Naftaši se okreću novim tehnologijama

Velike naftne kompanije poput Statoila, Šela i Ševrona eksperimentiđu s novim rešenjima, u rasponu od bespilotnih letelica preko novih inženjerskih rešenja za bušotine do onih u području upravljanja podacima, kako bi smanjile troškove i prebrodile krizu, piše SEEbiz.

Cene nafte više su nego prepolovljene od sredine 2014. godine, prisiljavajući kompanije u sektoru na smanjenje troškova u milijardama dolara. Kako bi zaštitile dividende i sačuvale infrastrukturu, koja će im omogućiti povratak u utakmicu i rast kada se tržišta jednog dana oporave, odlučile su potražiti mogućnosti ušteda u novim tehnologijama i inženjerskim rešenjima.

Francuska naftna i gasna grupa Total objavila je da je za detaljne inspekcije na pojedinim naftnim poljima u Severnom moru počela koristiti bespilotne letelice.

U kompaniji Cyberhawk, koja je bila na čelu tog eksperimenta, kažu da su taj posao dosada obavljali inženjeri, viseći na užetu s vrtoglavih visina. Inspekcije bi sprovodio tim od 12 ljudi u sedam dvonedeljnih izlazaka na naftno polje, što znači da ih je trebalo prevesti na lokaciju i osigurati im smeštaj.

Bespilotne letelice obave taj posao u dva dana, uz 10 puta manje troškove, tvrdi osnivač Cyberhawka Malkolm Konneli, koji među klijentima izdvaja Ekson mobajl, Šel, Konoko Filips i Britiš Petroleum.

U Totalu nisu želeli navesti koliko su trajale inspekcije koje obavljaju timovi, odnosno one koje obavljaju bespilotne letelice, niti koliko su novca uštedeli.

Ogromno polje norveškog diva Statoila u Severnom moru Johan Sverdrup, na kojem proizvodnja treba da započne 2018. godine, ogledni je primer pokušaja naftne industrije da smanji troškove u eri jeftine nafte.

Statoil je smanjio troškove razvoja u prvoj fazi projekta za petinu u odnosu na procene s početka 2015. godine, na 99 milijardi kruna (12,2 milijarde dolara).

Uštede su najvećim delom ostvarene fokusiranjem, od samog početka, na najefikasniju tehnologiju i inženjerske nacrte, istakla je u razgovoru za Rojters tehnička direktorka Statoila Margaret Oevrum.

Čelnici naftnih kompanija tvrde da okretanje tehnologijama, koje više i nisu tako nove, pokazuje da je globalna industrija godinama pre krize rasipala novac, jer su joj cene nafte iznad 100 dolara donosile ogromnu zaradu i nisu ih podsticale na efikasni razvoj naftnih polja.

Tako su, na primer, pukim pronalaženjem efikasnije trase cevovoda, kojim će se nafta transportovati s polja Svedrup do rafinerije na kopnu troškovi smanjeni za milijardu kruna, navode u Statoilu.

Statoil je, takođe, razvio šablon za bušenje, po kojem će funkcionsati prvih osam bušotina na tom polju. Time će se ukupno vreme bušenja smanjiti za više od 50 dana, tvrde u norveškoj kompaniji, navodeći da će uštedetti oko 150 miliona kruna po bušotini očekivanih troškova vezanih za primenu tehnologije iz 2013. godine.

„Pojednostavljenje je bilo daleko najveći pokretač ušteda. Treba misliti u puno jednostavnijim okvirima i početi od početka, a onda polako razvijati stvar, umesto odmah krenuti s nečim velikim“, ističe Oevrum.

U Statoilu nisu želeli otkriti koliko su tačno uštedeli poboljšanom tehnologijom i inženjerskim rešenjima. Napominju tek da će delom zahvaljujući i tim inovacijama projekti na kojima je trebalo da započnu proizvodnju do 2022. godine donositi dobit i ako cene nafte budu iznosile 41 dolar za barel.

Šel je potražio rešenje u novom modelu cevi, koja će savijanjem apsorbovati kretanje mora i u plutajućoj platformi, koja će im, kako tvrde, omogućiti proizvodnju na ekstremnim dubinama.

Ševron koristi robota za brže čišćenje i proveru cevi naftovoda na polju Ersine u Severnom moru.

Tehnološke inovacije u naftnoj industriji čini „stotinu malih stvari“, tumači Alex Broks iz Kanakord dženujitija i zaključije: „Suština je u tome da na kraju imate znatno niže troškove.“