Poljoprivreda na prekretnici (1): Sadržaj za one koji odlučuju

prevela Dijana Marković

IAASTD – Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj (tekstualni deo izveštaja UN, prevod na srpski jezik na predlog Ratka Karolića, prvi nastavak)
(ilustracija: početna strana ovog izveštaja na Internetu)

Predgovor

Cilj Međunarodne procene poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj (IAASTD - International Assessment of Agricultural Knowledge, Science and Technology for Development) bio je da proceni uticaje prošlog, sadašnjeg i budućeg poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije na:

- smanjenje gladi i siromaštva,

- poboljšanje života na selu i zdravlje ljudi, i

- ravnopravni, socijalni, ekološki i ekonomski održiv razvoj.

IAASTD je pokrenut 2002. godine od strane Svetske banke i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations - FAO) kao globalni konsultativni proces kako bi se utvrdilo da li je bila potrebna međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije.

Klaus Tupfer, izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) otvorio je prvi međunarodni plenarni sastanak (30. avgust-3. septembar 2004.) u Najrobiju, Kenija, tokom kojeg su učesnici pokrenuli detaljan proces proučavanja, pripreme skiciranja i proces ocenjivanja.

Rezultati ovih procena su globalni izveštaj i pet sub-globalnih izveštaja; globalni i pet sub-globalnih sažetaka za one koji odlučuju; i Sintezni izveštaj sa rezimeom koji sagledava pitanje sa više strana.

Sažetci za one koji odlučuju i Sintezni izveštaji posebno obezbeđuju opcije za delovanje vladama, međunarodnim agencijama, akademijama, istraživačkim organizacijama i drugim donosiocima odluka širom sveta.

Izveštaji se zasnivaju na radu stotina stručnjaka iz svih regiona sveta koji su učestvovali u pripremi i procesu ocenjivanja. Kao što je i običaj za mnoge takve procene, uspeh zavisi pre svega od posvećenosti, entuzijazma i saradnje tih stručnjaka u mnogo različitih ali povezanih disciplina.

Procene predstavljaju sinergiju tih međusobno povezanih disciplina koje dozvoljavaju IAASTD da stvori jedinstveni, interdisciplinarni regionalni i globalni proces.

Koristimo ovu priliku da izrazimo duboku zahvalnost autorima i ocenjivačima svih izveštaja-njihova posvećenost i konstantni trud učinili su proces uspešnim.

Zahvaljujemo se Upravnom odboru za izvlačenje najvažnijih zaključaka kosultativnog procesa u preporuke na plenarnoj sednici, IAASTD birou za njihovu savetodavnu ulogu tokom procene i radu onih u proširenom sekretarijatu.

Posebno bi želeli da se zahvalimo kosponzorskim organizacijama Globalnom fondu za zaštitu životne sredine (GEF) i Svetskoj banci za njihov finansijski doprinos kao i FAO, UNEP i Organizaciji ujedinjenjih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) za njihovu kontinuiranu podršku ovog procesa putem premeštanja osoblja.

Sa zahvalnoću odajemo priznanje vladama i organizacijama koje su doprinele Multidonatorskoj fondaciji (Australija, Kanada, Evropska komisija, Francuska, Irska, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija) i fondaciji Ujedinjenjih nacija. Takođe, se zahvaljujemo vladama koje su na drugačije načine obezbedile podršku članovima biroa, autorima i ocenjivačima.

Pored toga, Finska je obezbedila direktnu podršku sekretarijatu. IAASTD je posebno bio uspešan u povezivanju velikog broja stručnjaka iz zemalja u razvoju sa zemljama sa ekonomijama u tranziciji; fondacija je omogućila finansijsku pomoć za njihova putovanja na sastanke IAASTD.

Takođe bi želeli posebno da spomenemo regionalne organizacije koje su ugostile regionalne koordinatore i osoblje i pružile podršku u upravljanju i odvojile vreme kako bi se osigurao uspeh ovog poduhvata: Afrički centar za tehnološke studije (ACTS) u Keniji, Inter-američki institut za saradnju u oblasti poljoprivrede (IICA) u Kostarici, Međunarodni centar za poljoprivredna istraživanja u suvim oblastima (ICARDA) u Siriji i Svetski centar za ribe u Maleziji.

Završni Međunarodni plenarni sastanak u Johanesburgu, Južnoj Africi je 7. aprila 2008. godine otvorio Akim Stajner, izvršni direktor UNEP-a.

Na ovom plenarnom sastanku prihvaćeni su Izveštaji i odobreni sažetci za donosioce odluka kao i Izvršni sažetak Sintetičkog izveštaja od strane velike većine vlada.

Kopredsednici

Hans H. Herren

Judi Wakhungu

Direktor

Robert T. Watson


Sadržaj za one koji odlučuju

Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj (IAASTD): Oko 400 svetskih stručnjaka, nakon nominacija od strane interesnih grupa, izabrano je kako bi pripremili IAASTD izveštaj (sačinjen od globalnog i pet sub-globalnih procena)

Tim koji je pisao: Nienke Beintema (the Netherlands), Deborah Bossio (USA), Fabrice Dreyfus (France), Maria Fernandez (Peru), Ameenah Gurib-Fakim (Mauritius), Hans Hurni (Switzerland), Anne-Marie Izac (France), Janice Jiggins (UK), Gordana KranjacBerisavljevic (Ghana), Roger Leakey (UK), Washington Ochola (Kenya), Balgis Osman-Elasha (Sudan), Cristina Plencovich (Argentina), Niels Röling (the Netherlands), Mark Rosegrant (USA), Erika Rosenthal (USA), Linda Smith (UK)

Izjava vlada

Sve zemlje prisutne na završnoj međuvladinoj plenarnoj sednici održanoj u Johanesburgu, Južnoj Africi u aprilu 2008. Godine, pozdravljaju rad IAASTD i originalnost ovog nezavisnog mnogointeresnog i multidisciplinarnog procesa, i veličinu izazova pokrivanja širokog spektra složenih pitanja. Prisutne vlade prihvatile su globalni i sub-globalne izveštaje - zaključke studija koje je radilo mnoštvo naučnika, stručnjaka i stručnjaka za razvoj. Izveštaji se slažu u tome da su poljoprivredno znanje, nauka i tehnologija za razvoj od izuzetne važnosti i oni, takođe, pružaju raznovrsnost pogleda na neka pitanja.

Sve zemlje gledaju na te izveštaje kao na dragocen i važan doprinos našem razumevanju poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj, prepoznavajući potrebu za daljim produbljivanjem našeg razumevanja izazova koji slede. Ova procena je konstruktivna inicijativa i značajan doprinos koji bi sve vlade trebalo da prihvate ubuduće kako bi osigurale napredak u sticanju znanja o poljoprivredi, nauci i tehnologiji da bi se postigli ciljevi razvoja i održivosti za smanjenje gladi i siromaštva, poboljšanje seoske egzistencije i ljudskog zdravlja i da olakša ravnopravani, društveni, ekološki i ekonomski održivi razvoj.

U sladu sa navedenom izjavom sledeće vlade su odobrile Opšti sažetak za one koji odlučuju:

Jemenija, Azerbejdžan, Bahrein, Bangladeš, Belize, Benin, Butan, Bocvana, Brazil, Kamerun, Kina (Narodna Republika), Kostarika, Kuba, Demokratska Republika Kongo, Dominikanska Republika, El Salvador, Etiopija, Finska, Francuska, Gambija, Gana, Honduras, Indija, Iran, Irska, Kenija, Kurdistan, Laoska Narodna Demokratska Republika, Liban, Libijska Arapska Džamahirija, Maldivi, Republika Moldavija, Mozambik, Namibija, Nigerija, Pakistan, Panama, Paragvaj, Filipini, Poljska, Republika Palau, Rumunija, Saudijska Arabija, Senegal, Solomonska ostrva, Svazilend, Švedska, Švajcarska, Ujedinjena Republika Tanzanija, Timor-Leste, Togo, Tunis, Turska, Uganda, Ujedinjeno kraljevstvo Velike Bitanije, Urugvaj, Vijetnam, Zambia (58 zemalja).

Prilikom odobravanja navedene izjave sledeće vlade nisu u potpunosti odobrile Opšti sažetak za one koji odlučuju i njihove primedbe su ušle u aneks: Australija, Kanada i Sjedinjene Američke Države, (tri države)

Istorijat

Avgusta 2002. godine Svetska Banka i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija pokrenule su globalni konsultativni proces kako bi odredile da li je međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije (AKST - agricultural knowledge, science and technology) bila potrebna. Ovo je bilo podstaknuto diskusijom Svetske banke sa privatnim sektorom i nevladinim organizacijama (NVO) o stanju naučnog razumevanja biotehnologije i specifičnih transgenetskih vrsta. Tokom 2003. godine održano je jedanaest konsultacija koje su bile nadgledane od strane međunarodnog multiinteresnog Upravnog odbora i u kojima je učestvovalo više od 800 učesnika iz svih relevantnih interesnih grupa, na primer vlada, privatnog sektora i civilnog društva.

Na osnovu tih zaključaka Upravni odbor je na međuvladinom Plenarnom sastanku u Najrobiju, septembra 2004. godine preporučio da je potrebna međunarodna procena uloge poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije (AKST) u smanjenju gladi i siromaštva, u poboljšanju seoskih uslova života i olakšavanju ekološkog, društvenog i ekonomskog održivog razvoja.

Pojam Međunarodne procene poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj (IAASTD) usvojen je kao više tematski, multiprostorni, multivremenski, međuvladin proces sa multiinteresnim biroom, zajednički spozorisan od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija(FAO), Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF), Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP), Programa Ujedinjenjih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

IAASTD upravljačka struktura je jedinstveni hibrid međuvladinog panela koji se bavi klimatskim promenama (IPCC) i nevladine milenijumske procene ekosistema (MA). Interesni sastav biroa je dogovoren na Međunarodnom plenarnom sastanku na niovou vlada u Najrobiju; i njegov sastav je uravnotežen po geografskom interesnom kriterijumu sa 30 vlada i 30 predstavnika civilnog društva (nevladine organizacije, proizvođačke i potrošačke grupe, predstavnici privatnog sektora i međunarodne organizacije) kako bi se osiguralo da svi oni imaju vlasništvo nad samim procesom i nalazima.

Oko 400 svetskih stručnjaka je izabrano od strane biroa, nakon nominacija od strane interesnih grupa, kako bi pripremili IAASTD izveštaj (sačinjen od globalnog i pet sub-globalnih procena). Ti stručnjaci su radili samostralno i nisu predstavljali nijednu posebnu interesnu grupu. Dodatni pojedinci, organizacije i vlade bile su uključene u proces osenjivanja.

Ciljevi razvoja i održivosti IAASTD usvojeni su na prvoj međunarodnoj plenarnoj sednici i u skladu su, u užem smislu, sa Milenijumskim razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija (MDGs): smanjenje gladi i siromaštva, poboljšanje seoskih uslova života i zdravlja ljudi i omogućavanje ravnopravnog, društvenog, ekološkog i ekonomskog održivog razvoja. Realizacija ovih ciljeva zahteva da se prizna multifunkcionalnost poljoprivrede: izazov je istovremeno ispuniti ciljeve razvoja i održivosti dok povećavate poljoprivrednu proizvodnju.

Ispunjavanje ovih ciljeva treba biti postavljeno u kontekstu brzog menjanja sveta urbanizacije, rastućih nejednakosti, migracija ljudi, globalizacije, menjanja načina ishrane, klimatskih promena, ekološke degradacije, i u trendu kretanja ka korišćenju biogoriva i neprekidnom rastu broja stanovništva na zemlji.

Ti uslovi utiču na lokalnu i globalnu bezbednost hrane i vrše pritisak na proizvodne kapacitete i ekosisteme. Stoga postoje do sada nesagledivi izazovi u obezbeđivanju hrane u okviru globalnog trgovinskog sistema gde postoje i drugi koji se nadmeću za poljoprivredne i druge prirodne resurse. Sam AKST ne može da reši te probleme koji su izazvani složenim političkim i društvenim kretanjima, ali može dosta da doprinese u ispunjenju ciljeva razvoja i održivosti. Nikada ranije nije bilo važnije za svet da generiše i koristi AKST.

S obzirom da se ova procena koncentriše na glad, siromaštvo i život, IAASTD obraća posebnu pažnju na trenutnu situaciju, pitanja i potencijalne mogućnosti da preusmeri trenutni AKST sistem kako bi poboljšao situaciju za siromašne seljake, pogotove male farmere, seosku radnu snagu i druge sa ograničenim resursima.

Bavi se pitanjima bitnim za formulisanje politike i obezbeđuje informacije za one koji odlučuju, koji se suočavaju sa suprotstavljenim stavovima o spornim pitanjima kao što su posledice povećanja proizvodnje po životnu sredinu, uticaj transgenetskih useva na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, posledice razvoja bioenergije na životnu sredinu i na dugoročnu raspoloživost i cenu hrane, kao i implikacije klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju.

Biro se složio da obim procene treba da ide izvan uskih granica nauke i tehnologije (S&T) i trebalo bi da obuhvati i druge tipove relevantnih znanja (na primer, znanje koje imaju poloprivredni proizvođači, potrošači i neposredni potrošači) i da bi trebalo, takođe, da proceni ulogu institucija, organizacija, vlada, tržišta i trgovina.

IAASTD je multidisciplinarni i multiinteresni poduhvat koji zahteva korišćenje i integraciju informacija, alata i modela iz drugačijih paradigmi znanja, uključujući i lokalo i tradicionalno znanje.

IAASTD ne zastupa određene politike ili prakse, već ocenjuje glavne probleme sa kojima se suočava AKST i ukazuje ka nizu AKST mogućnosti da se preduzme neka akcija koja će omogućiti ostvarivanje ciljeva razvoja i održivosti.

To je za politiku bitno ali nije obavezno. Ovde se integrišu naučne informacije o raznim temama koje su ključno međusobno povezane, ali se njima bavi nezavisno, na primer poljoprivreda, siromaštvo, glad, ljudsko zdravlje, prirodni resursi, životna sredina, razvoj i inovacije. To će omogućiti onima koji odlučuju, da prošire znanje koje će imati uticaja na donošenje odluka koje se tiču politike i upravljanja pitanjima koja su prethodno posmatrana izolovano. Znanje dobijeno iz istorijskih analiza (obično u proteklih 50 godina) i analiza nekih budućih razvojnih mogućnosti do 2050. godine stvara osnovu za procenjivanje mogućnosti za delovanje na nauku i tehnologiju, razvoj kapaciteta, institucije i politiku, i investicije.

IAASTD se vodi u skladu sa otvorenim, transparentnim, reprezentativnim i legitimnim procesom; zasniva se na dokazima; prezentira opcije pre nego što preporučuje; procenjuje različite lokalne, regionalne i globale perspektive; predstavlja različita gledišta, priznavajući da može biti više od jedne interpretacije istih dokaza zasnovanih na različitim gledištima u svetu; i identifikuje ključne naučne nejasnoće i oblasti na kojima bi istraživanje moglo biti fokusirano kako bi se unapredili razvojni i održivi ciljevi.

IAASTD je sastavljen od globalne procene i pet sub-globalnih procena: Centralna i Zapadna Azija i Severna Afrika – CWANA; Istočna i Južna Azija i Pacifik – ESAP; Latinska Amerika i Karibi – LAC; Severna Amerika i Evropa – NAE; podsaharska Afrika – SSA.

Ona (1) procenjuje generacije, pristup, rasprostranjenost i korišćenje javnog i privatnog sektora AKST u vezi sa ciljevima, koristeći lokalno, tradicionalno i formalno znanje; (2) analizira postojeće i nove tehnologije, prakse, politike i institucije i njihov uticaj na ciljeve; (3) pruža informacije za one koji odlučuju u različitim civilnim društvima, privatnim i javnim organizacijama, o opcijama unapređenja politike, prakse, institucionalnih i organizacionih aražmana kako bi se omogućilo da AKST ispuni ciljeve; (4) okuplja veliki broj interesnih grupa (potrošači, vlade, međunarodne agencije i istraživačke organizacije, nevladine organizacije, privatni sektor, proizvođači, naučna zajednica) koje su uključene u poljoprivredni sektor i ruralni razvoj kako bi razmenili svoja iskustva, gledišta, razumevanje i viziju za budućnost i (5) imenuje mogućnosti za buduće javne i privatne investicije u AKST. Pored toga, IAASTD će poboljšati lokalni i regionalni kapacitet da projektuje, implementira i koristi slične procene.

U ovoj proceni poljoprivreda je posmatrana u najširem smislu koji uključuje proizvodnju hrane, stočne hrane, gorivo, vlakna i druge proizvode, uključujući sve sektore od proizvodnje inputa (na primer seme i đubrivo) do potrošnje proizvoda.

Međutim, kao i u svim procenama, neke teme su manje obrađene od drugih (na primer stočarstvo, šumarstvo, ribarstvo i poljoprivredni sektor malih ostrvskih zemalja i poloprivredni inženjering), uglavnom zavisno od stručnosti izabranih autora.

Prvobitno je biro odobrio poglavlje o mogućoj budućnosti (vežba predviđanja), ali je kasnije postignut dogovor za brisanje ovog poglavlja u korist jednostavnijih projekcionih modela. Slično tome, biro je odobrio poglavlje o razvoju kapaciteta, ali ovo poglavlje je izostavljeno i ključne poruke integrisane u drugim poglavljima.

Nacrt izveštaja IAASTD podrvgnut je dvema rundama ocenjivanja od strane vlada, organizacija i pojedinaca. Ti nacrti su bili postavljeni na veb stranicama koje su imale slobodan pristup i bile otvorene za komentarisanje. Autori su revidirali nacrte na osnovu brojnih komentara, uz pomoć urednika revizije koji su bili odgovorni za obezbeđivanje da komentari na odgovarajući način budu uzeti u obzir.

Jedno od najtežih pitanja kojima su autori morali da se bave bile su kritike da je izveštaj previše negativan. U naučnom ocenjivanju koje se zasniva na empirijskom dokazu, uvek je teško nositi se sa takvim komentarima jer je potrebno da se definišu kriterijumi kako bi se nešto proglasilo suviše negativnim ili pozitivnim.

Druga poteškoća je bila reagovanje na sukobljenja gledišta koja su izneli ocenjivači. Razlika u stavovima nije bila iznenađujuća, s obzirom na spektar interesa i perspektiva interesnih grupa. Stoga je jedan od ključnih zaključaka IAASTD taj da postoje raznovrsna i sukobljenja tumačenja prošlih i aktuelnih događaja, koja treba da budu priznata i poštovana.

Globalni i sub-globalni sažetci za one koji odlučuju i Izvršni sažetak Sinteznog izveštaja odobreni su na Međuvladinom plenarnom sastanku aprila 2008. godine. Sintezni izveštaj objedinjuje ključne nalaze iz globalnih i sub-globalnih procena, i fokusira se na osam tema koje je biro odobrio: bioenergiju; biotehnologiju; klimatske promene; zdravlje ljudi; upravljanje prirodnjim resursima; tradicionalno znanje i inovacije zasnovane na zajednicama; trgovina i tržišta; i žene u poljoprivredi.

IAASTD se zasniva na skorašnjim procenama i izveštajama koji su obezbedili dragocene informacije koje su bitne za poljoprivredni sektor, i dodaje im na vrednosti, ali ti izveštaji i procene nisu se posebno fokusirali na buduću ulogu AKST, institucionalne dimenzije i multifunkcionalnost poljoprivrede.

To su: FAO Stanje prehrambene nesigurnosti u svetu (godišnje); Međuakademski izveštaj Saveta: Realizacija obećanja i potencijala afričke poljoprivrede (2004); UN Milenijumski projekat radne grupe za glad (2005); Milenijumska procena ekosistema (2005); CGIAR Strategija naučnog Saveta i vežba u određivanju prioriteta (2006); Sveobuhvatna procena upravljanja vodnim resursima u poljoprivredi: Vodeća politička ulaganja u vodu, hranu, sredstva za život i životnu sredinu (2007); Međuvladin panel o izveštajima o klimatskim promenama (2001 i 2007); UNEP Četvrti Izgledi globalne životne sredine (2007); Izveštaj o svetskom razvoju Svetske banke: Poljoprivreda za razvoj (2007); IFPRI Indeksi globalne gladi (godišnje); i Unutrašnji izveštaj Svetske banke o ulaganjima u SSA (2007).

Finansijska podrška je pružena IAASTD od strane ko-sponzorskih agencija, vlada Australije, Kanade, Finske, Francuske, Irske, Švedske, Švajcarske, SAD i Velike Britanije i Evropske komisije. Pored toga, mnoge organizacije obezbedile su podršku u robi. Autori i urednici svoje usluge uglavnom nisu naplatili.

Globalni i sub-globalni sažetci za one koji odljučuju i Sintezni izveštaj pisani su za veliki broj interesnih grupa, odnosno kreatora vladine politike, privatni sektor, nevladine organizacije, proizvođačke i potrošačke grupe, međunarodne organizacije i naučnu zajednicu. Ne postoje preporuke, samo mogućnosti da se preduzme neka akcija. Mogućnosti da se preduzme neka akcija nisu poređane po prioritetu zato što će različite interesne grupe birati različite mogućnosti, jer svaka interesna grupa ima različite liste prioriteta i odgovornosti i rade u različitim društvenoekonomskim i političkim okolnostima.

Ključni nalazi

1. Poljolprivredno znanje, nauka i tehnologija (AKST) su tokom vremena doprineli značajnom povećanju poljoprivredne proizvodnje, doprinoseći bezbednosti hrane. Ovo je prvenstveno postignuto snažnim fokusiranjem na povećanje prinosa sa poboljšanom germplazmom i poboljšanim inputima (voda, agrohemikalije) i mehanizacijom. Ova povećanja u proizvodnji doprinela su neto povećanju u globalnoj dostupnosti hrane po osobi: od 2.360 kalorija tokom 60-ih do 2.803 kalorija po osobi dnevno tokom 90-ih, u vreme kada se svetska populacija značajno povećala.

2. Ljudi su širom regiona neravnomerno ostvarili korist od povećanja tih prinosa, delom i zbog različitih organizacionih kapaciteta, društveno-kulturnih faktora i institucionalnih i političkih okruženja. Dok se u Južnoj Aziji procenat ljudi koji žive u siromaštvu (ispod dva američka dolara dnevno) smanjio sa 45 na 30 odsto, u podsaharskoj Africi (SSA), na prmer, taj procenat (oko 50 odsto) ostao je isti tokom poslednjih 20 godina. Dodata vrednost po poljoprivrednom radniku 2003. godine u zemljama OECD je bila 23.081 dolara sa stopom rasta od 4,4 odsto za period 1992-2003. Za SSA te cifre iznose 327 dolara i 1,4 odsto.

3. Naglasak na povećanje prinosa i produktivnosti je u nekim slučajevima imao negativne posledice po održivosti životne sredine. Niko nije predvideo te posledice koje su se događale tokom vremena i neke su se dogodile van tradicionalnih poljoprivrednih granica. Na primer, 1,9 milijardi hektara (i 2,6 milijardi ljudi) danas je pogođeno značajnim stepenom degradacije zemljišta.

Pre pedeset godina povlačenje vode iz reka iznosilo je jednu trećinu od onoga koliko iznosi danas: trenutno 70 odsto globalnog povlačenja slatke vode (2.700 kilometara kvadratnih – 2,45 odsto padavina) može se pripisati poljoprivrednom navodnjavanju, što je u nekim slučajevima izazvalo salinizaciju. Oko 1,6 milijardi ljudi živi u basenima koji su oskudni vodom. Poljoprivreda doprinosi emitovanju oko 60 odsto emisija ljudskog porekla, metana (CH4) i oko 50 procenata emisija azot oksida (N20).

Neprikladno đubrenje dovelo je do eutrofikacije i pojave velikih mrtvih zona u brojnim priobalnim oblastima, na primer Meksičkom zalivu, i u nekim jezerima, a neodgovarajuća upotreba pesticida dovela je do zagađenja podzemnih voda i drugih efekata, na primer, gubitak biodiverziteta.

4. Ekološki nedostaci poljoprivredne prakse, povezani sa lošim socioekonomskim uslovima, stvaraju začarani krug u kojem siromašni, mali poljoprivrednici moraju da krče šumu i koriste novo zemljište, često lošeg kvaliteta, tako povećavajući seču šuma i ukupnu degradaciju. Gubitak plodnosti zemljišta, erozije zemljišta, slom u agroekološkim funkcijama rezultirali su malim prinosima i napuštanjem zemljišta, krčenjem šuma i čak sve većem kretanju ka zemljištu lošeg kvaliteta, uključujući strme padine.

Postojeći, multifunkcionalni sistemi koji minimalizuju te probleme nisu bili dovoljno prioritetni za istraživanje. Isuviše malo se prepoznaju funkcije ekosistema koje dovode do ublažavanja uticaja na životnu sredinu.

Multifunkcionalnost

Termin multifunkcionalnost nekada se shvatao kao da ima implikacije na trgovinu i protekcionizam. To nije definicija koja se ovde koristi. U IAASTD multifunkcionalnost se koristi isključivo kako bi se izrazila neizbežna međupovezanost različitih uloga i funkcija poljoprivrede. Koncept multifunkcionalnosti prepoznaje poljoprivredu kao višeizlaznu delatnost koja proizvodi ne samo robu (hranu, stočnu hranu, vlakna, biogoriva, medicinske proizvode i ukrasno bilje), već, takođe, i stvari koje nisu roba kao što su servisi životne sredine, prednosti pejzaža i kulturna baština.

Radna definicija koja je predložena od strane OECD, a koju koristi IAASTD, povezuje multifunkcionalnost sa posebnim karakteristikama procesa poljoprivredne proizvodnje i njegovih autputa: (1) brojnu robu i proizvode koji nisu roba, zajedno proizvodi poljoprivreda; i (2) neki proizvodi koji nisu roba mogu da pokazuju karakteristike spoljašnjih ili javnih dobara, tako da tržište za ovakvu robu funkcioniše loše ili ne postoji uopšte.

Upotreba termina bila je kontrovezna i osporena u globalnim trgovinskim pregovorima, i bila je usredsređana na to da li su poljoprivredne subvencije kojima se pokušavaju kontrolisati cene na svetskom poljoprivrednom tržištu (trade-distorting agricultural subsidies) potrebne za funkcionisanje poljoprivrede. Pristalice tvrde da trenutni obrasci poljoprivrednih subvencija, međunarodne trgovine i povezanih političkih okvira ne stimulišu tranziciju ka ravnopravnom odnosu u poljoprivredi i trgovini hranom, niti ka održivom prehrambenom sistemu, kao i sistemima obrade zemlje i doveli su do obrnutih od željenih efekata na prirodne resurse i agroekologiju kao i na ljudsko zdravlje i ishranu.

Protivnici tvrde da će pokušaji da se isprave ti ishodi pomoću instrumenata koji su povezani sa trgovinom oslabiti efikasnost poljoprivredne trgovine i dovesti do dalje nepoželjne distorzije tržišta; pristup koji oni preferiraju je da se bave spoljnim troškovima i negativnim uticajima na siromaštvo, životnu sredinu, zdravlje ljudi i ishranu na druge načine.

5. Predviđanja zasnovana na nastavljanju postojećih politika i praksi ukazuju na to da će globalne demografske promene i modeli koji menjaju raspodelu prihoda, u narednih 50 godina dovesti do različitih modela potrošnje hrane i povećane potražnje za hranom. U posmatranom periodu, predviđa se da će se globalna potražnja za žitaricama povećati za 75 odsto između 2000. i 2050. godine a očekuje se da će se globalna potražnja mesa udvostručiti. Predviđa se da će više od tri četvrtine rasta potražnje i u žitaricama i mesu biti u zemljama u razvoju.

Predviđanja ukazuju na moguće pooštravanje svetskih tržišta hrane sa sve većom oskudicom resursa koji nepoljovno utiču na siromašne potrošače i siromašne proizvođače. Sve u svemu, predviđa se da će trenutni odnosi trgovine i politike, i oskudica u vodi i zemljištu, zajedno sa predviđenim klimatskim promenama - ograničiti rast u proizvodnji hrane.

6. Poljoprivreda funkcioniše u okviru složenih sistema i multifunkcionalna je po svojoj prirodi. Multifunkcionalni pristup za implementiranje AKST će poboljšati njen uticaj na glad i siromaštvo, poboljšavajući ishranu ljudi i život na pravedan, ekološki, društveno i ekonomsko održiv način.

7. Porast i jačanje AKST ka agroekološkim naukama doprineće rešavanju problema životne sredine dok će se istovremeno održavati i povećavati produktivnost. Formalna, tradicionalna i zasnovana na zajednici, AKST treba da odgovori sve većem pritisku na prirodne rezerve, kao što su smanjenje dostupnosti i pogoršanje kvaliteta vode, degradiranje zemljišta i pejzaža, gubitak biodiverziteta i funkcija agroekosistema, degradacija i gubitak šumskog pokrivača i degradiranje morskih i priobalnih lovišta ribe. Poljoprivredne strategije bi, takođe, trebalo da uključe ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene baste i prilagođavanje klimatskim promenama koje su izazvali ljudi.

8. Jačanje i preusmeravanje stvaranja i isporuke AKST doprineće rešavanju širokog spektra stalnih socioekonomskih nejednakosti. To podrazumeva smanjenje rizika od konflikata koji su posledica polaganja prava na zemljišne i vodne resurse od strane različitih zaiteresovanih; pomaganje pojedincima i zajednicama u borbi sa endemskim i epidemijskim ljudskim i životinjskim bolestima i njihovim posledicama; rešavanje problema i šansi koji su povezani sa lokalnim i međunarodnim tokovima sezonskih radnika; i poboljšanje pirstupa informacijama, obrazovanju i tehnologijama u siromašnim oblastima i narodima, naročito ženama. Takvo preusmeravanje i jačanje zahteva detaljno, otvoreno i transparentno angažovanje svih interesnih grupa.

9. Veće i efikasnije angažovanje žena i korišćenje njihovog znanja, veština i iskustva dovešće do većeg napretka u smislu ostvarivanja održivosti i razvojnih ciljeva a jačanje i preusmeravanje AKST da se bave pitanjima koja su vezana za pol pomoćiće da se postigne sve to. Žene uključene u proces poljoprivredne proizvodnje su imale manje koristi od AKST od svih muškaraca a siromašne žene najmanje od svih. Napori da se uklone uporne predrasude o njihovom pristupu proizvodnim resursima i dobrima, profesionalnoj edukaciji i obuci, informacijama i proširenju usluga, naišli su na ograničen uspeh.

Faktori koji obeshrabruju kako bi se preduzela odlučnija akcija da bi se osnažila pozicija žena su društvene, operativne i prepreke vezane za zvaničnu politiku koje se nalaze na putu ravnopravnijeg napretka, kao i privatni i javni troškovi takvog nejednakog obrasca razvoja.

10. Mnogi izazovi sa kojima se sada suočava poljoprivreda ali, i u budućnosti će, zahtevaće inovativniju i integrisaniju primenu postojećeg znaja, nauke i tehnologije (formalnog, tradicionalnog i zasnovanog na lokalnoj zajednici) kao i nove pristupe za upravljanje poljoprivredom i prirodnim resursima. Upravljanje poljoprivrednim zemljištem i biodiverzitetom, kao i hranljivim materijama, štetočinama i vodom, i sposobnost da se odgovori na ekološke stresove kao što su klimatske promene - mogu biti poboljšani tradicionalnim i lokalnim sistemom znanja i postojećom tehnolohijom. Tehnološke opcije kao što su novi genotipovi useva, stoke, ribe i drveća i napredak u uzgajanju biljaka, stoke i ribe, napredak u biotehnologijama, daljinskom očitavanju, agroekologiji, agrošumarstvu, integrisanom upravljanju štetočinama i hranljivim materijama i napredak u informacionim i komunikacionim tehnologijama stvoriće prilike za poljoprivredu koja će efikasnije iskorišćavati resurse i biti bolje prilagođana lokaciji.

11. Neki izazovi će se rešiti prvenstveno razvojem i odgovarajućom primenom novih AKST i AKST koji su u nastajanju. Takav AKST može da doprinese u nastavku rešenja pod uslovom da su odgovarajuće institucije i kapaciteti na svom mestu.

Primeri uključuju borbu protiv bolesti stoke, na primer razvojem vakcina; smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede; smanjenje osetljivosti poljoprivredog procesa u odnosu na klimatske promene; smanjenje velike zavisnosti poljoprivrede i robnih lanaca od fosilnih goriva; i bavljene složenim socioekonomskim pitanjima koja se tiču lokalnih, nacionalnih i međunarodnih javnih dobara.

12. Usmerenje na male poljoprivredne sisteme izgrađivanjem javnog i privatnog partnerstva, poboljšanim javnim istraživanjem i proširenjem investicija, pomaže u realizaciji postojećih mogućnosti. Jačanjem participativnog istraživanja i postojećih partnerstava, lokalne vlade koje su razvojno orijentisane i institucije kao što su korporacije, poljoprivredne organizacije i poslovna udruženja, naučne institucije i sindikati, podržavaju male proizvođače i preduzetnike kako bi uhvatili i dodali vrednost postojećim mogućnostima na samoj farmi posle žetve i u seoskim poduhvatima koji nisu vezani za poljoprivredne poslove.

U nekim slučajevima, mogućnosti leže u tim malim poljoprivrednim sistemima koji imaju visok procenat iskoristljivosti voda, hranljivih materija i energije i koji čuvaju prirodne resurse i biodiverzitet a da ne žrtvuju useve, ali visoki troškovi marketinga im ne dozvoljavaju da iskoriste ove prilike.

Osnovni principi, procesi i znanje može biti relevantno i moguće primenjivo na veće poljoprivredne sisteme, posebno kada se suočavamo sa efektima klimatskih promena.

13. Značajan napredak za siromašne zahteva stvaranje mogućnosti za inovacije i preduzetništvo, koji imaju izričito kao ciljnu grupu siromašne farmere i radnike na selu. Ovo će zahtevati istovremene investicije u infrastrukturu i olakšavanje pristupa tržištima i trgovinskim mogućnostima, stručnom obrazovanju i proširenju usluga, kapitalu, kreditu, osiguranju i prirodnim resursima kao što su žemljište i voda.

Sve veći uticaj velikih kupaca na tržište i tržišni standardi naročito predstavljaju izazov za male proizvođače, koji zahtevaju dalje inovacije u javnoj i privatnoj obuci, obrazovanju i proširenju usluga i odgovarajućim zakonskim, regulatornim i političkim okvirima.

14. Odluke oko održivosti malih gazdinstava postavljaju teške izbore koji se tiču politike. Specijalni i različit tretman za zemlje u razvoju, priznat je princip u poljoprivrednim pregovorima iz Dohe i prihvaćeno je da zemlje u razvoju mogu imati ovaj specijalni tretman pogotovo na osnovu bezbednosti hrane, života na selu i seoskog razvoja.

Na međunarodnom i nacionalnom nivou odgovarajuće akcije smatraju se neophodnim kako bi omogućile malim poljoprivrednicima da ostvare korist od tih odredbi.

Novi mehanizmi plaćanja za usluge zaštite životne sredine od strane javnih i privatnih komunalnih preduzeća kao što su zaštita vodenih tokova i smanjenje efekata klimatskih promena od sve većeg su značaja i otvaraju nove mogućnosti za sektor malih gazdinstva.

Biotehnologija

IAASTD definicija biotehnologije zasniva se na konvenciji o biološkom diverzitetu i protokolu o bezbednosti iz Kartahene. To je širok pojam koji obuhvata manipulaciju živim organizmima i podrazumeva širok spektar aktivnosti od konvencionalnih tehnika za fermentaciju i uzgajanje biljaka i životinja do nedavnih inovacija u kulturama tkiva, zračenju, naukama o genomu i uzgajanju i selekciji uz pomoć markera, do povećanja prirodnoog uzgoja.

Neke od najnovijih biotehnologija, pod nazivom “moderna biotehnologija”, uključuju potrebu in vitro modifikovanog DNA ili RNA i spajanje ćelija iz različitih taksonomskih familija, tehnike koje prevazilaze prirodne fiziološke reproduktivne ili rekombinacione granice.

15. Javna politika, regulatorni okviri i međunarodni sporazumi važni su za primenu održivijih poljoprivrednih praksi. Hitni izazovi koji ostaju zahtevaju dodatne efikasne sporazume i biosigurnosne mere koje uključuju prekogranične vode, bolesti ljudi i životinja koje nastaju, poljoprivredne štetočine, klimatske promene, zagađenje okoline i sve veću zabrinutost za bezbednost hrane i zdravlje na radu.

Postizanje ciljeva razvoja i održivosti zahteva nacionalne i međunarodne regulatorne okvire koji bi se bavili višestrukim ekonomskim, ekološkim i društvenim dimenzijama ovih prekograničnih pitanja. Te politike treba da budu dopunjenje informacijama iz sveobuhvatnih dokaza prirodnih i društvenih nauka sa učešćem mnogobrojnih interesnih grupa.

Poboljšano upravljanje i jačanje angažovanja interesnih grupa može da ispravi neke nedostatke koji su prepoznati u dogovorima AKST koje često daju prednost kratkoročnim nad dugoročnim razmatranjima i daju prednost produktivnosti nad održivosti životne sredine i društva i nad višestrukim potrebama male poljoprivredne proizvodnje.

16. Inovativni institucionalni sporazumi su od suštinske važnosti za uspešno projektovanje i usvajanje ekoloških i društvenih održivih poljoprivrednih sistema. Održiva poljoprivredna proizvodnja će se pre ostvariti tamo gde postoje zakonski okviri i oblici udruživanja koji obezbeđuju siguran pristup kreditima, tržištima, zemljištu i vodi za pojedince i zajednice koje imaju skromne resurse.

Stvaranje mogućnosti zasnovanih na tržištu za proizvodnju i prodaju poljoprivrednih proizvoda koji obezbeđuju pravičan udeo dodatka vrednosti za male proizvođače i radnu snagu na selu su od ključnog značaja za ispunjenje ciljeva razvoja i održivosti.

17. Otvaranje nacionalnih poljoprivrednih tržišta za međunarodnu konkurenciju može da ponudi ekonomske povlastice, ali može da dovede do dugoročnih negativnih efekata na smanjenje siromaštva, bezbednost hrane i životnu sredinu ako osnovne nacionalne institucije i infrastrukture ne rade kako treba. Neke zemlje u razvoju sa velikim izvoznim sektorima postigle su akumulirane dobitke u BDP-u, iako njihovi mali poljoprivredni sektori nisu nužno imali koristi i u mnogim slučajevima su bili na gubitku.

Usmerenje na male poljoprivredne sisteme u najsiromašnijim zemljama u razvoju je neto gubitnik po scenarijama trgovinske liberalizacije koji se bave ovim pitanjem. Ti distributivni uticaji zahtevaju različit pristup u političkim okvirima kako je usvojeno radnim planom iz Dohe (posebni i različit tretmani i nerecipročni pristup).

Zemlje u razvoju mogle bi da imaju korist od smanjenja granica i eliminacija rastućih tarifa za prerađevine u razvijenim i zemljama u razvoju; i one bi, takođe, mogle međusobno imati koristi od smanjena granica i sve dubljeg generalizovanog preferencijalnog pristupa tržištima razvijenih zemalja za robe značajne za seoski život; povećanog javnog ulaganja u lokalni dodatak vrednosti; poboljšanog pristupa kreditima za male poljoprivrednike i ojačanje regionalnih tržišta.

18. Intenzivno izvozno orijentisana poljoprivreda ojačala je od operacija otvorenog tržišta ali je, takođe, prate i prednosti kao i loše posledice što zavisi od okolnosti kao što je izvoz hranljivih materija i vode, neodrživo upravljanje zemljištem i vodom, i u nekim slučajevima eksploatatorski uslovi rada. AKST inovacije koje se bave ciljevima razvoja i održivosti biće efektivnije sa fundamentalnim promenama u cenovnim signalima, na primer internalizacija efekata poljoprivredne proizvodnje i potrošnje na životnu sredinu i plaćanje ili nagrađivanje ekoloških servisa.

19. Izbor relevantnih pristupa usvajanju i implemantaciji poljoprivrednih inovacija je od ključnog značaja za postizanje ciljeva razvoja i održivosti. U trenutnoj upotrebi postoji širok spektar takvih pristupa. U prošlosti, u mnogim zemljama se većina AKST politika i praksi preduzimala upotrebljavajući prisup “prensfera tehnologije”. Bitna odluka za interesne grupe AKST je izbor pristupa pogodnih za unapređenje ciljeva razvoja i održivosti u različitim okolnostima.

20. Više i bolje usmerene AKST investicije, koje izričito uzimaju u obzir multifunkcionalnost poljoprivrede od strane i javnog i privatnog sektora mogu da pomognu unapređenju ciljeva razvoja i održivosti. Povećane investivije u AKST, pogotovo ako su dopunjenje podržavajućim investicijama u seoskom razvoju (infrastrukture, telekomunikacije i prerađivački kapaciteti) mogle bi da imaju visoke ekonomske stope povraćaja i smanjenja siromaštva. AKST investicije, takođe, imaju ekološke, društvene, zdravstvene i kulturne efekte.

Potrebno je više dokaza o aktuelnim nivoima i distributivnim efektima ekonomskih i neekonomskih koristi i troškova tih investicija za bolje usmerenje budućih AKST investicija.

21. Javno-privatna partnerstva treba da budu ohrabrena formiranjem i sprovođenjem kodeksa ponašanja od strane univerziteta i istraživačkih instituta. To treba da pomogne da se izbegnu sukobi interesa i održi fokus na održivosti i razvoju u AKST kada privatno finansiranje dopuni sredstva javnog sektora. Sposobnost vlade da razume, i gde je potrebno posreduje u javno-privatnim partnerstvima, može biti potpomognuta, na primer, putem nadzornih sistema.

22. Postizanje ciljeva razvoja i održivosti uključiće formiranje prostora za različite glasove i perspektive i omogućiće stvaranje mnoštva naučno opravdanih opcija kroz, na primer, uključivanja socijalnih naučnika u politiku i praksu AKST što će pomoći direktno i fokusirano javnom i privatnom istraživanju, proširenju i obrazovanju koji se tiču ovih ciljeva. Raznovrsne i sukobljene interpretacije prošlih i trenutnih događaja zajedno sa nedovoljnim vrednovanjem različitih tipova AKST, ograničavaju napredak na ovom polju. Razumevanje izvora koji se nalaze iza tih suprostavljenih tumačenja AKST je od suštinske važnosti kako bi se postigli ovi ciljevi.

Nekim tumačenjima je davana prednost u odnosu na druge i oni su pomogli da se formalno AKST kreće određenim putevima, čime su zanemarene druge naučno utemeljene opcije. Neke od opcija koje su zaobiđene potiču iz tradicionalnog znanja ili iskustva civilnog društva i mogle bi bolje da doprinesu smanjenju siromaštva, socijalnoj inkluziji i ravnopravnosti i da stvore multifunkcionalne ishode.

Kontekst

Poljoprivredno znanje, nauka i tehnologija (AKST) mogu da igraju ključnu ulogu u postizanju ciljeva razvoja i održivosti u smanjenju gladi i siromaštva, poboljšanju života na selu i olakšavanju pravednog, ekološkog, društvenog i ekonomski održivog razvoja. (Poglavlje 3)

Ovaj zadatak zahteva da se AKST posveti multifunkcionalnosti poljoprivrede, ne samo kao mesto za proizvodnju hrane već, takođe, kao osnova za zajednice, ekonomije i kao domaćin ekološkim odnosima.

Zato efikasno upravljanje fizičkim i prirodim resursima, internalizacija eksternalizovanih troškova i kontinuirane dostupnosti i pristupa javnim dobrima kao što su biodiverzitet, uključujući germplazmu, i usluge ekosistema - od ključne su važnosti za postizanje ciljeva razvoja i održivosti.

Poljoprivreda, u svrhu IAASTD, predstavlja niz proizvodnih sistema i smatra se da je povezani, dimamički socijano-ekološki sistem zasnovan na održavanju, korišćenju i obnavljanju usluga ekosistema kojima upravljaju ljudi. To uključuje rađanje useva, stočarstvo, ribarstvo, šumarstvo, industrije biogoriva i biohrane, i proizvodnju lekova ili tkiva za transplantaciju kod useva i stoke putem genetičkog inženjerstva. IAASTD posmatra ceo sistem dobara i usluga iz oblasti poljoprivrede.

Poloprivreda obezbeđuje egzistenciju za 40 odsto svetskog stanovništva; 70 odsto siromašnih u zemljama u razvoju živi u seoskim oblastima i direktno su ili indirektno zavisni od poljoprivrede radi ostvarivanja svoje egzistencije.

Poljoprivreda, takođe, ima veliki uticaj na servise ekosistema koje su od esencijalne važnosti kao što je snabdevanje vodom i prečišćavanje, oprašivanje, kontrole štetočina i bolesti i apsorcija i emisija ugljenika. (Poglavlje 3)

Globalno, AKST može na važne načine da reši i olakša siromaštva za tri milijarde ljudi koji dnevno žive sa manje od dva američka dolara i mora da obezbedi adekvatnu i kvalitetniju hranu za svakog, pogotovo za 854 miliona podhranjenih ljudi. Drugi globalni razvojni izazovi uključuju čistu vodu za 1,3 milijardi ljudi koji žive bez nje i ekološki održive energetske izvore za dve milijarde ljudi; AKST, takođe, može imati ulogu u rešavanju tih izazova. (Poglavlje 1,3)

Fokusirajući se na ciljeve razvoja i održivosti na globalnom nivou, ova procena prirodno naglašava izazove sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju i siromašne seoske zajednice gde najveći broj ljudi zavisi od poljoprivrede kako bi ostvarili svoju egzistenciju i gde postoji siromaštvo i degradacija životne sredine.

Međutim, izazovi u ispunjavanju tih ciljeva postoje u svim zemljama i lokalna i nacionalna rešenja moraju da uzmu u obzir njihove relacije i globalni kontekst.

Kako bi ostvarili ciljeve razvoja i održivosti moramo razlikovati dve oblasti za delovanje.

Jedna oblast je tehnološki razvoj: nastavak poboljšanja useva, drveća, riba i stoke i održive prakse korišćenja vode i drugih prirodnih resursa i energije.

Međutim, ciljevi se jedino mogu postići ako obratimo pažnju na drugu oblast delovanja: organizacione kapacitete i politiku i institucionalni razvoj. Na primer, upotreba novih tehnologija zasnovana je na postojanju tržišta sa ekonomskim cenama, pristupu kreditu, inputima i mnogim drugim uslugama koje se često zanemaruju.

Trendovi u investiranju u poljoprivreno istraživanje i razvoj su komponente od ključne važnosti koje zavise od konteksta a koji je bitan za postizanje ciljeva razvoja i održivosti zato što je, generalno, javno finansiranje mnogo više u stanju da inkorporira interese neprivilegovanih - kao zaštita životne sredine -  nego što to rade privatni izvori finansiranja.

Investicije u poljoprivredno istraživanje i razvoj (R&D - research and development) i dalje rastu, ali stopa rasta je opala tokom 90-ih.

Pored toga, investicioni trendovi među zemljama počeli su da se sve više i više razilaze.

Investiranje u javno osnovano poljoprivredno R&D u mnogim industrijskim zemljama je zastalo ili se smanjuje i sada čini mali procenat ukupnog budžeta koji se troši na razvoj nauke i tehnologije (S&T - science and technology).

Mnoge zemlje u razvoju su, takođe, stagnirale ili posrnule u smislu javno finansiranih poljoprivrednih R&D investicija, osim nekoliko, često više razvijenih industrijskih zemalja.

Investicije u privatnom sektoru povećale su se u industrijskim ali su ostale male u zemljama u razvoju. Sveobuhvatni podaci treba da budu skupljeni na jednom mestu kako bi se bolje procenilo stanje poljoprivrednog R&D što uključuje i oblasti kao što je produženje AKST, tradicionalno i lokalno, procene poljoprivrednog sistema, društvene nauke, određeno istraživanje zdravstvenog sektora, smanjenje i prilagođavanje klimatskih promena. (Poglavlje 8)

Javne investicije u AKST mogu, takođe, imati ekonomske stope povraćaja od 40 do 50 odsto pod povoljnim uslovima na tržištu i mogu da doprinesu ispoljavanju ciljeva razvoja i održivosti.

Ali AKST investicije, takođe, stvaraju društvene, ekološke, zdravstvene i kulturne troškove i koristi, od kojih su neki posmatrani kao spoljašnji efekti (pozitivni i negativni) i efekti prekomerne potrošnje (poglavlje 2).

Ti ne-ekonomski efekti, takođe, su važni za drušvo, ali često nisu uključeni u analize konvencionalne stope povraćaja (ROR - rate of return) jer oni predstavljaju problem pripisivanja, kvantifikacije i vrednovanja.

Štaviše, analiza ROR ne uspeva da objasni raspodelu troškova i koristi između ekonomskih klasa i interesnih grupa (Poglavlje 8).


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...