PROTIVNIK TEORIJE OTOPLJAVANJA PROMENIO MIŠLJENJE
Danac Lomborg ne osporava više globalno otopljavanje ali i dalje kritikuje ekologiste
Težak udarac zadao je ovih dana rastućem taboru protivnika teorije klimatskiih promena, njegov dugogodišnji guru, danski statističar Bjorn Lomborg, autor slavnih knjiga Skeptički ekolog i Ohladite glave, koji već više od decenije ratuje sa „alarmizmom globalnog otopljavanja“ i trošenjem golemog novca na njegovo sprečavanje.
Pre nekoliko dana Lomborg je objavio članak pod naslovom Trezvenije razmišljanje o klimatskoj promeni (Smarter thinking on Climate change - Project syndicate) koji se sigurno većini antiekologista neće svideti. Ali, ni ekologisti ne bi trebalo da se raduju – Lomborg nije napravio totalni zaokret, on kritikuje i jedne i druge…
Ukratko, on sada podjednako uzima u obzir i operiše sa svim brojkama i podacima, a ne samo onima koji su išli u prilog jednoj struji u mišljenju. „Uprkos mojim knjigama, mene još od 1998. nazivaju osporavačem globalnih promena... Iz njih, ustvari, izbija frustracija od toga što stalno i bezuspešno ukazuju da drastično ograničavanje emisija CO2 nemá nikakvog smisla“, piše on.
„Nema nikakve sumnje u realnost klimatskih promena“, jasno kaže Lomborg.“Ključno pitanje se, medjutim, tiče naše reakcije“. Ukrako, on tvrdi i dokazuje da je borba protiv otopljavanja putem drastičnog snižavanaj emisija ekstremno skupa i neefektivna i predlaže sasvim druge metode te borbe.
Održati rast globalne temperature ispod dva posto, u šta su se zarekle zemlje G-8, podseća slavni statističar, traži smanjenje emisija za 80 posto do kraja prve polovine ovog stoleća. Time bismo sprečili otopljavanje koje bi nas koštalo 1,1 biliona dolara, ali bismo svake godine morali usporiti rast za četiri biliona! „Štete našim životima, nanete ovim načinom borbe protiv globalnog otopljavanja, su neuporedivo veće od šteta koje načine same klimatske promene“.
Lomborg se zato zalaže za velike investicije u istraživanje i razvoj izvora zelene energije koji bi morali biti mnogo jevtiniji i koje bi „za razliku od kresanja emisija CO2, zemlje Trećeg sveta prihvatile kao svoje“.
