Dron skenira elektroenergetsku mrežu

Upotreba bespilotnih letelica – dronova – u Srbiji je, kao i u svetu, doživela pravu ekspanziju, a zaposleni u Elektrodistribuciji Grocka uspeli su da dron iskoriste za bolje održavanje nadzemne distributivne elektromreže.

Nepristupačnost terena u kombinaciji sa velikom dužinom voda, uz nekvalitetnu bazu podataka i nedovoljno održavanje, neminovno vode do otežane mikrolokacije kvara.

Bespilotnom letelicom (kvadrokopterom) može da se preleti nadzemni vod u kvaru, mikrolokalizuje kvar i odmah upute dežurne ekipe da završe popravku u najkraćem roku. Tako su razmišljali i zaposleni u Elektrodistribuciji Grocka, koja organizaciono pripada ogranku Mladenovac. Ideju su dobili snimajući porodičnu proslavu jednim od dronova iz kategorije za koju nisu potrebne posebne dozvole. Videvši koliko pojedinosti ima na tim snimcima, zatražili su dozvolu da tokom redovne revizije nadzemnih vodova paralelno snime mrežu dronom, kako bi videli da li se takvi snimci mogu koristiti u radu. To je bila i prilika da uporede kvalitet podataka dobijen redovnom revizijom i kvalitet podataka sa snimaka dronom, posebno na nepristupačnim mestima.

Nadzemni vodovi su najslabija karika u sistemu distribucije električne energije i zato je važno da se u reviziji vodova ne preskoči nijedno mesto na trasi.

„Zbog konfiguracije terena, njiva i livada preko kojih prolaze trase naših vodova, neka područja su nepristupačna i često smo u situaciji da „ladom nivom“ ne možemo da priđemo stubu. Revizija takvih stubova je otežana i iziskuje mnogo napora i vremena, dugo pešačimo do njih noseći opremu u rukama. Baš na takvim mestima, u nepristupačnim delovima gde nam prolaze 1 i 10 kV mreže, želeli smo da u praksi, na terenu, proverimo mogućnosti ove letelice. Na probnim snimcima, koji su napravljeni dronom odlično se vidi svaki stub, sa svih strana i iz svih uglova, jasno se vide izolatori, nivo ulja u njima, kao i svaki kvar“, rekao je Dragan Stanković, glavni elektromonter za održavanje elektroenergetskih objekata (EEO) i mernih mesta (MM) u ED Grocka pri ogranku Mladenovac.

Da je i za zaposlene ovo bila novina u radu, koja ih je veoma zainteresovala, potvrđuje Vojislav Bjelobaba, glavni referent za pripremu i nadzor održavanja, objašnjavajući da dron ima ogromne mogućnosti.

„Dron može da se programira da na određenom rastojanju, na primer kod svakog stuba, pored video-snimka, koji teče neprekidno, napravi i fotografiju“, kaže Bjelobaba i pokazuje jednu takvu fotografiju, na kojoj se jasno vidi da u kablovskoj glavi nema dovoljno ulja. „Postoji i opcija da mu unapred obeležimo samo mesta koja treba da fotografiše. Pravi i panoramske snimke u rasponu od 180 ili 360 stepeni, kao što izgledaju Gulg mape (Google Maps).“

Mladi elektromonter Stefan Radovanović, zaposlen na privremenim i povremenim poslovima, pripada generaciji kojoj je ovakav način rada sasvim prihvatljiv pomaže kolegama svojim idejama, predlažući da, ako ovakav način rada bude dozvoljen, pomogne da se napravi video-snimak kompletne mreže.

Ideja i volje ne nedostaje, a ako korišćenje drona postane deo redovne procedure i dron opremi kamerom za evidentiranje „toplih mesta“, posao će se obavljati još lakše i brže.

Dozvole

I u Srbiji se dronovi sve više koriste, a za većinu mora da se ima potvrda o poznavanju vazduhoplovnih propisa, kao i dozvola Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Upotrebu dronova reguliše Zakon o vazdušnom saobraćaju, a od 1. maja 2016. godine na snazi je Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima. Samo manji, „najobičniji“ dronovi, težine do pola kilograma, sa maksimalnom visinom leta do 50 metara, brzinom do 30 metara u sekundi i doletom do 100 metara, mogu leteti bez potvrde i dozvole.