Nauka

Čuveni nemački filozof Jirgen Habermas nedavno je u Parizu govorio o „nesposobnim političarima i mračnim silama svetskog tržišta“, udario rukom o sto i uzviknuo: „Dosta više!“ Posle postavljanja vlasti u Grčkoj i Italiji, nedemokratski i bez izbora, Brisel je prekjuče uveo strože fiskalne mere a Sarkozi najavio poseban sporazum 17 zemalja evrozone, upravo zato što Britanci nisu glasali „za“. Tržište je smenilo premijere a ne protesti i štrajkovi, navodi francuski profesor Dominik Ruso i kaže: „Marks bi se samo nasmejao“ (foto: Udruženim snagama, Sarkozi i Merkel)

Od početka godine zatvoreno 10.800 preduzeća. Nije tačno da nailazi drugi talas krize kada nismo isplivali ni iz prvog, tvrde ekonomisti na savetovanju „Poslovanje privrede Srbije u uslovima krize i javna potrošnja“

Vrlo su velike šanse da se ekonomska i društvena kriza još osetnije poveća i da se novim visokim zaduživanjem zemlje - bitno smanje mogućnosti pozitivnog preokreta u narednim godinama (referat sa naučnog skupa 23. novembra u Privrednoj komori Beograda o svetskoj i domaćoj krizi)

Posle objavljivanja izvešaja IAEA o pripremi iranske a-bombe otkriveno da je, navodno, fizičar koji danas živi u Ukrajini, imao ključnu ulogu u obuci iranskih stručnjaka za nuklearni program (foto: da li će izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju poslužiti samo za novi pritisak na Iran?)

Kao i u Jugoslaviji, članice EU optužuju jedna drugu i tvrde da su iskorišćene. Jugoslavija se raspala posle deset godina ekonomske stagnacije, videćemo koliko će stagnirati Evropska unija, ocenio Jože Mencinger

Sa stavovima ubeđenog i strasnog neoliberala, kakav je kolega Ljubomir Madžar, možda je ranije i imalo nekog smisla polemisati, ali je danas istorijska praksa stavila tačku na teorijske sporove o neoliberalizmu

Diskusioni prilog za raspravu o strateškim pitanjima institucionalne izgradnje (uvodno izlaganje na savetovanju ekonomista održanom u petak 17. juna u Beogradu)

Srpski ekonomisti o ulozi države u privredi, konceptu neoliberalizma i tome da li je došao njegov kraj

Krajem 2000. godine još nije bilo jasno kakav će se koncept privrednih (i društvenih) reformi usvojiti i koje će se ličnosti naći na najvažnijim funkcijama, tj. u vladi i Narodnoj banci gde će se kreirati koncept privrednih reformi i mera ekonomske politike. Nažalost, početkom 2001. godine pokazalo se da su se na tim mestima našli stručno, a u nekim slučajevima i moralno, vrlo problematične ličnosti (međunaslovi - redakcijski, naslovi poglavlja - autorski-italik, bold)

Sve zemlje Zapadnog Balkana (sem Albanije) su u 2010. godini imale nivo BDP oko ili ispod nivoa iz daleke 1989.