Plutajuća nuklearka krenula na Arktik

Rusija danas pokreće prvu plutajuću nuklearnu elektranu u svetu i šalje je na Arktik, uprkos upozorenjima aktivista za zaštitu životne sredine da se radi o „Černobilju na ledu”, piše Fonet.

Napunjen nuklearnim gorivom, „Akademik Lomonosov” danas kreće iz arktičke luke Murmanska na put dugačak 5.000 kilometara do severoistočnog Sibira.

Nuklearna agencija Rosatom saopštila je da je ploveći nuklearni reaktor jednostavnija alternativa izgradnji konvencionalne nuklearne elektrane na tlu, koje je cele godine zamrznuto.

Grupe za zaštitu okoline dugo su upozoravale na opasnosti tog projekta, nazvavši ga potencijalnim „Černobilom na ledu” i „ nuklearnim Titanikom”.

Smrtonosna eksplozija ovoga meseca na lokaciji za vojne probe na dalekom severu Rusije, koja je prouzrokovala radioaktivni talas, izazvala je dodatnu zabrinutost.

Putovanje „Akademika Lomonosova” trebalo bi da traje između četiri i šest nedelja, zavovisno o vremenskim uslova i količine leda na morskom putu.

Rad na 144 metra dugoj plovećoj nuklearki počeo je 2006. godine u Sankt Peterburgu.

Kada stigne u Pevek, gradić od 5.000 ljudi u sibirskoj regiji Čukotki, zameniće lokalnu nuklearnu elektranu koja se zatvara i termoelektranu koja je već zatvorena.

Plan je da bude pušten u pogon do kraja godine i uglavnom će služiti za snadevanje energijom naftnih platformi u region, kao i rudnika za proizvodnju kalaja i zlata.

Rašid Alimov, šef sektora energetike u Grinpisu Rusija kaže da grupe za zaštitu okoline kritizkuju ideju plutajućih reaktora još od 90-ih godina.

„Bilo kakva nuklearna elektrana proizvodi radioaktivni otpad i može imati havariju, a „Akademik Lomonosov” je dodatno osetljiv na oluje”, rekao je za AFP Alimov napominjući da nuklearku na void vuku druga plovila, što čini sudar tokom oluje verovatnijim.

Alimov je posabno naglasio da „ nema infrastrukture za saniranje nuklearnog zagađenja”.

„Akademik Lomonosov” težak je 21.000 tona i ima dva reaktora kapaciteta od po 35 megavata. U posadi je 69 ljudi, a brod plovi brzinom od 3,5 do 4,5 čvorova na čas.

Alimov smatra da je tim projektom propuštena velika prilika budući da Čukotka, regija veća od Teksasa, a u kojoj živi samo 50.000 ljudi, „ima ogroman potencijal za razvoj energije vetra“.

„Plutajuća nuklearna elektrana nosi previše rizika i to je preskup način za proizvodnju struje"”, izjavio je Alimov.

Rusi demantuju Zapad

Odgovarajući na natpise u zapadnim medijima ruski mediji uzvraćaju objašnjenjima. Tako Sputnjik piše da su „s obzirom na užas koji je izazvala serija „Černobilj“, Zapadni mediji počeli da se plaše i najnovije ruske inovacije — plutajuće nuklearne elektrane izgrađene na Arktiku.“

Zapadni mejnstrim mediji nazvali su nuklearku „plutajućim Černobiljom“. Međutim, ima li osnova za takvo mišljenje. U stvarnosti, postrojenje je izgrađeno na osnovu dugogodišnjih istraživanja, a zabrinutost od nuklearnog Armagedona na Arktiku izgleda u najmanju ruku preterano, piše Sputnjik podsećajući da je plutajuća nuklearka „Akademik Lomonosov“ u junu dobila dozvolu za rad. Međutim, izgleda da je priča za zapadne medije isuviše dobra da bi bila ignorisana — „nuklearno“ plus „Rusija“, prema njihovom gledištu, nužno mora da proizvede katastrofu. Tekstovi u zapadnim medijima upozoravaju da „Rusija mora da povuče svoj ’plutajući Černobilj‘ iz Arktičkog kruga“.

Zapravo, postrojenje prikazano u seriji kablovskog kanala HBO i nova „Plutajuća nuklearna termoelektrana“ (PATES), kako se postrojenje zvanično naziva, ne dele mnogo toga zajedničkog. Ako ništa drugo, PATES je izgrađen tako da spreči ponavljanje slične katastrofe.

Branioci „Akademika Lomonosova“ pozivaju sve koji se plaše nuklearne katastrofe da pogledaju ispod oklopa ovog, navodnog, potomka „Černobilja“, kako bi se uverili da li postoje i koji su pretnje i rizici.

Navode da se reaktorska postrojenja sastoje od više zaštitnih slojeva, hermetički zatvorenih, koji sprečavaju prodor uranijumskog goriva do jezgra, a u prostorijama koje imaju veze sa nuklearnom energijom postoji negativan pritisak vazduha — na taj način se sprečava curenje.

Brod na kome se elektrana nalazi po potrebi se može pomerati, a može i da stoji decenijama na jednom mestu povezan sa kopnenom infrastrukturom.

Reaktori su konstruisani tako da se, čak i kada bi svi zaposleni iznenada ostali bez svesti i ako bi napajanje bilo prekinuto, u slučaju potrebe sami isključe. Postoje i dodatne sigurnosne mere, uključujući i posebne opružne šipke koje apsorbuju neutrone.

Ništa joj ne mogu sudari i oluje

Sâm brod, navodi Sputnjik, takođe je konstruisan uzimajući u obzir bezbednost i dodatnu izdržljivost. Njegova superstruktura osigurava da se sila iz bilo koje vrste sudara širi dalje od reaktora, bilo da se radi o sudaru sa drugim brodom, stenama ili čak padu aviona. Konstruktori kažu da bi „Akademik Lomonosov“ mogao da izdrži udare olujnih vetrova čak do 80 metara u sekundi.

Ključna razlika između nuklearnih elektrana na kopnu i onih koje su stacionirane na moru, jeste kapacitet proizvodnje energije. Dok je elektrana „Černobilj“ proizvodila 1.000 megavata električne energije, dva reaktora na „Akademiku Lomonosovu“ zajedno će proizvoditi po 70 megavata.

Nukelarni reaktori već plove

Mali nuklearni reaktori već odavno su postali konkurencija konvencionalnim brodskim motorima. Tako i reaktori koji će na „Akademiku Lomonosovu“ proizvoditi struju dolaze iz ruske flote nuklearnih ledolomaca, gde se koriste već tri decenije. U tom periodu nisu pretvorili Arktik u nuklearnu pustinju.

Kao i nuklearna elektrana izgrađena na kopnu i PATES ima svojih prednosti i mana. Za izgradnju kopnenih elektrana potrebno je mnogo vremena, a na profit i povraćaj uloženog novca čeka se dugo. Ipak, cena energije je jeftina. Kod PATES-a je suprotno — izgradnja je brža, ali je cena energije viša.

Blizu zlatne Čukotke

Procena proizvođača „Rosenergoatoma“ je da je izgradnja plutajućih elektrana isplativa u udaljenim krajevima.

„Naši proračuni pokazuju da je, ako se kapacitet iskoristi 100 odsto, PATES konkurentan drugim izvorima energije na Čukotki“, kaže Pavel Ipatov, zamenik direktora kompanije.

Rusija je jedinstvena u svetu po tome što se na njenoj arktičkoj obali dužine 24.000 kilometara nalazi niz naselja, u kojima žive ljudi koji se bave eksploatacijom mineralnih bogatstava tog regiona, a to i objašnjava postojanje ruske flote nuklearnih ledolomaca, iz koje je proistekao projekat PATES.

Pevek, odredište „Akademika Lomonosova“, nalazi se u blizini jednog od najvećih nalazišta kalaja u Rusiji, dok je šire područje Čukotke poznato po eksploataciji zlata. Ovaj region, takođe, ima zastarelu energetsku infrastrukturu — jednu termoelektranu na ugalj izgrađenu 1945. i jednu nuklearnu izgrađenu 1974. godine. Lokalna energetska mreža je izolovana, što znači da bi, u slučaju da jedna od elektrana iskoči iz sistema, došlo do nestašice struje.

„Rosenergoatom“ već razvija napredniju verziju plutajuće nuklearne elektrane koja će biti opremljena naprednijom verzijom reaktora. I za njih će ciljno odredište najverovatnije biti ruski Arktik, iako kompanija planira da svoje proizvode plasira na tržište ostrvskih zemalja sa malo energetskih izvora.