika. Ipak, to je “do sada najveći raspored vojnih snaga SAD u nekom delu bivšeg Sovjetskog Saveza”, komentarisala je ruska Raša tudej (http://rt.com/news/196664-us-military-russian-border/).

Plan postepene koncentracije zaliha oružja, opreme i ratnog materijala na severo-istoku Evrope, formalizovan je odlukama NATO pakta, tokom nedavnog samita u Velsu. Ideja je da se oružje, ne samo američko već i drugih članica NATO - uvučenih u ovu igru Vašingtona njegovim zakulisnim svrgavanjem legalnih vlasti u Kijevu i otvaranjem krize u Ukrajini, uz optužbe za tobože agresivne namere prema Istočnoj Evropi na račun Rusije - ne vraća već ostavlja u Letoniji i Poljskoj. Time bi se obezbedilo da nagomilani ratni arsenal bude na raspolaganju u svakom trenutku – bez potrebe da se, u slučaju ratne krize, uračunava vreme transporta sa daljih lokacija u teatar potencijalno borbenih dejstava.

Ovaj plan američke armije u Evropi, da se oprema čitave jedne teško naoružane brigade dopremi i ostavi na poligonu manevara, na raspolaganju jedinicama koje će naizmenično preuzimati borbeno dežurstvo, potvrdio je zamenik glavnokomandujućeg Amerike u Evropi, general Volter Pjat, prenela je Raša tudej. General je objasnio da je reč o preusmeravanju odgovora SAD sa zahteva rata u Iraku i Avganistanu prema “operativnoj pripravnosti” u Evropi, kroz zajedničke vežbe i obuku posredstvom “rotacionih raspoređivanja” u Istočnoj Evropi. Amerika će u tome učestvovati “sa oko 31.000 vojnika u Evropi”, citiran je.

Američki vojnici , pripadnici 1. konjičke divizije, 1. brigade, na svečanoj ceremoniji rotacije u vojnoj bazi Adazi u Letoniji, 14. oktobar 2014. (Rojters / Ints Kalnins)

Nuklearne bombe u Evropi

Epizoda s nagomilavanjem oružja NATO u Poljskoj, sledi kao produžetak ili potonji čin već poznate afere s dopremom u Istočnu Evropu protiv-raketnih projektila SAD, namenjenih dejstvu protiv ruskih raketa nosača nuklearnog oružja, u slučaju potrebe. Usavršavanje anti-raketnog oružja bilo je svojevremeno zabranjeno sporazumom SAD i SSSR – pratećim dokumentom dogovora Moskve i Vašingtona o ograničenju nuklearnog oružja. U vreme kada je Vladimir Putin požurio, i 2001. ondašnjem predsedniku SAD Dzordzu Bušu mlađem izrazio solidarnost Rusije u borbi protiv terorizma, povodom napada Al Kaide na kule u Njujorku – Amerika je Rusima uzvratila izjavom o jednostranom istupanju SAD iz ograničenja sporazuma o razvoju anti-raketnih projektila. Naspram ravnoteže obostrano podignutog mača – odlučila je da kataklizmički balans poremeti u svoju korist, nastojeći da prednost stvori time što će razviti svoj štit.

Jeste činjenica da je američko anti-raketno oružje u međuvremenu značajno unapređeno. I jeste činjenica, da su tom arsenalu u međuvremenu pridodata i druga, tehnološki sofisticirana visoko-precizna klasična ofanzivna sredstva, čime se u agresivno nastrojenom segmentu u američkoj arhitekturi vlasti ohrabruju teorije da bi jedan iznenadni udar na Rusiju bio izvodljiv, uprkos ruskom nuklearnom oružju (Vidi, “Moskva i ratne mogućnosti SAD”, Balkanmagazin.net). Treću važnu pojedinost ovog spektra čini američko, sve vreme usavršavano, taktičko nuklearno oružje u formi bombi. Amerika takve bombe već drži u Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj i Turskoj, pod oblandom NATO.

Što bliže granici Rusije

Takve, visoko-precizne, laserski navođene bombe, razorne moći od 50 kilotona, podobne su za lansiranje čak i iz lovaca-bombardera poslednje generacije – a novost je u tome što su SAD spremne da te bombe prepuste pod kontrolu i pojedinih istočno-evropskih saveznika, uprkos svim ograničenjima iz vremena Sovjetskog Saveza, novodi Vladimir Muhin, doktor vojnih nauka, inače vojni komentator ruske Nezavisime gazete (http://nvo.ng.ru/concepts/2014-08-01/4_usa.html). Po Muhinovom rasuđivanju, uzdanje SAD u ovakva sredstva, prvo, drugo i treće, pomaže da se bolje razume u čemu je značaj “borbe za Ukrajinu”. Cilj je taj arsenal dopremiti uz samu granicu Rusije – i skratiti vreme koje bi Moskvi bilo na raspolaganju da eventualno odgovori kontra-napadom.

Medvedevu ispod časti da komentariše izjavu Obame

Naspram takvih fakata valja posmatrati šokantno neočekivanu agresivnost politike Baraka Obame koji kaže - opasnost nije Islamska Država, opasnost je Rusija. Šefu SAD nije oportuno da ponovi, ali mogućno je pretpostaviti da i Obama misli na ono što je već odavno rekao Zbignjev Bžežinski – Evropa je problem a ne Rusija.

“Sjedinjene Države ne bi trebalo da tolerišu jednu geopolitički ujedinjenu Evropu, koja bi mogla biti izazov Americi. A to bi se dogodilo, ukoliko Evropljani shvate da je Rusija njihov prirodni ekonomski partner”, napisao je ovaj iznenada ponovo aktuelni strateg Hladnog rata, povodom rusko-nemačkog gasovoda dnom Baltika. Predsednik vlade Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je “da mu je ispod časti” da komentariše Obamin redosled opasnosti za svet (http://www.themoscowtimes.com/news/article/medvedev-obama-mentally-unstable-for-calling-rušia-no-2-foe/509489.html). Šef vlade Rusije je u takvoj izjavi, datoj pred licem cele OUN video izraz Obamnine “mentalne deformacije”.

“Tužno je to, to je vrsta mentalne deformacije”, citiran je Medvedev.

Kvalifikacija prilično jasno ukazuje kojom se brzinom sada srozavaju odnosi koje je Obama, dolazeći u Belu kuću “resetovao”.

Nije, međutim, imalo kada da se prašina slegne, a tu je na pozornici narastajućih opasnosti u Evropi već bio državni sekretar SAD za odbranu Čak Hegel, rekavši da armija Amerike mora da bude spremna da se suoči s “revizionističkom” Rusijom. “Opasnosti od terorista i pobunjenika ostaće za dugo, ali mi se takođe moramo poneti sa revizionističkom Rusijom – s njenom modernom i sposobnom armijom – na pragu NATO (pakta)”, izjavio je šef odbrane SAD (http://www.themoscowtimes.com/news/article/hagel-u-s-army-must-be-ready-to-face-revisionist-rušia/509530.html).

Moskva nije a i ne može ostati bez odgovora, mada Kremlj nastoji da ne bude vinovnik neželjenog zaoštravanja. Izjavu Hegela komentarisao je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu – upozorivši da “Pentagon radi na scenariju operacija uz granicu” Rusije.

“Teze Čaka Hegela o neophodnosti da se američka armija ‘ponese’ sa ‘modernim i sposobnim oružanim snagama Rusije na pragu NATO-a su veoma zabrinjavajuće. To svedoči o činjenici da Pentagon radi na scenarijima operacija uz granice naše zemlje ”, izjavio je Šojgu prema Rojtersu (Moscow Worries About U.S. Military 'Scenarios' on Russia's Borders).

S Rusijom, ono što su radili i sa Sovjetskim Savezom

U intervjuu Politici, Putin je upozorio da čarkanje između najvećih nuklearnih sila može ugroziti globalnu stabilnost. Međutim, mehanizam je, reklo bi se, pokrenut i mašina replike Hladnog rata sada već odmiče po inerciji. Najverovatnije zbog toga što je kriza američki planirana, a godinama je osmišljavana. Tako bar kaže Nikolaj Patrušev, svojevremeno šef ruske bezbednosti (FSB) i jedan iz najužeg kruga Putinovih saradnika. Patrušev je govorio za državnu Rasijsku gazetu, pa kaže – kriza u Ukrajini rezultat je američkih višegodišnjih planova protiv Rusije, po scenariju koji je razradio još Bžežinski. Reč je o strategiji sistematskog podsticanja kriza na tzv. slabim tačkama, koje je Bžežinski zapazio na Kavkazu i u Ukrajini.

“Državni udar u Kijevu izveden je uz otvorenu potporu iz SAD, uz korišćenje klasičnih šema isprobanih u Latinskoj Americi, Africi i na Bliskom istoku. Ali nikada ranije se te šeme nisu u toj meri ozbiljno dotakle ruskih interesa”, izjavio je Patrušev. Amerika pokušava s Rusijom ono što je isprobala sa Sovjetskim Savezom, na jednoj strani atakom na prihode Moskve kroz orkestrirano obaranje cene i ometanje prodaje gasa i nafte, a na drugoj, diktiranjem visokih troškova rata u Avganistanu i naoružavanja. Cilj Amerike su ruski resursi, rekao je Patrušev, potsetivši na poznatu izjavu Madlen Olbrajt da Rusija gospodari nepravedno velikom teritorijom i resursima, potrebnim drugim zemljama.