Indija sprema ekspediciju na mesec zbog helijuma-3

M.L.

Na Mesecu ima više nego dovoljno helijuma-3, koji prilikom pretvaranja u nuklearnu energiju, ne proizvodi opasan otpad, a mogao bi za celu Zemlju da obezbedi dovoljno energije za najmanje narednih 250 godina. U oktobru Indusi šalju robotsko vozilo da traži helijum-3 na mesecu.

Indijska kosmička agencija ISRO (ekvivalent američke NASA) saopštila je ovih dana da će u oktobru ove godine uputiti robotsko vozilo na Mesec koje će tamo ispitivati neistražene delove njegove površine, s ciljem nalaženja tragova vode i helijuma-3, koji može biti gorivo budućnosti.

Prepostavljajući da bi se helijum-3, koji može za Zemlju da obezbedi dovoljno eneregije za najmanje narednih 250 godina, mogao naći na južnoj strani ovog satelita naše planete, u gornjim slojevima rudnog materijla, na površini koja potiče od Sunčanog vetra. U atmosferi Zemlje se helijum-3, koji se naziva, takođe, i tralfium, može naći samo u vidu ostatka posle testiranja nuklearnog oružja, jer Mesec, za razliku od Zemlje, nema geomagnetsko polje kao zaštitu.

U široj javnosti je, kako ovim povodom piše agencija Blumberg (Bloomberg), malo poznato, mada fizičari dobro znaju, kakve energetski veoma zanimljive osobine ima izotop helijuma sa oznakom 3. Ovaj izotop, koji čini svega 0,000137 procenta helijuma u prirodi, nastaje bombardovanjem litijuma prirodnim neutronima, koji potiču od slobodnog cepanja atoma i nuklearnih reakcija sa kosmičkim zračenjem. Na Mesecu se taloži tokom milijardi godina, a njegova prisutnost je potvrđena zahvaljući uzorcima koje su doneli astronauti Apola 1972. godine.

Rover, tj. robotsko vozilo ISRO prikupljaće informacije najmanje dve nedelje. Nalaze će slati modulu za pristajanje na Mesec, odakle će odmah biti upućeni centrali ISRO.

helijum-3

Prema Evropskoj kosmičkoj agenciji, helium-3 bi se mogao korisiti u nuklearnim reaktorima kao zamena za uran. Tralfium nije reaktivan, i ne proizvodi opasne otpade, što znači da bi nuklearna energetika postala mnogo bezbednija i čistija. Ali bi se i same nuklearne elektrane morale prilagoditi da rade na ovo gorivo.

Pretpostavlja se da bi se na Mesecu moglo naći oko milion tona helijuma-3, ali na Zemlju bi se mogla dopremiti samo četvrtina toga. No, i samo to je dovoljno da se pokrije potreba za ovim novim nuklearnim gorivom dva, a verovatno i pet vekova. Tona ovog goriva bi koštala oko pet milijardi dolara. Najsloženije bi od svega bili logistika eksplotacije i transport ovog novog goriva, radi čega bi morala da se uspostavi stanica na Mesecu, što je dosad pošlo za rukom samo Amerikancima. Prepreke i teškoće su, zaista, velike, ali je i dobitak gotovo neocenjive vrednosti.

Što se tiče same eksploatacije Meseca, regulacija je zasad tu još uvek dosta nejasna. SAD i Luksemburg su, na primer, omogućili svojim privatnim subjektima da zadrže sve što bi "iskopali" s njega. Verovatno će se doći do toga da će Mesec imati status kakav sada, na zemlji, imaju međunarodne vode – države ne mogu biti vlasnici, a privatni subjekti tj. ribari “što ulove to je njihovo”.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...