ZAROBLJENO TELO OSLOBODILO DUH ZA AVANTURU U DUBINU VREMENA

„Morao sam od nečeg živeti, da dobijem posao i da dovršim doktorsku disertaciju. I tako sam po prvi put u životu počeo nešto ozbiljno da radim. Na svoje čudjenje utvrdio sam da mi se to čak i svidja. Možda to nije ni fer zvati radom – neko je davno kazao da su naučnici i prostitutke plaćeni za to što im donosi zadovoljstvo“.

Ovakvim humorom Stephen Hawking je objasnio svoj preobražaj iz večitog studenta u naučnika. Na isti takav način ovaj kembridžski profesor piše o crnim rupama, velikom tresku, vremensko-prostornim singularijama (vratićemo se na na sve to kasnije)....I to je, takodje, jedan od razloga zašto su njegove knjige svetski bestseleri, iako se u njima govori o naizgled teško razumljivim i hiperapstraktnim stvarima. Kako i zašto on, kao teorijski fizičar, spada u planetarno popularne ličnosti, medju koje se probijaju samo glumci, pevači, sportisti...Kada je pre dve nedelje hospitalizovan zbog ozbiljnih komplikacija s disanjem ubrzo je njegov veb sajt kolabirao pod navalom zabrinutih ljudi. U tim danima svima je najednom postalo jasnije ko je i šta savremenicima znači Stiven Hoking (Stephen Hawking)...

Popularnost Hokinga se ne očituje samo u kultnim naučnofantastičnim sagama, kao što su Star Trek i Crveni patuljak, nego i kao ličnosti u crtanim serijama Futurama, Dilbert i besmrtnim Simpsonovima.

„Tvoja teorija da je kosmos u obliku uštipka me je zaintrigirala“, kaže u jednoj epizodi Homeru. „Mislim da ću ti je ukrasti“.

Hokingova slava ima ima i jednu dimenziju koja nema veze sa naukom. Za mnoge ljude, koje svemir uopšte ne zanima, Hoking je, pre svega, simbol borbe protiv neizlečive bolesti. Dokazuje da se, uprkos teškom hendikepu, može živeti bogati i plodni život. I kada bi sve ono što je u nauci uradio bilo prevazidjeno ili pobijeno (to je u nauci normalno), ostaje ta poruka iz Hokingovog života.

Mobilni android

„Stiven Hoking je mobilni adroid i pronalazač gravitacije“, tvrdi Uncycklopedia, sve popularnija parodija na Vikipediju. Ostali izvori su nešto ozbiljniji. Prema njima, rodio se 08. 01.1942. u porodici oksfordski obrazovanih roditelja, rastao sa dvema sestrama i jednim usvojenim bratom. Počeci njegovog školovanja medjutim nisu bili slavni, on sam često pominje anegdotu sa školskim drugom s kojim se kladio u kesu bonbona da li će uopšte nešto postići u životu. „I dan-danas neznam ko je dobio opkladu“, komentariše na svoj ironični način naučnik koga smatraju savremenim Ajnštajnom.

Dugo se kolebao oko izbora studija. Otac, poznati parazitolog i stručnjak za tzv tropsku medicinu, predlagao mu je biologiju ali je Stivena više privlačila hemija.

„Hemija je mnogo zabavnija, sa njom se dogadjaju razne zabavne stvari, na primjer eksplozije“, opisuje on zabavno svoje nekadašnje kolebanje. Konačno se odlučio za fiziku. „Fizika i astronomija nude šansu da razumemo odakle smo došli i zašto smo tu. Žëleo sam da istražujem dubinu vremena“.

Ta želja, medjutim, bar u prvo vreme nije bila tako jaka jer je prve godine na Oksfordu Stiven posvetio više sportu i zabavi nego studijama. Posle godinu-dve prešao je na Kembridž, gde je počeo da se baviti kosmologijom tj. teorijom o nastanku svemira. Ali, ni tada nije u tome pokazivao poseban dar i žar. Upravo tada lekari su kod njega otkrili prve simptome malo poznate i dosta retke nervne bolesti, amiotrofske lateralne skleroze, koja se obično završava oduzetošću i smrću. Najpre su mu davali samo dve godine života na šta je on reagovao gubitkom interesa za studije i bacio se da proživi to malo što mu je ostalo. Bolest je, medjutim, napredovala osetno sporije od pognoze i on se upravo tada upoznao sa Jane Wilde, potonjom suprugom. Manuo se burnog života, odbranio doktorsku disertaciju, oženio se i krenuo u naučnu karijeru. U braku mu se rodilo troje dece.

Uspeo je u vrhunskom naučnom radu, putovao na kongrese, pisao naučne tekstove, knjige, nastupao na televiziji...sve to uprkos napredovanju bolesti koja ga je 1974. vezala za stolicu i kolica. Već 1985. nije mogao bez nekoliko negovateljica, pet godina kasnije posle jedne upale pluća i provedene traheotomije ostao je bez glasa.

Skandali i avanture

Po gubitku glasa Hoking je počeo sa okolinom da komunicira uz pomoć računara i zvukovnog sintesajzera kojim upravlja gotovo neprimetnim pokretima prsta. Nije to, medjutim, nimalo laka komunikacija, uobičajene reči traži kursorom na računaru, ostale sastavlja po slovima....

Uprkos takvom hendikepu Hawking uspeva da živi punijim životom nego ogromna većina sasvim zdravih ljudi – porodica, deca, zaniljiv posao....Može zvučati neverovatno ali u svoj toj hendikepiranosti njegov život nisu mimošli avanture i skandali. Svoju prvu ženu napustio je posle 26 godina braka zbog veze sa Elaine Mason, jednom od svojih njegovateljica. Sa Elaine se oženio 1995. Prvi njen muž David Mason je, inače, autor prvobitnog Hokingovog glasovnog sintesajzera.

No, to nije bio kraj afera. Njegova prva žena je 1999. izdala knjigu u kojoj je detaljno opisala njihovu vezu. Policija je 2004. pokrenula istragu posle njene prijave da neko tiraniše Hokinga. Slavni astrofizičar imao je rasečenu usnu, slomljene zapesti (zglobove šake) bio je sav izubijan...O tome šta mu se dogodilo nije hteo da govori. Istraga je konačno slučaj odložila kao nerešen. Dve godine potom Hoking je zatražio razvod od Elaine.

Na sebe je pažnju ponovo privukao 2007. simuliranim boravkom u bestežinskom stanju na specijalno prilagodjenom Boingu 777. Prividni gubitak težine na ovim letovima nastaje kada se letilica kreće na gore po lučnoj putanji iznutra zakrenutoj. Hoking je još ranije najavio da namerava da putuje na granicu svemira s kosimičkim brodom SpaceShipTwo koji priprema kompanija Virgina Galactic. Troškove od 100 hiljada funti je obećao da će platiti poznati avanturist, bogataš-vlasnik firme Virginia Galactic, Richard Branson. Let Boingom, u kome je Hoking bio prvi oduzeti čovek u bestežinskom stanju, bio je generalna proba za kosmički izlet. „Činim to da bih izazvao interes javnosti za za svemir“, izjavio je on po pristajanju. Tada je prvi put posle 40 godina napustio invalidska kolica.

Bog baca kockicu

Dok je telo Hokinga sasvim paralisano, ne može čak ni da govori, njegov mozak već decenijama radi na turbo-pogon. Mnogi smatraju da je on, zbog svog telesnog hendikepa, koji mu nije dozvoljavao da se rasplinjava u banalnim problemima, zadobio sposobnost da vidi dublje i dalje.

“Uspeo je na kuriozan način iskoristiti činjenicu što njegovo telo ne funkcioniše. Mišljenje nema, medjutim, nikakve limite i tako on čini ono što najbolje ume – sedi i razmišlja“, kaže koautor Hokingove biografije John Gribbiin.

Nema sumnje da Hoking razmišlja veoma efektivno. Njegov interes je usmeren u prvom redu na najveće tajne svemira – gravitaciju, crne rupe i početak svega. U njegova najveća otkrića spada teorija beljenja crnih rupa koja tvrdi da te rupe nisu tako moćne kao što to izgleda...(vidi Svet crnih rupa)

Ovaj kembridžski "profa" se bavio, takodje, problemom tzv crvljivih rupa koje mogu prestavljati nekakvu prečicu izmedju veoma udaljenih oblasti svemira. Na prvom mestu njegovog interesovanja je, ipak, kvantna fizika, njen odnos prema gravitaciji i pre svega mogućnost stvaranja „teorije za sve“-modela koji će rasvetliti sve osobine svemira. Upravo zato je i označavan za naslednika Alberta Ajnštajna koji je, takodje, tome težio. Razlika izmedju njih je, medjutim, velika. Nasuprot Hokingu, Ajnšajn je potpuno odbacivao kvantnu fiziku, tvrdeći da se mikrosvet upravlja prema sasvim drugim zakonima od makrosveta. Nije mu se svidjalo što ti zakoni dozvoljavaju zdravom razumu neshvatljive, apsurdne stvari, na primer, da se bude na dva mesta istovremeno ili da se prevazidje brzina svetlosti. Verovao je da se može precizno izračunati ono što je rado izražavao rečenicom „Bog se ne igra kockicama“. Prema kvantnoj teoriji, ne samo da se igra nego to čini - zavezanih očiju!

Kratka istorija vremena

Crne rupe, veliki tresak, gravitacija, kvantna mehanika...to su reči koje kod običnih ljudi izazivaju odbojnost zbog kombinacije nerazumljivosti i dosade. I tu barijeru je Hoking uspeo da savlada, slično onom čudu s bolešću (od koje je odavno morao biti mrtav). Njegova knjiga Kratka istorija vremena izašla je u mnogim zemljama sveta i njen tiraž se procenjuje na preko devet miliona primeraka (objavljena i na srpskom jeziku u izdanju Inormatike ad iz Beograda). U SAD se po izlaženju 1983. više meseci održala kao apsolutni bestseler. Uspešne su bile i druge njegove popularizatorske publikacije kao što su Svemir u kocki, Ilustrovana teorija svega... To su verovatno najuspešnije popularizacije nauke svih vremena. Zanimljivo je da je putem popularizacije nauke krenula i njegova kćer Lucy Hawking koja je s ocem zajedno napisala knjigu za decu, Georgeov tajni ključ svemira, označavanu često za „Harryja Pottera bez magije“.

„Uspeo je popularnim putem preneti osnovna znanja iz kosmologije najširoj publici“, rezimira ove Hokingove uspehe njegov univeritetski kolega profesor Ian Halliday. Čuju se i glasovi koji tvrde da postoje manje poznati fizičari koji su za nauku od istog značaja kao Hoking i da njegova popularnost proističe iz njegove hendikepiranosti. Može reći i da se ne radi o Hokingu samom koliko o njemu kao simbolu. Dok evroameričku civilizaciju potresaju pomodni talasi otpora nauci i racionalitetu, britanski naučnik na invalidskim kolicama uspeo je da probije barijeru nezainteresovanosti! U tome je ogromna nada, i ne treba se čuditi što je za mnoge postao neka vrsta savremenog proroka.

„Hteo sam spoznati svemir, a možda sam u tome ponešto i uspio“, rekao je Stephen Hawking. „I dalje ostaje toliko mnogo stvari koje bih rado spoznao“.

Svet crnih rupa

Hoking se u svom radu najviše bavi nastankom svemira. Ima znatan udeo u tome što je generalno prihvaćena teorija da je na početku svega bila takzvana singularita-čak u kojoj ne postoje vreme i prostor i ne važe fizički zakoni. Najpre je gigantska eksplozija velikog treska (Big Bang) sve pokrenula u smeru ka današnjem izgledu našeg sveta. Ništa manje nije uzbudljiv i drugi njegov veliki interes-teorija crnih rupa. Prema njoj, neki tipovi zvezda, u odredjenom stadijumu egzistencije, urušavaju se do nevelikog objekta s ogromnom gravitacionom silom, iz koga se ne mogu izvući ni svetlosni zraci. Takav prostor je potpuno

odeljen od ostalog svemira i u njemu i vreme teče drugačije. Hoking, medjutim, tvrdi da zahvaljući teoriji kvantne fizike mogu neke čestice izmicati toj gravitacionoj provaliji što postupno vodi ka slabljenju tj beljenju crnih rupa što je nazvano Hokingov efekat.