Satelit Tesla u novosadskoj garaži

Izvor:   Politika

Prvi srpski satelit postoji, pravljen je tri i po godine, delo je grupe entuzijasta i skriva se u garaži porodične kuće konstruktora Slavka Stojanova u Novom Sadu

Porodična kuća projektanta i inženjera Slavka Stojanova iz Novog Sada samo je na prvi pogled običan dom. Ali garaža u dvorištu krije prvorazrednu naučnofantastičnu tajnu. Teško da bi znatiželjni na prvi pogled shvatili o kakvom uređaju je reč, niti su dimenzije misteriozne stvarčice previše impozantne, pa bi se moglo pretpostaviti da je reč o zaboravljenom anlaseru - među starim uređajima, što je sasvim uobičajen tehnološki otpad jedne prosečne porodice.

Samo oštro oko naučnika može prepoznati da je sprava gotovo spremna da se iz novosadskog garažnog lansirnog centra, katapultira u vasionu.

Priča o prvom srpskom satelitu se zaista rasplamsava, ne samo zbog toga što je mladi promotor svemirskog programa Stefan Vlajković osumnjičen za falsifikovanje ocena, pa je lansiranje svemirskih kuglica – nanosatelita dovedeno u pitanje. Međutim, nekoliko godina pre nego što se desila ova blamaža sa Ostapom Benderom srpske nauke, kako su Stefana već prozvali – na jednom od foruma časopisa Astronomija, postavljeno je pitanje: „Da li bi Srbija mogla da napravi nešto u oblasti kosmičke tehnologije?”

Veoma brzo, formiran je tim entuzijasta za projektovanje „Prvog srpskog satelita”. Član ovog tima, mr Dejan Ilić, kaže da je projekat nazvan: „Prvi srpski satelit Tesla”.

– Do kraja 2008. godine, nekoliko ljudi iz sopstvenih izvora je izradilo „piko satelit”. To je mali satelit koji ne sme da pređe masu od jednog kilograma. Njegova izrada trajala je 3,5 godina, sklapan je u podrumu kuće Slavka Stojanova u Novom Sadu. Satelit sada ostaje u garaži, kao trula uspomena na neuspeli pokušaj buđenja srpske nauke i privrede i pokušaja izvoza srpske pameti u svet – kaže Ilić.

E sad, da bi satelit otišao u kosmos, mora da se zakupi supermoderan kosmički centar, a u to vreme najjeftinija raketa koja je mogla da ponese satelit Tesla bila je ruska raketa-nosač Dnjepar. Cena lansiranja iznosila je pravu sitnicu, oko 50.000 dolara.

Međutim, paralelno sa izradom Tesle, katedra za sisteme naoružanja Mašinskog fakulteta u Beogradu počela je sa pripremom svog projekta pod kodnim imenom Spartak. Reč je o programu izrade rakete-nosača satelita. Šef ovog projekta profesor dr Đorđe Blagojević kaže da je projekat Spartak još u teorijskoj fazi, jer je država dala skromna sredstva za rad. Zato ovde nije reč o nikakvoj vasionskoj senzaciji, već o naučnom radu, čije rezultate možemo očekivati tek za nekoliko godina.

– Eksperimenti i istraživanja će se voditi u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu, a neka u laboratorijama Mašinskog fakulteta u Bubanj Potoku – kaže profesor Blagojević.

Ovaj ekspert za raketno naoružanje objašnjava da je projekat, pre svega, izuzetno značajan za nauku i privredu. Ideja profesora Blagojevića je da Srbija izradi sistem sa maksimalnim korišćenjem komercijalnih tehnologija, tako da se cena rakete spusti nekoliko puta.

– Raketa Spartak bi mogla da pokrije opseg satelitskih orbita do nekoliko hiljada kilometara – kaže on.

Tesla je, ipak, pao u zaborav, iako inženjer Ilić tvrdi da je ideja bila da iza svega stane država, da se osnuje nacionalna svemirska agencija…

– Nažalost, odgovora nije bilo – žali inženjer Ilić.

A da je nekadašnja ambicija Srbije i Jugoslavije da boravi u bestežinskom stanju bila sve – samo ne komedija – svedoči nekoliko događanja u Beogradu, kada su gostovale ondašnje međunarodne zvezde kosmonautike. Tako je, podseća Grujica Ivanović, još jedan učesnik projekta Tesla, sada daleke 1967. godine u Beogradu otvorena prva izložba Kosmos miru, na kojoj su svoje eksponate prikazale svemirske posade i SSSR-a i Amerikanaca. Sledeća izložba održana je juna 1971. godine, a pored Sovjeta, na izložbu je došao i američki astronaut Tomas Steford, komandant misije Apolo-10, tokom koje je maja 1969. godine, obavljena generalna proba pred prvo spuštanje Amerikanaca na Mesec.

Naša tehnologija tada nije skrivana u porodičnim garažama, javnost se nije podsmevala naučnicima zanesenjacima, koji nisu imali potrebu da falsifikuju diplome, a čak je po gradovima i selima, umesto otvaranja zadruga, podsticano – osnivanje raketnih klubova.

U selo Lozovik su tako sletali takvi likovi, poput kosmonauta Nikolajeva, Titova i Sevastjanova, ali ne da bi kupili krompir veliki kao dinja, već da bi posetili prvi muzej kosmonautike u ruralnom području.

Članovi tima Tesla

U početnoj fazi projekta Tesla učestvovali su projektant Slavko Stojanov, konstruktor Branislav Kojadinović, menadžer projekta mr Grujica Ivanović, urednik časopisa Astronomija Saša Zorkić. Vrlo brzo su se priključili konstruktor Predrag Ljubojević, konstruktor-modelar Radivoje Jarić, inženjer mr Dejan Ilić i matematičar docent dr Aleksandar Savić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...