Neformalna ekonomija u svetu (1)

Neformalna ekonomija, prema definiciji, predstavlja deo ukupne privrede koji ne ulazi u bruto nacionalni proizvod (BNP) država, niti plaća državne poreze I, prema proceni stručnjaka, čini tri četvrtine ukupnih ekonomskih aktivnosti u svetu. Stručnjaci UN smatraju da ona, svojim većim delom, predstavlja dopunu formalnoj ekonomiji i ima pozitivan uticaj na ukupnu privredu

Ključni pojmovi: neformalna i formalna ekonomija, nekonvencijalna ekonomija, uzroci nastanka i obim neformalne ekonomije, efekti neformalne ekonomije, valutna politika i protekcionističke mere;

I/1. - Uvod

Još od njenog otkrića tokom sedamdesetih godina prošlog veka, neformalna ekonomija pobuđuje veliku pažnju stručnjaka širom sveta. Radi se, zapravo, o delu ukupnih ekonomskih aktivnosti koji nije priznat od strane državnih vlasti i ne uživa njenu podršku ni zaštitu – iako se radi o delu privrede koji od davnina koegzistira sa formalnom ekonomijom i koji, u manjoj ili većoj meri, postoji i danas u svim zemljama sveta.

Pod neformalnom ekonomijom se danas podrazumeva deo privrede koji ne ulazi u obračun bruto nacionalnog proizvoda država (BNP), niti plaća državne takse - iako, po proceni stručnjaka, on obuhvata tri četvrtine ukupnih ekonomskih aktivnosti u svetu.

Drugim rečima formalna ekonomija - odnosno deo ekonomskih aktivnosti i plaćenog rada na koji se dodatno plaćaju državne takse i koji ulazi u obračun BDP/BNP - obuhvata samo jednu četvrtinu globalnih ekonomskih aktivnosti.  

Neformalna ekonomija obuvata šarolik i brojan niz ekonomskih aktivnosti koje su doskora bile kvalifikovane kao siva ekonomija, polu-legalna ili nelegalna zona ekonomije - mada su proizvodi i usluge ovog sektora većinski potpuno legalni i neophodni za život stanovništva.

Ovaj deo ukupne ekonomije je zapravo mnogo širi od sivog sektora i obuhvata ekonomske aktivnosti koje su esencijalne za život – kao što je područje domaćeg rada (kuvanje, podizanje dece, održavanje domaćinstva), koje stoji na neplaćenom radu ženske populacije u većem delu sveta, i subsistent poljoprivredu od koje preživljava veliki deo svetske populacije u selima i gradovima (od urbane poljoprivrede živi skoro milijarda stanovnika na svetu).   

Aktivnosti neformalnog sektora ekonomije nisu do sada bile regulisane niti priznate od strane državnih vlasti – iz raznih razloga. U većini slučajeva profit koji se ostvaruje ovim aktivnostima suviše je mali da bi mogao da podnese državne takse ili se radi o esencijalnim ali neplaćenim aktivnostima u sferi domaćinstva.  

Sve doskora, stručnjaci su ovaj neformalni deo privrede smatrali za oblik ekonomskih aktivnosti koje nemaju trajni karakter.

Ujedinjene nacije danas smatraju da neformalna ekonomija predstavlja trajan oblik ekonomskih aktivnosti koje se odvijaju paralelno i u korelaciji sa formalnom ekonomijom, kao njena dopuna, i koje, svojim vecim delom, daju pozitivan doprinos ukupnoj privredi.  

I/2. - Koje aktivnosti spadaju u neformalnu ekonomiju? 

U svetu još ne postoje jedinstven stav i klasifikacija o tome šta sve spada u neformalnu ekonomiju. Osim različitog stava pojedinih država, ni međunarodne institucije nemaju po tom pitanju jedinstven stav.

Svetska banka, na primer, isključuje iz neformalne ekonomije područje domaćeg rada (spremanje hrane, podizanje dece, poslovi domaćinstva) i jedan deo poljoprivrednih aktivnosti (subsistent poljoprivredu, tj. uzgajanje hrane za sopstvene potrebe, uglavnom na malim parcelama i okućnicama, kao i povremen, sezonski rad na većim farmama) a ni UN ne uključuje u nju slične aktivnosti – pa su zato procene o ukupnom obimu neformalne ekonomije različite. Prema proceni Svetske Banke i UN neformalna ekonomija zapošljava od jedne polovine do tri četvrtine radno sposobnog, nepoljoprivrednog stanovništva u zemljama u razvoju.  

Ako se umesto zvaničnih klasifikacija uzme u obzir sve ono što, dozvoljeno ili ne, uistinu čini oblast neformalne ekonomije, ona onda obuhvata:

-               oblast domaćeg rada (kućne poslove vezane za pripremu hrane, negu dece i starih, razne poslove domaćinstva);

-               subsistent ekonomiju (proizvodnja samo za ličnu upotrebu, ne i za tržište – posebno urbanu poljoprivredu, odnosno proizvodnju hrane na malim okućnicama);

-               barter ekonomiju (razmenu roba bez učešća novca - roba za robu), razmenu rada bez učešća novca (rad za rad), plaćanje rada u naturi (rad za robu, uglavnom hranu);

-               neregistrovan rad manjih, uglavnom porodičnih, preduzeća (samozapošljavanje, uključujući tu i neplaćeni rad članova porodice ili rad manjeg broja radnika kao i sezonske radne snage); 

-               neprijavljiven rad zaposlenih radnika (da bi se izbegli porezi i doprinosi) koji uključuje i dodatni rad zaposlenih u formalnoj ekonomiji - koji zbog malih primanja dodatno rade ‘na divlje’ (najviše prisutan u građevinarstvu, zanatskim uslugama i poljoprivredi);

-               neke oblike kriminalnih aktivnosti (šverc, ulična prodaja legalnih industrijskih roba bez plaćanja poreza i sl. – ali bez težih oblika kriminala kao što je trgovina drogom i ljudima).  

Kada je formalna ekonomija u problemima i ne funkcioniše, ljudi se okreću neformalnoj ekonomiji koja obezbeđuje kakve-takve uslove preživljava i pomaže oživljavanju formalne ekonomije. Istraživači ukazuju da je čak i Rusija posle raspada Sovjetskog Saveza izbegla potpuni kolaps samo zahvaljujući neformalnoj ekonomiji a nesto slično se desilo i u Srbiji tokom devedesetih godina.

Treba naglasiti da se neformalna ekonomija (koja ne plaća državne poreze i ne ulazi u BDP) delimično preklapa sa nekonvencijalnom ekonomijom – ali one nisu sinonimi. 

I nekonvencijalna ekonomija nastaje u uslovima kada su ekonomija i nacionalna valuta u krizi, odnosno u uslovima velike nezaposlenosti i inflacije, ali su njeni mehanizmi nešto drugačiji. – (11)

Glavni mehanizmi nekonvencijalne ekonomije koji su korišćeni u Evropi i SAD početkom prošlog veka (u periodu velike ekonomske krize) su bili, pre svega, lokalizacija privrede i korišćenje lokalnih valuta, odnosno novčanih sertifikata izdatih od strane lokalnih banaka, gradskih vlasti i raznih poslovnih udruženja (onih koji su mogli da garantuju vrednost sertifikata koji su korišćeni paralelno sa zvaničnom, državnom valutom) – što nije nužno povlačilo i izbegavanje poreza. I danas se u Evropi koristi oko 60 lokalnih valuta a u nekim poljoprivrednim regionima u SAD se koriste lokalne valute sa podlogom u lokalnim rezervama hrane, koje izdaju izdaju poljoprivredna udruženja ili lokalne banke.   

Stotine većih i manjih gradova u svetu danas praktikuje neke od oblika neformalne i nekonvencijalne ekonomije, kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama (EU, SAD). Tako je i grad Bristol u Britaniji najavio uvodjenje lokalne valute – bristolske funte. (12)  

I/3. - Uzroci i generatori neformalne ekonomije

Iako se u literaturi uglavnom pominju samo interni, lokalni uzroci koji utiču na nastanak i obim neformalne ekonomije u pojedinim državama, spoljni uticaji u još većoj meri podstiču njen rast. 

Čak bi se moglo reći da su legalizovana praksa neplaćanja poreza za offshore kompanije (poreski rajevi), kao i nefer praksa Svetske trgovacke organizacije (koja zabranjuje protekcionizam ali dozvoljava SAD i EU korišćenje visokih subvencija za njihove poljoprivrede) – oterali u neformalni sektor milione ljudi širom sveta. 

Jedan deo istraživača smatra da je rast neformalne ekonomije u svetu zapravo opšti trend i perspektiva postindustrijskih društava u ovom veku. - (4)

Kao glavne uzroke i generatore neformalne ekonomije istraživači, uglavnom, označavaju lokalne razloge:

-               nesposobnost formalne privrede u zemlji da zaposli novu radnu snagu;

-               preskupu državu - preterane poreze i regulativne barijere za ulazak preduzeća u formalnu ekonomiju;

-               opšte siromaštvo - povećanu potrebu tržišta za jeftinom robom i uslugama;

Ovome bi se mogao dodati i niz novih, sve prisutnijih uzroka, koji posebno pogađaju siromašne zemlje:

-               građanski sukobi i lokalni ratovi u nizu zemalja, koji razaraju legalnu/formalnu privredu i umanjuju regulatornu ulogu vlasti;

-               klimatske promene – koje u dužem periodu uništavaju useve i teraju u gradove milione malih farmera (naročito u Africi), gde preživljavaju na neformalnoj ekonomiji;  

Iako se u literaturi ne pominju direktno – spoljni faktori veoma mnogo utiču na obim neformalne ekonomije u nizu zemlja.

Ovo se posebno odnosi na legalizovanje nejednakih uslova poslovanja nametnutih od strane međunarodnih institucija - koji su oterale deo stanovništva zemalja u razvoju u neformalnu ekonomiju. Poznat je slučaj da je primena Vašingtonskog konsenzusa (Washington Consensus – koji su formulisale Svetska banka i MMF) koji je uslovio privredno otvaranje južnoameričkih država - doveo do bankrotstva Argentine i do velikih problema u zemljama gde je primenjivan.   

Ovde bi posebno trebalo pomenuti još:

- Kontroverznu politiku Svetske trgovačke organizacije (STO), koja zahteva ukidanje protekcionistickih mera država i liberalizaciju uvoza, ali dozvoljava visoke subvencije za  poljoprivredu u EU i SAD. Ove zemlje zato izvozom hrane po damping cenama uništavaju male farmere u siromašnim zemljama - koji se onda sele u gradove i tamo preživljavaju uglavnom na neformalnoj ekonomiji.

Sporazum o poljoprivredi Svetske trgovačke organizacije (AoA – Agreement on Agriculture) za sistem domaće podrške, dozvoljava Evropi i SAD da utroše 380 milijardi dolara godišnje samo na poljoprivredne subvencije. Iako se tvrdi da su subvencije potrebne za zaštitu malih farmera, prema podacima Svetske banke, više od polovine EU subvencija ide za 1% proizvođača, a u SAD 70% poljoprivrednih subvencija ide na 10% proizvođača, uglavnom velikih agrobiznisa.

…Efekat ovih subvencija je svetsko trziste preplavljeno proizvodima čija cena je ispod troškova proizvodnje, što depresira cene i potkopava proizvođače u siromašnim zemljama - praksa poznata kao damping. - (5)  

- Legalizovano izbegavanje poreza na profite raznih offshore kompanija (registrovanih u inostranstvu), preko iznosenja profita u poreske rajeve (zemlje koje praktično ne naplaćuju poreze) – što uvećava njihovu konkurentnost na štetu domaćih preduzeća koja nemaju istu prednost ili drugu zaštitu, pa često traže izlaz u sivoj zoni.   

Osim napred pomenutih razloga koji generišu neformalnu ekonomiju, srpska privreda je dobila i dodatne uslove koji uvećavaju učešće neformalnog sektora - medju kojima treba pomenuti tri najznačajnija:

- nerealno visok kurs dinara u odnosu na strane valute;

- skoro potpuno ukidanje carina na uvoz strane, uglavnom subvencionisane robe; 

- previsoke kamate na zajmove (stranih) banaka domaćoj privredi;

Ovo čini nekonkurentnim srpsku privredu i njene proizvode na domaćem tržištu i, posebno, u izvozu. Ukidanje carina na uvoz visoko subvencionisane hrane iz EU posebno pogađa domaću poljoprivredu koja nema ni približan nivo poljoprivrednih subvencija.

Iako se ovaj bescarinski režim za uvoz hrane u Srbiju pravda anti-protekcionističkim zahtevima Svetske trgovačke organizacija (STO), ova organizacija dozvoljava zaštitu domaće poljoprivrede za zemlje u razvoju - pod odredjenim uslovima. - (6)    

Kina i Indija naprimer, iako članice STO, štite domaću poljoprivredu i ne dozvoljavaju bescarinski uvoz hrane iz SAD i EU koji bi naneo štetu njihovoj, domaćoj proizvodnji.

I/4. - Obim neformalne ekonomije u svetu – procena Svetske banke

Domaca javnost i stručnjaci imaju pogrešne predstave o veličini neformalne ekonomije u okolnim zemljama i u svetu. Čak i u periodu krajem devesetih, koji je u Srbiji poznat kao šverc ekonomija, ovaj neformalni sektor ekonomije u zemaljama u okruženju je zapravo bio isti ili veći od neformalnog sektora privrede Srbije.

Prema proceni Svetske banke za 1999-2000. godinu, procentualno mereno u odnosu na veličinu ostvarenog bruto nacionalnog proizvoda – ali ne i njegov sastavni deo – veličina neformalnog sektora u Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) je bila 29,1% BNP, dok je u Italiji naprimer, za isti period, procenjena na 27% BNP!!! - (1)

Prema nešto detaljnijoj listi procena Svetske banke za zemlje u našem okruženju, za isti period, veličina neformalnog sektora je bila:

U Bugarskoj – 39,9% BNP; u Rumuniji – 38,4% BNP; u BIH – 34,1% BNP; u Hrvatskoj – 33,4% BNP; u Grčkoj – 28,6% BNP; u Mađarskoj – 25,1% BNP; u Sloveniji – 27,1% BNP;

U brzorastućoj privredi Brazila, na primer, veličina neformalnog sektora je bila 39,9% BNP. Najveće učešće ovog sektora je procenjeno za Gruziju – 67,3% BNP.   

Ukupna veličina neformalne ekonomije u zemljama u razvoju je procenjana na 41% BNP; u zemljama u tranziciji je procenjena na 38% BNP; u zemljama OECD je procenjena na 18% BNP.

Ako se uzme u obzir veličina radne snage koju zapošljava neformalni deo privrede u raznim regionima u svetu, uzimajući u obzir samo nepoljoprivrednu radnu snagu i bez uključivanja sfere domaćeg rada, ona zapošljava: 

-               48% radne snage u Severnoj Africi;

-               51% radne snage u Latinskoj Americi;

-               65% radne snage u Aziji;

-               72% radne snage u Pod-Saharskoj Africi;

-               15% radne snage u razvijenim zemljama;     

Bez uključivanja sfere domaćeg rada i neformalnog dela poljoprivrede, Svetska banka uključuje u neformalni sektor uglavnom urbane oblike neformalne ekonomije kao što su: ulična prodaja, sakupljanje sekundarnih sirovina, transport manjeg obima (taksi, prevoz tereta kamionima), poslovi dorade za industriju (uglavnom u konfekciji, kao neregistrovan rad za registrovana preduzeća koji radnici obavljaju kod kuće), rad neprijavljenih radnika u registrovanim preduzećima i sl.

Švedska agencija za međunarodnu kooperaciju u razvoju (SIDA – Swedish International Development Cooperation Agency) kao ključne uzročnike neformalne ekonomije u 21. veku označava:

1. – Ograničene sposobnosti poljoprivrede i formalne ekonomije da zaposli novu radnu snagu, posebno u zemljama sa visokom stopom nataliteta i urbanizacije;
2. – Preterane troškove i regulativne barijere za ulazak preduzeća u formalnu ekonomiju, često motivisane korupcijom;
3. – Slabe institucije, ograničene mogućnosti edukacije i treninga, kao i slabu infrastrukturu;
4. – Povećanu potrebu tržišta za jeftinom robom i uslugama;
5. – Migracije motivisane ekonomskim teskoćama i siromaštvom;
6. – Teškoće sa kojima se suočavaju žene u pokušaju da dobiju zaposlenje u formalnom sektoru;
7. – Strukturno prilagođavanje u toku perioda tranzicije;
8. – Globalnu integraciju - globalizaciju (kompanije se brzo premeštaju u regione sa jeftinijom radnom snagom ili povećanim tržištem);
9. – Vlade nisu svesne ekonomskog doprinosa neformalne ekonomije – veruju da su u pitanju privremene aktivnosti koje će brzo nestati; - (1, 2)   

Inače, radnici zaposleni u neformalnoj ekonomiji zarađuju manje od onih u formalnom sektoru, imaju nestabilne prihode i nemaju pristup osnovnoj zaštiti i servisima – odnosno nemaju radničke benefite ni socijalnu zaštitu.

I/5. - Ujedinjene nacije o promeni odnosa prema neformalnoj ekonomiji:

Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2007-me godine – Novo sagledavanje neformalne ekonomije: Veze sa formalnom ekonomijom i formalnim regulatornim okruženjem – u potpunosti redefiniše karakter neformalne ekonomije. Oni kao ključne karakteristike neformalne ekonomije navode:

-               to je trajan a ne kratkoročni fenomen;

-               to je oblik modernog kapitalističkog razvoja;

-               ne treba ga posmatrati kao marginalan i periferan sektor već kao osnovnu komponentu – bazu ukupne ekonomije;

-               formalna i neformalna ekonomija su dinamički povezani i čine kontinualan ekonomski prostor: radnici i ekonomske aktivnosti se premeštaju između formalne (regulisane i zaštićene) i neformalne (neregulisane i nezaštićene) ekonomije – ali uvek deluju simultano; 

Neformalnu ekonomiju čine dva glavna segmenta:

-               samozapošljavanje u malim, uglavnom porodičnim preduzećima u kojima rade članovi jednog domaćinstva uz, eventualno, manji broj neregistrovanih radnika;

-               zaposleni radnici u preduzećima iz neformalnog sektora koji su: bez radničkih benefita i socijalne zaštite, zaposleni povremeno ili na dan, sa nepotpunim/skraćenim radnim vremenom, neregistrovani radnici, ili rad u kući; 

Pitanje legalnosti i polulegalnosti:

-               legalnost preduzeća jeste pitanje, ali je ključno da ona proizvode legalna dobra i usluge; tačno je da jedan manji deo neformalne ekonomije čine i kriminalne aktivnosti (ne uključuje teže oblike kriminala);

-               pitanje legalnosti je vezano za regulatorno okruženje koje je često isuviše restriktivno (velike takse, razne forme regulacije koje opterećuju poslovanje, koruptivna vlast i kontrola); jedan deo radnika u ovom sektoru jednostavno ne ostvaruje dovoljan profit da bi mogao da plati poreze, ili je profit isuviše mali pa i nije obuhvaćen poreskim razredima/grupama;  

Mnoge zemlje isključuju poljoprivredne aktivnosti iz merenja obima neformalnog sektora dok druge uključuju samo urbani deo privrede. U većini zemalja u razvoju veći deo radne snage u neformalnom sektoru je zapravo u poljoprivredi - pa ovo stvara problem za uspostavljanje jedinstvenih merila i uzajamno poređenje. 

Veličina neformalnog sektora:

Neformalni sektor u zemljama u razvoju zapošljava od jedne polovine do tri četvrtine radnika izvan poljoprivrede, i to:

- 48% u Severnoj Africi; 51% u Latinskoj Americi; 65% u Aziji; 72% u Podsaharskoj Africi;

Kada se u ovaj sektor uključi i broj radnika koji rade u neformalnom delu poljoprivrede, onda se broj radnika povećava:

-               u Indiji, sa 83% zaposlenih radnika u nepoljoprivrednom delu neformalne ekonomije, kada se uključi i poljoprivreda, procenat radnika u neformalnom sektoru se penje na 93% ukupne zaposlenosti;

-               u Meksiku, sa 55% ide na 62%; u Južnoj Africi sa 28% ide na 34%;  

Skoro 60% radnika zaposlenih u neformalnoj ekonomiji u zemljama u razvoju – je ženska radna snaga.

U nedostatku alternativa za povećanje privrednog rasta i zaposlenosti, većina država u svetu nema prečišćen stav prema neformalnoj ekonomiji - pa jedan deo vlada pokušava da je eliminiše dok drugi deo, jednostavno, okreće glavu od nje kao da ne postoji. - (3)  

Reference:

1. – Informal Economy

http://wikipedia.org/wiki/Informal_sector

2. – The Informal Economy: Fact Finding Study – World Bank

http://rru.worldbank.org/Documents/PapersLinks/Sida.pdf

3. – Rethinking the Informal Economy: Linkages with the Formal Economy and the Formal Regulatory Environment

www.un.org/esa/desa/papers/2007/wp46_2007.pdf 

4. – Imagining the post-industrial economy

http://scienceblogs.com/casaubonsbook/2011/11/10/what-does-a-largely-informal-e/

5. – Agreement on Agriculture – (AoA) – International treaty of the WTO in force from 1995; 

http://en.wikipedia.org/wiki/Uruguay_Round_Agreement_on_Agriculture

…”The AoA’s domestic support system currently allows Europe and the USA to spend 380 billion dollars every year on agricultural subsidies alone. It is often still argued that subsidies are needed to protect small farmers but accordingly to the World Bank, more than half of EU support goes to 1% of producers while in the US 70% of subsidies go to 10% of producers, mainly agribusinesses.”

…”The effect of those subsidies is to flood global market with below-cost commodities, depressing prices and undercutting producers in poor countries – practice known as dumping.”

6. – WTO - Uruguay Round Agreement: Agreement on Government Procurement:

www.wto.org/English/docs_e/legal_e/gpr-94_01_e.htm

Article V: Special and Different Treatment for Developing Countries:

Objectives:

1.a – Safeguard their balance-of-payments position and ensure a level of reserves adequate for the implementation of programmes and econmic development;

1.b – Promote the establishment or development of domestic industries including the development of small-scale and cottage industries in rural or backward areas; and economic development of other sectors of the economy;

1.c – Support industrial units so long as they are wholly or substantially dependent on government procurement; and

1.d – Encourage their economic development through regional or global arrangements among developing countries presented to the Ministerial Conference of the World Trade Organization (hereinafter reffered to as the “WTO”) and not disapproved by it;    

11. – Srbija u kontekstu svetske krize - (2*): Nekonvencijalni odgovori na svetsku krizu www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-42361/srbija-u-kontekstu-svetske-krize-2-nekonvencijalni-odgovori-na-svetsku-krizu

12. – Bristol uvodi sopstvenu valutu

www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=08&dd=16&nav_id=635221