Zaplovila ruska plutajuća nuklearka

U Petrogradu je, kako javlja AP, porinuta u vodu nuklearna centrala na vodi „Akademik Lomonosov“, koja je izazvala velike kontraverze u svetu. Najviše se ovom projektu suprostavljaju ekolozi, koji se boje posledica moguće katastrofe i nazivaju je „Ploveći Černobil“.

Centrala, koja se nalazi na plovećoj platformi, izgrađena je u brodogradilištu u Petrogradu, odakle je krenula morskim putem do Murmanska – preko Baltičkog, zatim Severnog i Norveškog mora, sve do Murmanska, gde će reaktori biti napunjena nuklearnim gorivom. U rad treba da bude puštena iduće godine.

„Lomonosov“ će, kako je najavljeno, biti stavljen u funkciju 2019. godine u gradiću Pevek, pored obala Čukotke na krajnjem istoku, a snabdevaće električnom energijom taj lučki grad i naftna postrojenja.

Izgradnju prve plutajuće nuklearke na Čukotki odobrila je, početkom ove godine, ruska državna ekspertska kuća „Glavgosekspertiza“ a ono što je čini posebnom je i činjenica da će to biti najsevernije takvo postrojenje na svetu.

„Ovo je prvi projekat mobilnih energetskih blokova kakvih sada nema u svetu. Rusija završava radove na glavnom plutajućem energetskom bloku „Akademik Lomonosov“. Projekat ima maksimalnu snagu više od 70 MVt. Grad Pevek je izabran kao mesto gde će biti bazirana buduća plutajuća nuklearka, koja bi trebalo da zameni postojeću Bilibinsku nuklearnu elektranu“, objasnio je Mihail Evgenijev, šef projekta ovog eksperimentalno-energetskog bloka za Sputnjik.

Evgenijev dalje navodi da su plutajuće nuklearke izvori energije budućnosti. Interesantne su još i po tome što su idealne za teško pristupačne i udaljene regione, a gde je energija neophodna za jedan ograničeni period, na primer za radove na izgradnji nekog trećeg objekta. Nakon što izgradnja bude gotova i time se iscrpi potreba za dodatnim izvorom energije, plutajući energetski blok može se premestiti na drugu lokaciju“, ističe naš sagovornik.

Evgenijev dodaje da je Rusija jedina zemlja koja ima flotu ledolomaca na nuklearni pogon i stoga poseduje referentne tehnologije, kao i neophodno iskustvo korišćenja mobilnih reaktora, ali i sve ono što je neophodno kako bi ceo proces bio maksimalno bezbedan po okolinu i ljudstvo.

„Ploveći energetski blokovi moći će da se primenjuju u regionima koji su veoma udaljeni od već postojećih mreža za snabdevanje energijom, a moći će i da vrše procese ’kogeneracije‘, to jest da,na primer desalinizuju morsku vodu“, objašnjava naš sagovornik.

Imajući u vidu da se radi o mobilnim izvorima energije, ove nuklearke bi bile idealne u rudarstvu, odnosno u slučajevima gde se ruda vadi blizu ili na samoj obali kao što je to slučaj u Indoneziji, Vijetnamu, Južnoafričkoj Republici, Gani, Meksiku, Brazilu, Peruu, Čileu...

Važno je pomenuti da ruska državna korporacija „Rosatom“ može da ponudi različita komercijalna rešenja za države koje već imaju razvijenu nuklearnu infrastrukturu, ali i za „početnike“,kojima je, na prvom mestu, važno da dobiju električnu energiju po što nižim cenama.

„Plutajući nuklearni energetski blokovi mogu se lako adaptirati za upotrebu u različitim klimatskim uslovima, za hladnu klimu krajnjeg severa ili vrele tropske uslove, a da pri tome ceo proces ostane i dalje maksimalno bezbedan. Ovo je posebno važno za one predele koji su skloni zemljotresima i opasnosti da potom dođe do cunamija“, ističe Evgenijev za Sputnjik.

Recimo i da je snagu plutajućih nuklearki, takođe, moguće prilagoditi svim potrebama kupca. Drugim rečima, svaki potencijalni kupac, odnosno budući korisnik, može dobiti ono što mu je potrebno u skladu sa jedinstvenim referentnim tehničkim predispozicijama.