PRONAĐENI ZEMNI OSTACI NIKOLE KOPERNIKA
Analizom DNK nepobitno dokazano otkriće groba čuvenog astronoma
Istraživači su u četvrtak saopštili da su identifikovali zemne ostatke čuvenog astronoma Nikole Kopernika, upoređivanjem DNK iz skeleta i kose pronađene u jednoj od njegovih knjiga. Ovim bi mogao da dođe kraj dosadašnjim spekulacijama o poslednjem Kopernikovom počivalištu, sveštenika i astronoma koji je u svojim teorijama izneo da je u centru našeg svemira Sunce a ne Zemlja.
Jerži Gasovski, poljski arheolog, rekao je na konferenciji za medije da forenzička rekonstrukcija lobanje, kojoj nedostaje donja vilica, a koju su članovi njegovog tima pronašli 2005. godine u katoličkoj katedrali u poljskom gradu Frombork, neverovatno liči na postojeće portrete Kopernika. Rekonstrukcija prikazuje slomljen nos i druge osobine koje podsećaju na Kopernikov autoportret, dok se na lobanji nalazi i usek iznad levog oka koja odgovara ožiljku vidljivom na slici. Štaviše, lobanja pripada čoveku od oko 70 godina - koliko je imao Kopernik kada je preminuo 1543. godine. "Po našem mišljenju, pronašli smo Kopernikove zemne ostatke, ali je i dalje postojalo zrnce sumnje", rekao je Gasovski.
Zato je u sledećoj fazi švedska genetičarka Mari Alen analizirala DNK iz kičme, zuba i butne kosti i uporedila ih sa DNK izdvojenim iz vlasi kose koje su pronađene u knjizi čiji je vlasnik bio Kopernik. Knjiga se čuva u biblioteci univerziteta u Upsali, na kojem radi Alenova. "Pronašli smo četiri vlasi i dve od njih pripadaju istoj osobi kao i kosti", rekla je Alenova.
Gasovski je šef Instituta za arheologiju i antropologiju u Pultusku u centralnoj Poljskoj, dok Alenova radi u laboratoriji katedre za genetiku i patologiju na univerziteta Upsala.
Za Kopernika se zna da je sahranjen u katedrali iz 14. veka u kojoj je služio kao kanonik, ali njegov grob nije bio označen. Kosti koje je pronašao Gasovski nalazile su se ispod podnih pločica blizu jednog od bočnih oltara. Gasovski je sa svojim timom istraživanje započeo 2004. godine na zahtev regionalnog katoličkog biskupa Jaceka Jezerskog.
"Za dve godine rada, u izuzetno teškim uslovima - među hiljadama posetilaca, sa zemljom koja se pomerala pod 'grmljavinom' moćnih orgulja - uspeli smo da lociramo grob, koji je bio teško oštećen", istakao je Gasovski.
Smatra se da je Kopernik na svoju glavnu ideju o Suncu kao centru svemira došao između 1508. i 1514. godine i u tom periodu je napisao rukopis poznat pod nazivom Commentariolus (Mali komentar). Njegova konačna teza je, međutim, objavljena u godini njegove smrti. Kopernikove ideje su predstavljale izazov za Bibliju, crkvu i prethodno važeće teorije, a imale su veliki uticaj na buduće mislioce i naučnike, uključujući Galileja, Dekarta i Njutna.
